Author: Mladen Serdar

 

Metod sociva

Simuliranje lentikularnog printa modelovanjem staklenih sociva  je bilo delimicno uspesno. Kriterijum vizuelne ucinkovitosti nije najbolje ispunjen usred stvaranja nepozeljnih efekata (“Ghosting effect”). Kriterijum sagledavanja panela sa dva ili vise ugla je takodje delimicno ispunjen. Panel moze da prikaze dve slike sa dva suprotna ugla, ali usred povecavanja broja sagledanja (broja slika) efekat se skroz zamucuje i “ghosting” postaje naglaseniji.

 

Metod reljefa

Metod reljefa je uspesnije uradjen. Problem nestajanja mapiranih slika na splajsovane panele je resen u 3ds max-u.

Isprobano je pravljenje panela koji se moze sagledavati sa cetiri razlicite strane ali zbog preklapanja panela efekat nije ucinkovit.

 

 

Sa ispravkom nestalih mapiranih slika, ponovo je isprobano modelovanje panela koji ima cetiri razlicita ugla sagledavanja ali se opet mogu videti samo dve slike koje prave ostriji uglovi. Dve slike koje prave blazi uglovi ne mogu da se poklope od ostalih panela ostrijih uglova i samim time ne prave dovoljno uverljiv efekat. (ostri uglovi 40 stepeni, blagi uglovi 20 stepeni).

Kao finalni model simuliranja efekta lentikularnog printa koji ispunjava kriterijume sagledavanja iz dva ili vise uglova i vizuelne ucinkovitosti napravljen je panel koji se sagleda sa obe strane. Na svakoj strani panela su dve splajsovane slike pod 45 stepeni.

Zakljucak:

Usled nedovoljnog poznavanja pravljenja sociva i samim time problema sa modelovanjem dobrog sociva, vizuelizacija i modelovanje panela koji simulira lentikularni print sa socivima izmodelovanim u programu nije najbolja solucija (zbog ranije navedenih problema).

Na drugu ruku, modelovanje panela reljefnim metodom je bilo uspesno sa time da je jedini vizuelno ucinkovit panel sa dve slike (dva ugla sagledavanja) ili dupli panel (sa maksimalno cetiri slike).

Metod sociva, Prvi korak

Ova faza istrazivanja se radila iz dva razlicita metoda dobijanja efekta. Prvi metod je najverniji pravoj fabrikaciji lentikularnog printa I sastoji se iz iseckanih na trake (splicing) slika, koje se naizmenicno spoje sa socivom preko njih. Metod je zapocet odabiranjem slika.

Metod sociva, Drugi korak

Svaka slika je isecena na 80 vertikalnih delova (320 ukupno) I onda spojena naizmenicno sa staklenim socivom preko citave duzine delova.

Metod sociva, Treci korak 

Cistoca slike I kvalitet efekta zavise od mnogobrojnih stvari (visina I zakrivljenost sociva, IOR parametra na staklu, ugla gledanja). Problem sa cistocom slike se odma javio u vidu mirorovanog efekta u slici (ghosting). Posle deset varijanti parametara, dobijen je za sada najbolji efekat sa nekim dodatnim problemima.

Iako je “ghosting” efekat jos uvek primetan, jasno se vidi menjanje slike u zavisnosti od ugla gledanja iste. Detaljno menjanje parametara nije dovelo do mnogo boljeg ili goreg kvaliteta, sto dovodi do zakljucka da osim mog nedovoljnog razumevanja sociva u matematickom smislu, program podjednako ne moze verodostojno da uradi efekat. Jedan dodatan problem se desio u nestanku prikazivanja jedne od slika (poceli smo sa 4 slike ali posle sastavljanja sociva jedna slika nije mogla da se vidi pod nijednim uglom). Posle duzeg istrazivanja problema cini se da je problem u mapiranju tekstura na vise iseckanih povrsina, sa time jedna od tekstura izgleda da je nestala.

Metod sociva, Cetvrti korak

Isprobana je jos jedna varijanta ovog stvaranje efekta putem kreiranja sociva u programu. Ovaj put odluceno je da umesto 320 delova slike bude mnogo manji broj (40), sa time cemo imati I veca sociva I kontrolu nad njima. Takodje umesto cetiri razlicite slike, odabrate su samo 2.

Ovaj put, efekat je dobijem mnogo cistije I jasnije bez poteskoca. Pri dodatnoj analizi sociva za ovu sliku utvrdjeno je da sociva sa vecim lukom delica kruga prikazuju sliku bolje, dok sociva izgledom blizu polukruga poremete sliku.

Metod reljefa, Prvi korak

Za drugi metod su uzete iste slike za dobijanje efekata, ali ovaj put umesto pokusaja rekreacije sociva, koristi se fizicki pristup savijanja svakom dela pod uglom I komplementarnim uglom pod odredjenim brojem stepeni.

U ovom slucaju su koriscene dve slike, 40 delova I uglovi od 30 stepeni.

Metod reljefa, Drugi korak

Efekat drugom metodom za 40 delova je bio krajnje uspesan, sa mnogo laksim potencijalom za izradu (uzivo I u programima za modelovanje) od prvog metoda. Ipak da bi potvrdili ucinkovitost, ista metoda je isprobana na 4 slike (320 delova) sa 4 razlicita ugla. 20, 340, 40 I 320 stepeni.

Prilikom rotiranja delova slike u svoje odredjene uglove, tekstura dva dela (2 od 4) je nestala. Uprkos tome, dobijen je zadovoljavajuc efekat.

 

Oblast: Specificni pogledi u sagledavanju slika.

Tema: Primena lentikularnog printa – reljefni paneli/sociva.

Lentikularni print je tehnologija u kojoj se sociva koriste za proizvodnju stampanih slika 
sa iluzijom dubine ili sposobnoscu promene ili pomeranja dok se slika gleda iz različitih uglova.

Primer: 

Problemi:

Metod sociva: Programi za renderovanje ne mogu verodostojno da prikazu i simuliraju dovoljno refrakciju usred kombinacije manjka parametara i mojeg nedovoljnog znanja matematickog pristupa kreiranju sociva.

Metod reljefa: Na krajevima panela iluzija efekta pocinje da se gubi zbog perspektive pogleda na panel.

Cilj: Dizajniranje i modelovanje panela koji simulira efekte lentikularnog printa pomocu sociva ili drugih metoda koje daju slican efekat.

Kriterijum: Vizuelno ucinkovit izgled panela.

Mogucnost sagledavanja panela sa dva ili vise ugla (dve ili vise splajsovanih slika)

Metode: Modelovanje u Rhinoceros-u.