Ranije najavljeno izvodjenje fasade pomocu dva isecka polulopte je naislo na prepreke u spajanju tih isecaka i nemogucnosti da se stvori kontinualna povrsina sa supljinama, tako da sam odustala od tog principa i pronasla mnogo fleksibilniji i primenjiviji nacin oblikovanja fasade, koji takodje moze da se primeni na raznorazne druge oblike.
Radi se o primeni Voronojevog dijagrama pomocu Rhino-a I Grasshopper-a.
Voronojev dijagram je u matematici izdeljivanje neke ravni koje se zasniva na udaljenosti od tacaka iz posebnog podskupa ravni. Tacke koje se zadaju unapred se nazivaju seme, polozaji ili generatori i za svaku od njih postoji odgovarajuca oblast koja se sastoji od svih tacaka koje su blize bas jednoj odredjenoj tacki (generatoru) nego ostalim generatorima, a oblasti koje se formiraju oko svake tacke-generatora se zovu Voronojeve celije.
Sto se tice primene Voronojevog dijagrama, za pocetak je postrebno poredjati odredjeni broj tacaka i u Grasshoperu ih obuhvatiti funkcijom point na koju se dodaje funkcija Voronoi. I nakon dodavanja ravni kojoj sve ove tacke pripadaju sa vec izdeljenim celijama, jako je prakticno to sto ako zelimo da pomerimo odredjeni generator u slucaju da shvatimo da ne odgovara ili nije na odgovarajucem mestu, Voronoi sam preracunava kompletan oblik i ponovo stvara dijagram sa novim koordinatama tacaka. Potrebno je jos dodati debljinu fasadi I izdubiti delove Voronojevih celija kako bi se dobila supljikava mrezasta fasada.
