Poznata i kao cvetni put, ikebana predstavlja tradicionalnu japansku umetnost aranžiranja cveća.
Glavne odlike ikebane uključuju asimetriju, koja simbolizuje prirodnu nesavršenost, minimalizam, zasnovan na malom broju pažljivo odabranih elemenata i linijsku strukturu, gde je pažnja više usmerena na pojedinačne stabljike nego na masu.
Ključne karakteristike ogledaju se kroz kompoziciju Shin–Soe–Hikae i filozofiju ma. Shin-Soe-Hikae predstavlja kompoziciju sastavljenu od tanjih biljaka sa strane i debljih u središtu dok kod ma, namerno ostavljena praznina unosi ravnotežu celokupnom aranžmanu.
Da bi biljke u aranžmanu zadržale odstojanje jedna od druge, potrebno je da stoje samostalno, oslanjajući se jedino na vazu. To se može postići na više načina:
- korišćenjem dodatne opreme
- zatvorenom vazom sa rupama
- vazom sa unutrešnjom vijugavom formom
Vaze kod kojih nije potreba dodatna oprema imaju sledeću problematiku a to je nemogućnost čišćenja i održavanja veze zbog toga što su svi otvori premali ili nemaju slobodno dno .
Biljke koje se aranžiraju možemo da podelimo na osnovu prečnika njihovih stabljika na one sa:
- tankom stabljikom (1-3 mm) – gipsofila, kamijica, lavanda, trave…
- srednjom stabljikom (3-6mm) – ruža, gerber, karanfil, narcis, zumbul…
- debljom stabljikom (6-10mm) – suncokret, tulipan, grančice vrbe, javora..
Što nas dovodi do druge problematiken – ovakve vaze ne poštuju pravila tradicionalne umetnost ikebane: gde se tanji cvetovi postavlju sa strane dok se deblji smeštaju u centar ili oko njega.
Vaza je oblikovana u Grasshopperu, pri čemu je za generisanje ovakve strukture prvenstveno korišćen Kangaroo alat, zasnovan na principima formiranja mrežnih struktura kroz simulaciju fizičkih sila.
Za bazu korišćena je kriva sa minimalnim brojem segmenata, na koju deluje najmanji intenzitet sila. Ovakav pristup stvara dno bez nepristupačnih delova, što znatno olakšava čišćenje. Broj segmenata, kao i intenzitet delovanja sila, postepeno se povećavaju u svakom narednom koraku, čime se formira kompleksna mrežasta struktura sve dok se ne postigne željeni stepen perforacije. Pri tome se na površini vaze formiraju karakteristične rupice.
Otvori počinju od 3mm na obodima vaze i postepeno rastu ka unutrašnjosti gde će biti oko 12mm. Tako se dobija struktura gde su perforacije sitnije na obodima, dok je otvor najveći u centralnom delu, čime se ispunjavaju kriterijumi tradicionalne ikebane i njeni prostorni principi.
Oblik zatvorenog vrha vaze omogućava optimalno raspoređivanje većeg broja biljaka ostavljajući kontrolisane praznine između njih. Ovaj dizajn funkcioniše kao vizuelni vodič za aranžiranje, čineći vazu posebno pristupačnom i intuitivnom za početnike.