Druga faza istrazivanja je usmerena na dobijanje slobodnostojeće forme paviljona i potpuno parametarsko modelovanje geodezijskih krivih.
Metode modelovanja:
1. Rhino – crtanje oblika paviljona u osnovi, određivanje otvora i oslonaca
2. Grasshopper – generisanje 3D modela uz pomoć Kangaroo2 plug-ina
FAZA I Modelovanje slobodnostojećeg paviljona
1. Uvodjenje krivih u Grasshopper podeljene na obim površi, otvore i oblasti koje određuju anker tačke. Generisanje planarne povrsi paviljona pomoću quad remesh alatke u okviru Grasshoppera.
2. Generisanje paviljona uz pomoc Kangaroo2 plug-ina i izdvajanje krivih
FAZA II Generisanje geodezijskih krivih
1. Prva metoda predstavlja postavljanje tačaka po obodu površine i po obodu otvora. Tačke na otvoru predstavljaju početak geodezijskih krivih i u njima se postavlja vektor koji ima normalan pravac u odnosu na tangentu. Tačka na obimu paviljona koja je najbliža pravcu vektora biće drugi kraj krive. Na ovaj način su dobijene geodezijske krive u jednom pravcu, ali je nepohodno da se one povežu kako bi paviljon mogao da stoji.
One su dobijene tako što sam u okviru Pufferfish plug-ina napravila koncentrične krive izmedju linije obima i otvora u osnovi i projektovala ih na površinu paviljona.
Mana ovog metoda je to što te koncentrične krive nisu geodezijske, i u nekim delovima čak nisu ni zakrivljene, nego se lome.
2.Drugi metod se zasniva na tome da sve geodezijske krive polaze iz ankera i povezuju se sa svim tačkama naspramne stranice paviljona. Ova metoda dovodi do boljih rezultata nego prva jer su sve krive zaista geodezijske, ali su previše guste i ne dobija se željeni oblik otvora.
Kako isprobane metode ne daju zadovoljavajuće rezultate, ostaje da se isproba metoda u kojoj se kombinuje manuelno modelovanje sa parametarskim, a uporedna analiza ovih metoda ujedno čini i poslednju fazu istraživanja.
