Proizvoljna površ je generisana uz pomoć tri krive i alatkom loft u Rhino-u. Potom je postavljena referenca za površ u Grasshopperu kao ulazni parametar.
Istražio sam četiri različita načina generisanja prostorne rešetke. Prvi način jeste uz pomoć Isotrim komande, uz pomoć koje prvobitno delimo površ, zatim izvlačimo mrežu i tačke, a potom uz pomoć vektora normale dobijamo sekundarni pojas rešetke. Na kraju spajamo tačke ove dve mreže i dobijamo dijagonale. Linije dobijamo pomoću alatke PolyLine, odakle dobijamo prave štapove bez krivina. Na kraju, rešetku generišemo iz mreže linija u 3d oblik, uz pomoć komande Pipe, a u tačkama spoja štapova, generišemo konektore u obliku sfere.
Drugi način, je u logici sličan prvom, međutim dosta pojednostavljen i nudi manju kontrolu u generisanju rešetke. Tačke su povezane alatkom Interpolate Curve, te tako dobijamo pojasne štapove rešetke u obliku krivih identičnih konturama zadate površi.
Treća definicija se skoro u potpunosti razlikuje od prve dve. Ovde sam generisanjem jedne kocke u Grasshopper-u, napravio jedan modul rešetke u obliku piramide, kroz čiji vrh sam provukao linije u dva pravca. Ove linije će kasnije činiti donji pojas rešetke. Alatkom Surface Box, a potom i Box morph, generišemo rešetku uz pomoć prvobinto nacrtane mreže linija u kocki.
Poslednja definicija je u potpunosti drugačija od prve tri, u pitanju je ravanska rešetka u jednom pravcu koja se ponavlja na površi. Pored toga što je osnovni skelet rešetke definisan u potpunosti u Grasshopper-u, ulazni parametar površi postavlja se tek pred sam kraj definicije, i uz pomoć opcije Contour, dobijamo linije po kojima generišemo već predefinisanu rešetku sa kosim i vertikalnim štapovima.
U nastavku istraživanja sledi testiranje definicija na površima sa različitim stepenom zakrivljenosti i kompleksnosti.
