Author: Milica Nešić

U prethodnom postu definisani su: konstrukcija (stubovi) , rampe i podesti, dimenzije atrijuma. Treba definisati krovnu ploču sa otvorom za atrijum i fasadu objekta.

1. Fasada
   Prvi korak je povezati liniju fasade iscrtanu u rhino-u sa linijom u grasshoperu (Set one curve) .Sledeće je kopiranje (Move)  linije na krajnju visinu fasade što je već određeno parametrima visine i broja spratova pa samo uvezati sa tim već postojećim sliderima. Stvaranjem lofta između njih dobije se površina. Nju treba podeliti       na vertikalne i horizontalne sa Divide i slider-ima kontolisati podelu u zavisnosti od željenih dimenzija staklenih panela. Debljina staklenih panela se dobija sa Extrude u  x i y pravcu.
   Fasada može imati proizvoljan oblik,a podela će se prilagoditi.
2. Krovna ploča sa otvorom za atrijum se mora posebno definisati jer se jedina razlikuje od ostalih međuspratnih konstrukcija povezanih rampama.Dobija se kopiranjem linije fasade od koje se pravi površina (Boundary) koja se kasnije extruduje za istu debljinu kao i ostale ploče.Otvor za atrijum se dobija pomoću alatke Solid difference , odnosno oduzimanjem jedne geometrije od druge. Prva je krovna ploča, a druga je geometrija koju definiše raster stubova, odnosno koja je dobijena  povezivanjem obodnih stubova-stubova na ivicama atrijuma.
   
   

Izgled cele definicije:

Ova Grasshoper definicija se može primeniti  na različite oblike osnova  koji prate istu logiku, a menjenjem određenih parametara mogu se dobiti  i novi, interesantni  oblici unutrašnjeg uređenja koji su varijacija na temu povezivanja spratova rampama.

Postupak:
Iscrtati proizvoljnu osnovu (četvorougaonu) u rhino-u,a zatim tu krivu povezati  sa krivom u grasshoperu koja označava oblik osnove. (Set one curve). Automatski se pojavljuje ceo objekat sa stubovima i rampama. Pomoću slidera, lako se mogu dobiti: željeni broj spratova,spratna visina,debljina ploče i sl.

Primeri:
*objekti prikazuju samo neke od mogućnosti i varijacije oblika,nije razmatrana njihova funkcija i estetika

 

 

 

Neke od ostalih mogućnosti koje se mogu dobiti ovom grasshopper definicijom:

 

Geometija se može iz grasshopera preneti u Rhino (klikom na Bake ) gde postaje 3d model koji se direktno može menjati i editovati ali se gubi veza sa parametrima.

 

Suština projekta je da, za zadatu osnovu, grasshoper definicija reši ostatak objekta tj.

–          Noseću konstrukciju (stubove)                                                                                             –         Konstrukciju ploča ( sistem rampi sa spratnim podestima)                                               –          Veličinu atrijuma                                                                                                                     –          Fasadu objekta                                                                                                                       –          Krovnu ploču

Svi elementi su u međuzavisnosti i parametarski povezani.

1. Prvi korak je definisanje osnove objekta , odnosno iscrtavanje linije u Rhino-u koja predstavlja gabarit objekta. Povezati je sa linijom napravljenom u grasshoperu
   (Curve (Crv) klikom na desni i  Set one curve.
2. Od linije se pravi površina (alatkom boundry) koju kasnije delimo (divide) na željeni broj podužnih i poprečnih segmenata koji formiraju mrežu u osnovi. Ta mreža predstavlja ose stubova, a istovremeno i odabranu širinu i dužinu atrijuma  koja se može menjati pomeranjem slider-a ( Number Slider) koji definišu tu podelu. Slider u suštini predstavlja skup brojeva koji se može menjati. Podešavanjem minimuma i maximuma kontrolišemo moguće promene.
   
