Author: Aleksandra Gluscevic

FABRIKACIJA IZABRANE METODE BUCKY BALL-A

Rezultati: 

Primenom metoda, koje su objašnjene u prethodnoj fazi, postignuti su sledeći rezultati.

Komentar:

I Metoda: 

-Origami tehnika

-Ručna izrada modula

Glavni problemi su se javljali prilikom spajanja elemenata zbog krhkosti materijala, odnosno papira, te nismo dobili zadovoljavajući oblik, što je uticalo na preciznost i stvaranje problema pri izradi.  Potreban je utrošak više vremena, teže se sklapaju elementi, što je dovelo do nestabilnosti forme.

II Metoda:

-PrusaSlicer- priprema za 3D štampač- program u kom se model obrađuje i generiše kod za primenu 3D štampača.

-3D štampa-  dobijamo strukture, ergonomski modelovane u programu Rhino+Grasshopper, u željenoj veličini.

Ručno sklapanje je podrazumevalo 60 fabrikovanih modula, putem 3D štampača,  koje je bilo neophodno spojiti dodatnim elementima, u ovom slučaju čačkalicama, od čijih dužina je zavisila veličina dobijenih struktura parcijalnih delova zadate forme. Ovim putem ostvaruje se veća preciznost, kao i ušteda vremena izrade modela. Na veoma jednostavan način  dobijaju se željenje forme, tako da se brže dolazi do rezultata.

Zaključak istraživanja

Fabrikovanje elemenata 3d štampom zahteva više vremena od ručne metode, ali rezultuje tačnijim i čvršćim modelom.

Pretpostavka je da bi se kombinacijom ove dve metode ubrzao proces izrade, povećala preciznost spojeva, a korišćenjem papira, kao materijala, znatno smanjili troškovi.

 

UPOREDNA ANALIZA

I metoda:

Isecanje papirnih elemenata u oblik jednakostraničnog trougla i ručno sklapanje Bucky ball forme.

Prednosti: Moduli se lako sklapaju i savijaju, materijal( papir) je dostupan svima, moguće varijacije u osnovnom obliku, dimenzije mogu da variraju, mali utrošak materijala, brza fabrikacija individualnih modula.

Mane: Za izradu ove strukture je bilo potrebno uložiti dosta vremena, potrebna je određena količina preciznosti i strpljenja gde zbog odstupanja dolazi do krhkosti čitave forme.

Slika 1. Prikaz postupka savijanja elemenata i generisanja strukture.

 

Slika 2. , 3. Prikaz ručnog sklapanja modula i spajanja celokupne forme.

II metoda:

3D modelovanje elemenata u SketchUp-u i  Grasshopper-u ,fabrikovanje putem 3D štampe

Prednosti: Jednostavniji i brži način dobijanja krajnje forme u odabranom programu, jasno je saglediva ušteda vremena,a pored toga, ovakav pristup omogućava preciznije i jednostavnije fabrikovanje forme u odnosu na papir. Primenom parametarskog modelovanja u Grasshopperu moguće je brzo kreiranje novih varijanti modela.

Mane: Neizostavno je naglasiti da tokom ovakvog pristupa i gde finalni model dobijamo upotrebom 3D štampača, nailazimo na problem koji se ogleda u ceni ovakvog vida fabrikacije, ali pored toga isti nije dostupan svima za razliku od prve metode. Vreme fabrikacije individualnih modula je mnogo duže primenom 3D štampe.

Slika 4. Primeri 3D struktura modelovanih u SketchUp-u.

Slika 5. Primer 3D strukture modelovane u Grasshopperu.

Zaključak:

Ispitivanja mogućnosti generisanja strukture na osnovu navedenih metoda dalo je zadovoljavajuće i adekvatne zaključke za dalji postupak rada.

Uporednom analizom dva navedena principa izrade ustanovljeno je da se kombinacijom, ove dve metode ogledaju u generisanju 3D modela putem određenog softvera  dozvoljavaju brže i lakše izmene oblika i karakteristika forme Bucky ball-a.

 

Oblast: Prostorna interpretacija poligonalnih tela

Tema: Primena odgovarajućih elemenata(modularnih) za interpretaciju i aproksimaciju pravilnih poliedara na dva načina, kroz analognu i digitalnu fabrikaciju.

Inspiracija: Bucky ball

-su sićušni molekuli napravljeni od 60 atoma ugljenika. Nazvani su po Buckminster Fuller, arhitekti koji je dizajnirao geodetske kupolaste strukture. Atomi ugljenika mogu se povezati u različite strukture.

Problemi:

1. Interpretacija i fabrikacija pravilnih formi(Bucky ball).

2.Analiza problema nepravilnih elemenata (poliedara) i njegovih varijacija.

Cilj: Ispitivanje fabrikatorskih metoda za dobijanje poliedara primenom Bucky ball-a, jer sadrži jedinstvene modularne elemente koji mogu da se iskoriste da bi se dobila celokupna forma koja može da se prebaci na arhitekturu, takodje cilj je da se smisli parametarski pristup kojim bilo kakav poliedar može oformiti strukturu Bucky ball-a, sačinjen od dve vrste modula, primenom fabrikacije.

Kriterijumi:

-uloženo vreme

-jednostavnost izrade

-varijacije dobijenih oblika

-(boja)

Metode: Modelovanje elemenata, analiza(sadržaj), ručno sklapanje modula, uporedna analiza

Istraživanje se bazira na načinu izvođenja zadate forme, ručnom metodom korišćenja običnog papira(origami), ili ipak 3D modelovanjem u dostupnim programi, sa različitih aspekata, bili oni vremenski, ili imali za krajnji rezultat varijaciju formi i uklapanje elemenata.