U završnoj fazi projekta došla sam do dva finalna modela maske.
Jedan sa izbočinama na kritičnim tačkama za držanje maske, drugi sa vazdušastim ,,jastucima” koji bi olakšali držanje telefona i učinili ga udobnijim (zbog same prirode materijala i vazduha).
Korišćenjem jednostavnih alatki u Rhino-u, napravila sam prvi model. Ručno sam modelovala masku, zatim poleđinu maske izdelila na manje delove pomoću Rebuild Surface alatke, uključila zatim kontrolne tačke alatkom PointsOn i izvukla izbočine na mestima do kojih sam došla prethodnim detaljnim istraživanjem.
Pomoću GrassHopper koda uspela sam da napravim drugi model, kod kog se menjanjem parametara može postići različita forma ,,jastučića” u zavisnosti od toga koliki Pressure odaberemo na Slider-u.
Takođe, eksperimentalnim putem sam dokazala da je ova ideja izvodljiva i ostavila prostora za dalja istraživanja i unapređivanja modela, te i potencijalne proizvodnje.
Anketom sam pokazala da postoji zainteresovanost za obe vrste modela, ali da je ona malo veća za drugi model. Time sam dokazala i hipotezu da je sve što je novo i nepoznato ljudima uglavnom interesantno i primamljivo za kupovinu.
Proces modelovanja je brži za Model 1, ali je lakše promenljiv za Model 2. Model 2 ima GH kod koji se po potrebi može lako menjati, iako je njegova izrada bila duža i zahtevnija.
Uspešno sam dokazala da su obe ideje pozitivno ocenjene kod potencijalnih mušterija, dala novu ideju za proizvodnju maski i ostavila prostora za dalja istraživanja i usavršavanja modela.
