Author: radatrkulja

Napomena: U toku modelovanja došlo je do određenih korekcija. Ideja o perforaciji pločica je napuštena. Zaključak je da je perforacija suvišna, jer ne postoji mogućnost zadržavanja vode.

Ideja za popločanje je razrađena na proizvoljnom obliku terena i može da se primeni na bilo koji oblik. Kao krajnji produkt ideje dobiće se u određenoj meri ispraćen oblik terena, odnosno “sećanje na teren”. To je posledica uzimanja najoptimalnijeg podužnog preseka kao reference. 1.korak: Uzimanje n broja krivih u dva pravca radi dobijanja presečnih tačaka.Data zakrivljena površ sadrži te krive.

2. korak: Dobijanje najoptimalnije krive (referentne) u podužnom pravcu koja će kasnije predstavljati podužni presek.

3. korak: Ta kriva se proicira na horizontalnu ravan da bi se podelila na jednake delove (promenljiv parametar – broj podela) zatim se dobijene tačke proiciraju nazad  na zakrivljenu površ (čiji je podužni presek optimalna kriva) i one predstavljaju pozicije stubića.

4.korak: Meri se rastojanje između tačaka i njihovih projekcija i najveće uzimamo za visinu stubića podkonstrukcije. Poprečni presek stubića uzimamo proizvoljno. 5. korak: Raspoređene stubiće na optimalnoj krivoj multipliciramo po osi (upravnoj na vertikalnu ravan koja sadrži referentnu krivu) proizvoljan broj puta.

6.korak: Donja baza stubića se spušta do nivoa postojećeg terena. 7.korak: Gornje baze se povezuju krivama u oba pravca i polja dobijene mreže  predstavljaju donju površinu pločice.

8. korak: Donju površinu pločice smo ekstrudovali za vrednost koju je moguće menjati i time dobili debljinu pločice.

Na proizvoljno iscrtanom terenu (u Rhinoceros-u) je osmišljen sistem za popločanje, odnosno podkonstrukcije za popločanje terena, koji se može upotrebiti za bilo koju topografiju. Program koji je u daljem radu korišćen je Grasshopper.Na posmatranom terenu ustanovljen određeni broj krivih u dva pravca, čiji presek predstavlja n broj tačaka. Sortiranjem tačaka po krivama, ustanovljen je jedan, najoptimalniji podužni presek kao referenca za dalji rad.Zatim je presek proiciran na horizontalnu ravan, da bi se dobila jedna prava koja će biti podeljena na iste segmente (tu vrednost je moguće menjati). Tačke dobijene podelom prave se zatim proiciraju nazad na početnu krivu (podužni presek) i meri se rastojanje između tačaka i njihovih projekcija. Bira se najveća vrednost, koja predstavlja visinu stubića podkonstrukcije. Poprečni presek stubića je moguće uneti proizvoljno. Pošto su ustanovljene njihove dimenzije, ose stubića se dalje raspoređuju po već pomenutim tačkama duž referentne krive. Ovako dobijenu postavku stubića po jednoj liniji je moguće multiplicirati onoliko puta koliko je potrebno, u zavisnosti od širine terena. Ovakvom postavkom stubića popločanje će u velikoj meri pratiti oblik terena, ali ne u potpunosti.

Tim: Rada Trkulja 1832, Sanja Dubljević 1810

Opis: Popločanje je sastavljeno od pločica identičnih dimenzija, koje su perforirane i postavljene na određenu podkonstrukciju. Veličina kružnih otvora zavisi od visine terena (najvećih dimenzija će biti otvori na najnižoj koti zbog slivanja vode). Pločice su perforirane da se voda od kiše ne bi zadržavala, a podkonstrukcija je tu da bi se pločice izdigle od zemlje koja će da upije vodu. Prototip rešenja biće urađen u Grasshopper-u.