Author: MajdaSuhanski

Za treću fazu rada su isprobane dve varijante, na koje načine se pored torusa može osmisliti infinity puzzle.

Prvi način se sveo na mapiranje na valjak. Sličnom logikom kao što postoje projekti sa mapiranjem na torus, to je primenjeno na valjak.

Prednosti:

Prednosti ovog postupka su jednostavni i jasni koraci kako dobiti dobar rezultat bez problema pucanja spojnice valjka.

Mane:

Mane ovog postupka su što se tačno mora sagledati kako se određeni element iscrtava da bi se postiglo kvalitetno mapiranje. Sa jednim elementom npr. šestougla to nije moguće, zbog toga što dolazi do preklapanja šestouglova. Ali sa nekoliko pokušaja na koje načine se može dobiti zamišljen rezultat, došla je ideja mapiranja element šestougla sa četiri presečena šestougla (pimer sa slike 1.). Ovakav postupak daje kvalitetan rezultat sa slike 2.

slika 1.                                                slika 2.

Drugi način obuhvata postupno sagledavanje stranica koje treba da se poklapaju zbog pomeranja puzli gore, dole i levo, desno. Isprobano je na jednostavnijem obliku kao što je kvadrat. Na njemu je mnogo jednostavnije sagledavanje stranica koje trebaju da budu spojnica jedna drugoj.

Dok je u drugom načinu ovakvog tipa isporobano na šestouglu kod kojeg je komplikovanije povezivanje svih stranica koje treba da se poklapaju, da bi bilo omogućeno pomeranje u svim pravcima.

Prednosti:

Prednosti ovog načina su dobro sagledavanje i shvatanje na koji način funkcioniše formiranje infinity puzzle.

Mane:

Mane ovog načina su formiranje puzli „peške“. Zahteva mnogo više vremena i pažnje da ne bi došlo do greške i nemogućnosti uklapanja pojedinih oblika.

Zaključak:

Za temu istraživanja je mnogo bolja druga varijanta. U kojoj je moguće tačno sagledavanje i shvatanje šablona na koji način se formira jedan infinity puzzle. Iako je programski to lakše i brže ali za onoga ko želi da shvati tehniku i ko može da ponudi samo uputstvo i da korisniku nekoliko varijanti slaganja je mnogo bolja druga varijanta.

predlog za finalan izgled puzli

 

Na drugom teminu radionice je istraživanje krenulo od oblika koji može da se oformi tako da je moguće povezivanje.
Istraživanje osmougla, pitanje je bilo da li on može da se izmodeluje tako da bude lako uklopljiv. Zaključak je bio da moze, ali samo u započetom pravcu ređenja, da li je to dijagonalno, horizontalno levo ili desno.
Drugo istraživanje oblika se bazira na šestougao. I zaključak je da ako su dve strane šestougla jedna drugoj spoj, druge dve jedna drugoj spoj i treće dve takođe, da je to moguće odraditi.

Treće istraživanje se svodi takođe na šestougao ali sa tri iste strane a druge tri su osmišljene kao spojnica. Obrtanjem oblika oko središnje ose pod različitim uglovima, moguće je dobiti dobar krajnji rezultat.

Četvrto istraživanje šestougla, sa istim primarnim oblikom kao u trećem ali u kombinaciji sa još jednim oblikom šestougla, takođe se dobija dobro osmišljeno rešenje. Ali u ovom slučaju se mora mnogo više razmišljati o konceptu koji želi da se postigne, zbog toga što je  slaganje dva različita elementa komplikovano ukombinovati.
U prvom slučaju sa slike se može sagledati haotično ređanje dva različita oblika.

U ovom drugom slučaju je ređanje po pravilu, da se ponavlja u svakom drugom redu isti oblik. Ali na ovakav način to nije moguće.

Treći slučaj opisuje isti postupak ređanja oblika, da se ponavlja svaki drugi oblik ali na drugačiji način. Zaključak je da se ovakav oblik može izvesti.

Celo istraživanje je rađeno u AutoCAD-u, a zatim se nastavilo u Rhino.

Oblast – Teselacija

Inspiracija – priložena fotografija

Inspiracija – https://n-e-r-v-o-u-s.com/blog/?p=7613&fbclid=IwAR38BKACl8t6BuLHGQ3lHr7luggrj0xQogJe0h1or3u2G_pR-b0gloB4FhU

Tema istrživanja – Popločanje slobodnih površina

Stanje u oblasti – Postoje slični projekti koje je već neko istražio i probao da izvede, kao u linku za inspiraciju, na kojem su prikazane beskonačne puzle. Ista puzla može da se upotrebi na dva načina, zbog toga što su obe njene strane napravljene sa istom fotografijom. Može da se okrene i upotrebni na način koji je u datom momentu potreban, za dobijanje zamišljenog oblika ili kolorita. Istrživanje je značajno zbog isticanja odabranih prostora koji bi bili slični ali zapravo potpuno drugačiji zbog drugačijeg slaganja, samim tim i samog koncepta.

Problemi u ovom slučaju su modelovanje jedne ili više pločica koje treba uskladiti oblikom da bi postojala mogućnost slaganja na drugačiji način. Istražiti boje koje će se uskladiti i omogućavati pravljenje drugačijih koncepta.

Cilj istraživanja je istržiti slaganje pločica različitih boja koje omogućavaju različito slaganje, sa mogućnošću menjanja pozicije pločica.

Kriterijumi – povezivanje jednog ili dva oblika obrtanjem oko središnje ose

– uklapanje boja

Metoda izdrade – slaganje pločice kojoj/im je omogućeno beskonačno pomeranje u zavisnosti od željenog oblika i boja.

Programi za modelovanje – AutoCAD, Rhino i Grasshopper