Oblast mog istraživanja obuhvata primenu principa rigid origamija u razvoju organskih i panelizovanih formi. Istražujem kako se prirodno inspirisane, zakrivljene površine mogu transformisati u geometrijske strukture koje zadržavaju estetsku mekoću, ali postaju konstruktivno racionalne.
U arhitekturi i dizajnu, origami princip se često koristi u eksperimentalnim projektima, poput istraživanja Tomohira Tachija (Origamizer Project) ili paviljona ICD/ITKE instituta u Štutgartu, gde se ispituju mogućnosti pretvaranja površina u savitljive, ali statički stabilne strukture. Ipak, ovakvi pristupi se ređe koriste za racionalizaciju biomorfnih formi — što predstavlja osnovni problem mog istraživanja: kako složenu, organsku formu pretvoriti u stabilnu, panelizovanu strukturu, bez gubitka njenog karaktera i ritma.
Cilj istraživanja je da se pokaže kako rigid origami princip može poslužiti kao alat za prevođenje mekih formi u statički jasne geometrije. Kroz transformaciju modela „Ananas“ u sistem trouglastih panela, želim da dokažem da slobodna forma može postati konstruktivno održiva i vizuelno čitljiva, po uzoru na principe koji se javljaju u radovima Santiaga Calatrave i ranijim eksperimentima Felixa Candele sa betonskim „folded plate“ konstrukcijama.
Polazna hipoteza glasi da se zakrivljene organske površine mogu racionalizovati panelizacijom — pri čemu se zadržava njihova estetska i prostorna ekspresivnost.
Očekujem da će istraživanje rezultirati serijom digitalnih modela koji prikazuju različite stepenove panelizacije, od glatke NURBS površine do statičke origami strukture. Time želim da povežem geometriju, dizajn i strukturu u jedinstven arhitektonski izraz, koji objedinjuje vizuelnu poeziju organske forme i konstruktivnu logiku rigid panela.
Metode koje koristim uključuju 3D modelovanje u Rhino softveru, generisanje mreže pomoću QuadRemesh i triangulacije, kao i vizuelnu i formalnu analizu različitih varijanti panelizacije prema kriterijumima izražajnosti, kompaktnosti i racionalnosti konstrukcije.
Anita Bojović