Proces istraživanja nastavljen je kroz detaljniju razradu definicije u Grasshopperu.
Polazni geometrijski elementi razvijani su korišćenjem iterativnih operacija, što je omogućilo testiranje različitih varijacija forme.
Upotrebom komponente Loop Start uvedena je mogućnost ponavljanja niza operacija, čime se sistemski ispitivalo ponašanje geometrije kroz više ciklusa.
Kombinovanjem matematičkih funkcija i logičkih uslova dobijena je mreža tačaka i krivih, koje su zatim filtrirane i organizovane.
Segmentacija površina realizovana je pomoću komponenata Boundary i Split, čime je omogućeno izdvajanje manjih elemenata za dalju obradu i variranje odnosa unutar modela.
Na pojedinim segmentima primenjen je Scale faktor, čime je istraživan uticaj promenljivih parametara na proporcije i dinamiku forme. Krajnji rezultat objedinjen je komandom Join, pri čemu je nastao jedinstven 3D model kao rezultat niza iteracija i kontrolisanih transformacija.
Na ovaj način istražen je potencijal parametarskog oblikovanja da generiše kompleksne i adaptivne prostorne strukture, dok je algoritamski pristup pokazao svoju vrednost kao alat za ispitivanje različitih mogućnosti u arhitektonskoj vizuelizaciji.
Kao rezultat su dobijene kupole različitih panela, veličina panela, kao i ”mreža” tj. okvir koje se dalje istražuju kroz vizuelni doživljaj prostora – posmatranje iz perspektive čoveka.