Poređenje AI i manuelnih rendera u arhitektonskoj vizualizaciji

Prva radionica

Moja oblast istraživanja fokusira se na rendere i njihovu primenu u arhitektonskoj vizualizaciji. Tema istraživanja biće ispitivanje problema koji se javljaju kod AI rendera, poput nerealnih detalja i nedostatka kontrole nad preciznošću, i njihovo poređenje sa manuelnim renderima koje sama izrađujem. Poseban akcenat stavila bih na pokušaj da rešim ovaj problem, kroz poređenje kvaliteta prikaza i vremena potrebnog za izradu. Cilj mi je da utvrdim da li AI alati mogu postati jednako pouzdani ili čak efikasniji od manuelnog rada, kao i da identifikujem okolnosti u kojima je svrsishodno koristiti AI umesto klasičnih tehnika renderovanja.

Stanje u oblastu –primeri i kritički osvrt:

1. Primer: slika preuzeta sa PromeAI

Negativni aspekt:

Previše generički izgled – često se ponavljaju isti motivi i „AI estetika“

Zavisnost od prompta – rezultat mnogo zavisi od tačno sročenog teksta, pa je potrebno puno pokušaja.

Pozitivni apsekt:

Podrška kreativnom procesu – ubrzava ranu fazu projektovanja i brainstorming.

2. Primer: slika preuzeta sa PromeAI

Negativni aspekt:

Nema funkcionalnu garanciju – ono što izgleda lepo ne znači da može biti sagrađeno.

Pozitivni aspekti:

-Brzina – za par minuta može da se dobije kvalitetan vizual.

Atmosfera – često jako dobro prenosi atmosferu.

3. Primer: slika preuzeta sa PromeAI

Negativni aspekti:

Problem s tehničkim elementima – AI loše prikazuje rukohvate, stepenike, instalacije…

Nelogični elementi– čudni elementi, mutne ivice ili nelogične senke.

Pozitivni aspekt:

Brzi koncepti za klijente – lakše je objasniti ideju vizuelno nego rečima.

4. Primer: slika preuzeta sa PromeAI

Negativni aspekt:

Nedostatak tačne skale – dimenzije i odnosi nisu uvek realni.

Pozitivni aspekt:

-Inspiracija – AI generiše ideje na koje dizajner možda ne bi pomislio.

5. Primer: slika preuzeta sa PromeAI

Negativni aspekti:

Slaba kontrola – teško je precizno reći AI-ju „pomeri ovo 2 metra levo“.

Nerealni detalji – proporcije, materijali ili konstrukcije često nisu izvodljivi.

Pozitivni aspekti:

-Iteracije – lako isprobavanje više verzija jedne ideje.

-Eksperimentisanje sa stilovima – može da prikaže objekat u modernom, futurističkom ili tradicionalnom stilu jednim promptom.

6. Primer: slika preuzeta sa PromeAI

Negativni aspekti:

-Nekonzistentnost – teško je ponoviti isti render dva puta identično.

Autorska prava – AI uči iz postojećih slika, pa može kopirati bez dozvole.

Pozitivni aspekti:

-Dostupnost – mogu ga koristiti i oni koji nisu 3D stručnjaci.

-Vizuelna uverljivost – ponekad slike izgledaju kao prave fotografije.

U istraživanju ću se fokusirati na poređenje AI rendera imanuelno izrađenih rendera kroz sledeće kriterijume:

  1. Kvalitet vizuala – koliko je render estetski uverljiv i tehnički čist.
  2. Realističnost prikaza – verodostojnost svetla, senki, materijala i proporcija.
  3. Vreme izrade – trajanje procesa do dobijanja konačnog rendera.
  4. Subjektivna percepcija – moj lični doživljaj rezultata.
  5. Mišljenje kolega – povratna informacija od drugih, kako bi se dobila objektivnija procena.

Hipoteza istraživanja

“AI renderi ne mogu postići bolji kvalitet od manuelnih rendera, ali ih je moguće izraditi znatno brže.”


Na osnovu trenutnog iskustva nisam stekla utisak da AI može postići bolji kvalitet rendera u poređenju sa manuelnim, međutim u pogledu vremena izrade rendera pokazao se bolje. Međutim do sada nisam imala dovoljno vremena da se detaljno posvetim ovoj temi, tako da će mi ovo istraživanje biti veoma zanimljivo, ali pre svega od velikog značaja kako bih proverila te pretpostavke.

Leave a comment