U drugom delu istraživačkog zadatka prikazana je realna situacija iz ulice Vojvode Šupljikca u Novom Sadu, gde je iz perspektive jednog stana predstavljeno kako bi brisoleji izgledali ako bi se postavili sa unutrašnje strane prozora . Brisoleji su izabrani baš iz tog razloga – da ne narušavaju spoljašnji izgled fasade , već da omoguće svakom stanaru da ih postavi po sopstvenoj zelji u okviru svog doma. Sistem je zamišljen kao podesiv, tako da korisnici mogu menjati položaj brisoleja u zavisnosti od doba dana, potrebe za prirodnim svetlom ili željenog stepena privatnosti. Pored toga, raznovrsnost materijala je veća nego kod spoljašnjih brisoleja, jer je održavanje unutrašnjih sistema jednostavnije i praktičnije.
Početna pretpostavka je bila da vetrikalni brisoleji učinkovitije blokiraju pogled i pružaju bolju osvetljenost, međutim, daljim istraživanjem pronalazim podatke da su zapravo horizontalni brisoleji bolje rešenje.
https://zbornik.ftn.uns.ac.rs/index.php/zbornik/article/view/3033/2795
Unutrašnji brisoleji predstavljaju praktično rešenje za kontrolu svetlosti i privatnosti , a njihova najveća prednost je što ne utiču na spoljašnnji izgled fasade i jednostavni su za održavanje. Glavna mana unutrašnjih brisoleja je slabija zaštita od toplote, jer sunčevi zraci najpre prolaze kroz staklo i zagrevaju prostor, pa je energetska efikasnost manja.
Sa druge strane, spoljašnji brisoleji imaju značajno bolju ulogu u zaštiti od pregrevanja, budući da zaustavljaju sunčevu toplotu pre nego što ona uđe u enterijer. Time doprinose smanjenju potrebe za klimatizacijom i čine objekat energetski efikasnijim. Iako su konstrukciono zahtevniji, skuplji i izloženiji atmosferskim uticajima, pruzaju i stvaraju dodatnu zaštitu fasadi i stolariji od UV zračenja
U kontekstu analiziranog primera u ulici Vojvode Šupljikca, unutrašnji brisoleji su odabrani zato što čine prilagodljivo i nenametljivo rešenje , uz zadrzavanje spoljašnjeg izgleda zgrade.