U trećoj fazi istraživanja fokus će biti na kreiranju dinamičke fasade kao celine. Fasadna struktura predstavljaće planarnu kvadratnu mrežu koja se može transformisati po auxetic principima. Budući da smo u drugoj fazi istraživanja naišli na problem oko formiranja rama podesivog elementa, odustali smo od ideje da fasada bude modularna.
Svojstvo ovakvog sistema je da geometrija ostaje konstantna, tako da primenom ovog ili nekog drugog auxetic šablona možemo stvarati dinamiku u unutrašnjem prostoru igrom svetlosti i senki, ali ne možemo kontrolisati količinu osvetljenosti u prostoru. Kada ubacimo ovaj sistem na neki fasadni panel, on će uvek 50% svetlosti blokirati, a 50% propuštati kada je otvoren.
Iako auksetični materijali mogu biti pronađeni u prirodi, njihovo postojanje se na molekularnom nivou uglavnom zasniva na njihovom svojstvu povezivanja u užad, tkanine i pene. Na makro planu prave se auxetic strukture ili modeli koje imitiraju ponašanje ovakvih materijala. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji i 3D printerima velikih razmera moguće je na licu mesta štampati auxetic strukturu sličnu modelu našeg istraživanja.
U industriji preovladavaju različite vrste polimera, ali i metali i keramika mogu biti upotrebljeni u svrhe proizvodnje auxetic materijala.
Uzevši u obzir da smo u trećoj fazi istraživanja prešli sa planirane metode fabrikacije na metodu modelovanja nismo u potpunosti ispunili cilj istraživanja, međutim sam proces istraživanja je bio interesantan i može služiti kao podloga za dalje razmatranje.
