U trećoj fazi istraživanja akcenat je stavljen na primenu razvijenog Grasshopper algoritma u projektovanju objekta banke, sa fokusom na mogućnost dinamičnih promena unutar koda. Ova faza obuhvata testiranje fleksibilnosti parametarskog sistema, gde se kroz prilagođavanje ulaznih vrednosti, pozicija atraktora i geometrijskih odnosa oblik može kontrolisano transformisati u skladu sa projektantskim zahtevima. Projekat banke u ovom kontekstu predstavlja studijski primer koji demonstrira potencijal parametarskog pristupa za generisanje kompleksnih dekonstruktivističkih formi uz zadržavanje preciznosti i kontrole procesa.
Primena druge metode u projektu, potvrđena je njena prednost u postizanju željenog stepena kompleksnosti i formalne koherentnosti.
Proces oblikovanja započinje definisanjem osnovne geometrije objekta, koja se uvezuje u Grasshopper okruženje kao multiple Brep radi pojedinačnog modelovanja svakog sprata. Nakon toga, osnovna mreža je konvertovana u quad podelu kako bi se obezbedila ujednačenija struktura i lakša kontrola promena u daljem procesu. Geometrijske tačke su potom označene, a njihova pomeranja definisana nasumično duž X, Y i Z osa, pri čemu se vrednosti mogu interaktivno menjati i prilagođavati pomoću slider kontrola. U sledećem koraku, dodate su atraktor tačke koje dodatno utiču na pomeranje tačaka unutar geometrije. Njihov položaj se određuje ručno, dok skripta definiše obim i smer deformacije u odnosu na udaljenost i intenzitet uticaja atraktora. Kombinovanjem dva faktora – nasumičnog pomeranja i atraktorskog uticaja – moguće je precizno odrediti procentualni odnos njihovog dejstva (npr. nasumično 50%, atraktorski uticaj 50%), čime se kontroliše ukupna dinamika deformacije. Na kraju, pomoću slider kontrola definiše se intenzitet pomeranja, odnosno stepen „gužvanja“ forme, čime se dobija finalni oblik koji predstavlja rezultat parametarskog procesa transformacije.
Krajnja forma modela banke definisana je nakon završne obrade, koja je obuhvatila minimalne korekcije ivica i prilagođavanje površina radi postizanja vizuelne i geometrijske koherentnosti.
Rezultati eksperimentalnog modelovanja pokazali su da primena parametarskog pristupa omogućava sistematsko istraživanje dekonstruktivističkih formi. Putem algoritamskih modifikatora i kontrolisanih transformacija jednostavnih geometrijskih osnova ostvarene su kompleksne arhitektonske strukture, čime je hipoteza potvrđena.
Zaključak: Istraživanje je pokazalo da parametarski pristup predstavlja efikasan metod za generisanje i kontrolu kompleksnih dekonstruktivističkih formi. Primena Grasshopper algoritma omogućila je bolje razumevanje odnosa između geometrije, deformacije i prostorne dinamike objekta. Kombinovanjem ručnog i algoritamskog pristupa ostvarena je veća preciznost u definisanju arhitektonskih elemenata i njihovo prilagođavanje funkcionalnim i estetskim zahtevima. Parametarski dizajn time ne samo da unapređuje proces projektovanja, već i menja način promišljanja arhitektonske forme kao dinamičnog i fleksibilnog sistema.