3. Sledeći korak je izdvajanje podesta iz formirane površine osnove, odnosno spratnih ploča koje su povezane rampama. Alatkom Isotrim (SubSurf) razbijamo površinu na komponentne delove a alatkom List Item izdvajamo delove koji su nam potrebni. Površinama dajemo treću dimenziju (extrude) i  kopiramo (alatka Move)  u pravcu z ose (Z Unit) na potrebnu spratnu visinu.
   -Podesti nisu naspramno raspoređeni već se mimoilaze za jednu spratnu visinu pa podeste s jedne strane treba dodatno  kopirati kako bi se napravila ta razlika.
4. Treba napraviti zavisnost između spratne visine, broja spratova i debljine ploča/podesta, kako bi se ti parametri mogli lako menjati. To je omogućeno preko serije brojeva (Series of numbers) gde slider-ima definišemo mogući raspon promena.
5. Formiranje rampi između podesta.
   -Radimo dekonstrukciju podesta , sa jedne strane, na komponentne površine i (DeconstructBrep) i izdvajamo (Llist Item) čeone površine koje će služiti za spajanje kada ponovimo isti postupak za podeste sa druge strane. Čeonu površinu delimo (Devide) na isti broj segmetana kao u postupku 2 jer se rampe formiraju spajanjem 2 krajnja segmenta. Alatkom Isotrim  i izdvajanjem potrebnih segmenata (List Item),po 2 na svakom podestu, dobijamo odgovarajuće površine koje predstavljaju početak i kraj rampi.Kako bi program spojio segmente naizmenično i bez ukrštanja potrebno je koristiti alatke Mirror i Shift sa odgovarajućim podešavanjima.
   -Alatkom loft se stvara kosa površina koja povezuje svaka dva segmenta .
6. Stubovi
   
   Ponovnim deljenjem osnove, koristeći iste slider-e  iz koraka 1, i njenom dekontrukcijom (DeconstructBrep) alatkom Cull Duplicates izdvajamo tačke koje se nalaze na preseku podužnih i poprečnih linija i predstavljaju centralne ose stubova.-Iz tih tačaka formiramo vertikalnu liniju  čija je visina proporcionalna broju spratova x spratna visina (uračunata je i debljina ploče) To postižemo matematičkim funkcijama množenja (Multiplication A x B) i sabiranja (Addition A+B) koje uvezujemo sa vektorom pomeranja u pravcu Z- ose(Z unit) .-Treba zadati  oblik i dimenzije stubova .To se postiže postavljanjem odgovarajuće definicije, u ovom slučaju pravougaonika  – Rectangle (ubacivanjem slider-a,mogu se menjati dimenzije u x i y pravcu) . Zamenom ove veze ubacivanjem parametra za krug (Circle) ili iscrtavanje proizvoljnog oblika može se lako dobiti željeni oblik stuba.-Sa izabranim oblikom, duž ose stubova zadaje se komanda Sweep i formiraju stubovi u celosti u sve tri dimenzije.
7. Problem se javlja jer program formira stubove na svim presecima linija, a kako u projektu ne treba da postoje u unutrašnjosti atrijuma i to treba posebno definisati.
   Logika je sledeća: Rampe sa podestima spojiti u jednu geometriju (Merge) dok stubovi forimrani na SVIM tackama preseka predstavljaju drugu. Uraditi presek te 2 geometije (Brep BBX) i zadatom funkcijom i alatkom Null Item izdvojiti tačke na kojima nema preseka. Spojiti ih u jedan element –Mass Addition (MA) a zadtim alatkom Cull Pattern ih odstraniti iz liste za Sweep tj. iz liste za formiranje stubova.

 Izgled cele definicije:

Primer promena:

-dužine atrijuma

-debljine ploče

-promena spratne visine 
-promena broja spratova

 

Promene u izgledu i formi objekta koje se dobijaju promenom oblika osnove biće obrazložene i prikazane u narednom postu, kao i definisan celokupni izgled objekta uključujući fasadu i krovnu ploču koji stoje u direktnoj zavisnosti od oblika osnove.

Opis :Idejno rešenje objekta univerzitetske biblioteke ,sa predmeta Arhitektonsko projektovanje 3, definisati parametarski.Prostor objekta je formiran kao sistem rampi na kojima se nižu sadržaji, a ujedno I omogućava kretanje kroz objekat za sve korisnike.

U grasshopperu definisati izgled I konstrukciju objekta,a posebno dozvoljene nagibe rampi (u zavisnosti od spratnih visina,oblika osnove i moguće dužine rampe)  I njihov položaj u prostoru  kako bi projekat bio fleksibilniji,tačniji, a promene u organizaciji,izgledu I obliku lakše izvodljive.