Author: MilicaSaric

U trećoj fazi modelovanja nadstrešnica postavljaju se krovne konstrukcije i završava proces projektovanja. Na samom kraju pomoću situacionog rendera izvedena je mini anketa.

Dvodimenzionalni nosač se duplira i postavlja se jednostavna, ručno projektovana krovna konstrukcija koja prati kosinu tačaka oslanjanja.

Trodimenzionalnom nosaču se dodaje proizvoljna krovna konstrukcija, koja se zatim deli na manje povrsine putem opcije Quad Remesh/Quad Remesh Settings, njima se dodaju ivice – Mesh Edges i daje im se visina – Extrude. Kako bi se nosač uklopio u oblik krova, dodaju se nastavci. Oni dobijaju debljinu funkcijom Tube.

Postavljanjem dobijenih struktura u odgovarajuću izrenderovanu situaciju, dobijamo da su one drastično drugačije biomimetičke strukture.

Kroz anketu većina ispitanika se izjasnila da je nadstrešnica dvodimenzionalnih nosača poželjnija zbog svoje jednostavnosti i boljeg prostora koji pruža, dok druga suviše blokira slobodu prostora. Takođe, izjašnjeno je da prva iako manje kompleksna, dovoljno imitira prirodne strukture i funkcioniše bolje.

U drugoj fazi projekta oprobana su 2 principa modelovanja nosača nadstrešnice, jedan koji se grana dvodimenzionalno i drugi trodimenzionalno. Oba su rađena u Grasshopperu, jedan pomoću Shortest walk plugina, drugi pomoću Rabbit plugina.

1. Dvodimenzionalno projektovanje nosača

Formiranjem plane-a na kom postavljamo jednu startnu tačku i na ivicu plane-a četiri završne tačke, formiramo pravolinijske putanje kojim će se pružiti štapovi nosača. U okviru Grasshoppera za to nam pomaže plugin Shortest walk.

Postavljanjem nasumičnih tačaka po plane-u dodajemo krivine putanjama štapova, kako bi ličile na prirodan proces grananja. Ubacujemo i nepravilne elipse kako bismo dodatno promenili putanju, to podešavamo tako da tačke u okviru elipsi nisu uključene u putanju. Debljinu konstrukciji dajemo putem opcije Multipipe.

2. Trodimenzionalno projektovanje nosača

Korišćenjem L sistema, gde se od jedne grane prave dve između kojih je 45º, formiramo trodimenzionalni nosač. U tome nam pomaže LSystem opcija u okviru Rabbit plugina.

Dajemo debljinu konstrukciji tako što počinjemo od okruglastog prečnika i pravimo cevaste štapove. Za to koristimo Turtle opciju, u okviru koje postoji Tube setting – podešavanje cevi L sistema.

Tema:

Predmet:

Stanje u oblasti:

Postoje razni prototipi na ovu temu u vidu maketa, a postoje i već izvedeni objekti. Pojedini su odabrani kao primeri i ispod navedeni.

The Tote Restaurant, Serie Architects

 https://www.serie.co.uk/projects/269/the-tote

Kolonada napravljena L sistemom

 https://parametrichouse.com/rabbit-lsystem/

Maketa napravljena L sistemom

https://www.instagram.com/architrazzi/

Problem:

Pronaći adekvatan pristup trodimenzionalnog projektovanja nosača nadstrešnice tako da se on uklopi u dodirne tačke krova nepravilnog oblika i dvodimezionalnog projektovanja nosača nadstrešnice tako da ima dovoljnu dodirnu površinu sa krovnom konstrukcijom.

Cilj:

Poređenje 2 vrste modelovanja, koje modelovanje čini vernu i isplativu vrstu modelovanja biomimetičke arhitketure.

Kriterijum:

1. Pravilno uklapanje – naslanjanje krova nadstrešnice.

2. Dovoljan broj dodirnih tačaka između nosača i krova.

Primenjeni alati i metode:

Rhino+Grasshopper+Rabbit i Shortest walk plugin.

Hipoteza:

Da li je trodimenzionalno projektovanje biomimetičke arhitekture bolje od dvodimenzionalnog uprkos većim troškovima? Da li dvodimenzionalno projektovanje može verno da predstavi biomimetiku u arhitektonskim strukturama?