Istraživanje: naučno-biološko gledište / zdravstvene prednosti
Motion sickness naočare se pre svega koriste kako bi se suzbili simptomi mučnine koja nastaje u automobilu, autobusu i sličnim prevoznim sredstvima. Mučnina prilikom vožnje se pogoršava prilikom čitanja, gledanja u telefon ili kada na bilo koji način gledamo u nešto statično prilikom vožnje. Razlog nastanka su pomešani signali koje naš mozak dobija, jer telo ima osećaj da je u pokretu, ukoliko se pogleda kroz prozor, telo registruje kao da se kreće, ali dok se čita ili gleda u telefon, oči gledaju u nešto što se ne pomera i šalju signal telu da ono ipak miruje. To šalje pomešane signale mozgu i receptitorima i on usled toga što ne može da oceni u kom je stanju, dovodi do zbunjenosti, vrtoglavice i mučnine.
Način na koji funkcionišu naočare je da stvaraju veštački horizont pogleda koji omogućava mozgu da prima i registruje ujednačene signale. One sa svojom tečnošću u okviru daju utisak prividog kretanja i pokreta našim očima, čime usklađuju samo kretanje sa telom i tako omogućavaju mozgu da razazna da li se nalazi u stanju kretanja ili mirovanja. Okvir je sačinjen od rama koji ima po četiri kruga umesto klasična 2, gde 2 sa strane pomažu pri perifernom vidu i sprečavaju da mozak na taj način registruje pogrešno stanje. Okviri su cevasti i ispunjeni jarko obojenom tečnošću (plavom ili crvenom). Uputstvo ukazuje da korisnici treba da ih stave na prvi znak mučnine u kretanju i nose ih 10 minuta, dok se simptomi ne ublaže, a jedna studija sprovedena 1998. godine otkrila je da je neočekivani sporedni efekat prizmatičnih naočara bio taj što se deca, koja su obično osetljiva na pokret, nisu osećala toliko loše i manje su povraćala kada su nosila naočare. Simptomi kod dece su se vratili čim su prestali da nose naočare.
Istraživanje: princip modelovanja originalnog klasičnog modela-za dalju razradu finalnog modela
Kao početnu poziciju u kreiranju novog modela naočara, uzima se analiza i princip odnosno postupak modelovanja originalnog modela, na nekoliko načina, te utvrđivanje koji je najefikasniji.
Za izradu modela korišćen je 3DsMax kao glavno sredstvo, u koji smo prvo uneli osnovne parametre u vidu standardnih dimenzija kroz osnovne geometrijske oblike i postavljanje šeme za dalji model, u vidu cilindara, plane-ova i linija.
Tačne dimenzije su:
– prednja ukupna dužina okvira 15cm
– dužina okvira sa strana 15cm
– prečnik pojedinačnog kruga sa okvirom 5,2cm
– razmak između krugova 1,55cm
– udaljenost krugova od krajnje ivice rama 1,5cm
Zatim se razrađuje jedan krug naočara, koji kasnije samo kopiramo po principu Instance, da bismo dobili jednake modele. Krug je sačinjen od plastičnog dela koji je ispunjen tečnošću, koji predstavlja zaseban model rađen preko Edit Poly- Extrude i promenom dimenzija poligona kako bi se stvorio šuplji prostor u koji kasnije ubacujemo model koji će predstavljati pokretnu tečnost.
Okvir naočara rađen je pojedinačno tj postepeno, sa polaznom tačkom modela samog kruga, koji se služio kao Source model odnosno model koji je služio kao referenca. Prvobitno je urađen Scale na datu dimenziju okvira, a zatim izmodelovan tako da krug sa tečnošću uleže u kalup okvira. Pomoću alakti Chamfer, Proobolean, Connect i Fillet, urađeni su delovi koji spajaju sve krugove, dok je zadnji deo koji naleže na uši iscrtan direktno po originalnom modelu, a zatim prebacem iz Editable Spline pomoću Extrude u Editable Poly.
Slika 1: Model naočara u 3DsMax interfejsu, autorska fotografija
Slika 2: Model naočara u 3DsMax interfejsu- Edged faces, autorska fotografija
Rezime modelovanja: efikasnost izabrane metode i pristupa
Postupak je bio relativno efikasan, sa alatkama i tehnikama koje se ponavljaju, lako primenjuju i koriste, a sam proces trajao je oko 2.5 sata, uz ubacivanje materijala i postavljanje scene za potrebe daljeg renderovanja koje će koristiti u daljem razvoju projekta.
Dalja razrada projekta: korigovanje modela i 3D štampa
Za dalji rad bilo bi poželjno uvesti metod modelovanja koji podrazumeva da iz jednog elemta izvučemo kompletan model okvira, kako bi on bio kontinualna, ne prekinuta celina, a ne napravljena iz parcijalnih delova. To je ključno za proces 3D štampe, gde bi takav postupak ubrzao postupak štampanja, gde štampač ne bi prelazio preko svakog spoja, već sve štampao kao celo, uz naravno dodatne mehanizme za otvaranje i zatvaranje naočara sa strana. Primenjeni principi su se svakako dobro pokazali u izvedbi konačnog rezultata, ali bi biti mogli još dodatno unapređeni, a zatim i iskorišćeni za nov model naočara, koji je i krajnji rezultat i cilj istraživanja.