U ovoj fazi istraživanja biće primenjene informacjie dobijene prethodnom fazom istraživanja na većem primeru. Kao predmet posmatranja uzet je objekat Georges Pompidou centar u Parizu zbog svog šarenolikog kolorita.
Pošto je u prethodnoj fazi istraživanja pokazano da je moguće promeniti boju predmeta koji se opaža, u ovoj fazi istraživanja vrednovaćemo ciljanu promenu boje predmeta koji se opaža. Kriterijum će biti korišćenje monohromatske svetlosti jedne boje na celom objektu u cilju postizanja određenog kolorita. Kao ciljani kolorit uzet je kolorit iz nasumično odabranog filma po sistemu sviđanja: Amélie (2001).
Boja svetlosti potrebna za dobijanje predmeta boje kolorita filma dobijena je eksperimentalno.
Potrebno je primeniti žuto svetlo. Na žutom svetlu plava boja izgleda zeleno, a ostale boje se uklapaju u kolorit.
Render centra Georges Pompidou po danu, pod prirodnim osvetljenjem:
Render centra Georges Pompidou po mraku sa dodatim izvorima svetla žute boje:
Zaključak
Hipoteza da je moguće promeniti percepciju boje predmeta primenom adekvatnog osvetljenja je tačna, ali do neke mere. Moguće je promeniti boju predmeta samo u boje koje on sadrži. To znači da je moguće ljubičast predmet percipirati kao crven ili plav primenom crvenog ili plavog svetla respektivno jer se ljubičasta sastoji od crvene i plave, ali nije moguće percipirati ga kao zelenog pod bilo kojim osvetljenjem jer ljubičasta u sebi ne sadrži zelenu boju.
Na uspešnost promene boje predmeta osvetljenjem utiče i naša percepcija boje, što znači da je ona subjektivna. Predmeti bi trebali da budu različite boje pod različitim svetlostima jer se boja predmeta percipira kao svetlost koju predmet reflektuje. Međutim, mi predmete opažamo u određenoj boji, bez obzira na svetlost pod kojom se on nalazi, na osnovu našeg empirijskog znanja. Zbog toga postoji mogućnost da isti predmet različiti ljudi percipiraju u različitim bojama.
