Kao rezultat, dobijena složena forma se i kao papirni model i kao forma kojoj je dodata debljina može saviti dovoljno da ispuni početni zahtev.
Varijacija 1
Kod prve varijacije se šablon preneo na zakrivljenu površinu – primer paviljonske strukture.
Kao rezultat se dobije forma koja ima mogućnost da isprati oblik površine, ali do problema dolazi prilikom sklapanja gde nije moguće dovesti formu do potpunog suzbijanja kao pri originalnoj formi.
Varijacija 2
U narednoj varijaciji je promenjena osnova forme tako da sada ne ukljucuje sve paralelograme, vec i nepravilne forme.
Rezultat je forma koju program nije mogao sklopiti do kraja, jer se strane preklapaju.
Varijacija 3
Osnova je forma iz varijacije 2, ali se sada prenosi na zakrivljenu površinu.
Formu je moguće saviti u oblik površine, s tim da se odredjene strane saviju nepravilno, ali kao i u prethodnom primeru, nije je moguće sklopiti.
Zaključak: dok je forma u osnovi simetrična, moguće je napraviti strukturu koja će biti lako sklopljiva. U slučajevima kada se ta forma prebacuje na zakrivljenu površinu, dolazi do ograničenja u vidu sklopivosti, a kada se formi promene početni parametri tako da ne bude simetrije, dolazi do većih odstupanja.
