Oblast istraživanja: BIM-Parametarsko projektovanje.
Tema istraživanja: Dvosmerna komunikacija između Archicad-a i Grasshopper/Rhino sistema kao osnova za optimizaciju arhitektonskog projektovanja.
Stanje u oblasti:
- Rad istražuje kako integracija parametarskog dizajna i BIM tehnologija može da podrži cirkularnu arhitekturu kroz preciznije praćenje, analizu i upravljanje materijalima tokom celog životnog ciklusa objekta. Autori zaključuju da ova digitalna sinergija omogućava transparentnije materijalne tokove i donošenje informisanijih projektnih odluka, čime se unapređuje održivost arhitektonskog procesa. 1
- Ovaj rad istražuje parametrijski dizajn kao novu paradigmu za upravljanje kvalitetom u građevinarstvu, s ciljem značajnog smanjenja defekata. Kroz algoritamsko definiranje projekata, omogućuje se automatska provera usklađenosti s propisima i brza optimizacija dizajna, čime se kvaliteta osigurava proaktivno, već u ranoj fazi projektovanja. 2
- Ovaj rad predstavlja okvir za održivi dizajn zgrada koji integrira parametrijski dizajn i BIM (Building Information Modeling) kako bi se donosile informirane odluke u ranom, konceptualnom fazi projektiranja. Fokusiranjem na automatizaciju i analizu performansi, okvir omogućuje brzu evaluaciju različitih scenarija i optimizaciju projekta prema ciljevima održivosti, poput energetske učinkovitosti i smanjenja ugljičnog otiska. 3
Ploblemi:
- Ograničenja u prenosu kompleksnih geometrijskih i informacionih podataka između različitih softverskih platformi.
- Neusklađenost struktura podataka (parametara) između generativnog (Grasshopper) i BIM (Archicad) modela.
- Rizik od gubitka informacija i nepreciznosti pri dvosmernom ažuriranju modela.
- Nedostatak standardizovanih protokola i metodologija za održavanje stabilne veze u toku rada.
Cilj:
Ispitati kako razmena parametara i geometrije u realnom vremenu utiče na tok arhitektonskog projektovanja..
Hipoteza:
Dvosmerna komunikacija između Archicad-a i Grasshopper-a omogućava arhitektu da simultano kontroliše geometriju i parametre BIM modela, čime se povećava efikasnost procesa.
Kriterijumi:
- Vreme potrebno za iteraciju dizajna (TPI) – Prosečno vreme (u minutama) potrebno da se izvrši značajna dizajnerska izmena (npr. promena broja panela na fasadi, visine sprata) i da se ta izmena potpuno reflektuje i ažurira u BIM modelu (Archicad-u).
- Broj ručnih korekcija po izmeni (NRC) – Prosečan broj ručnih intervencija/popravki u Archicad-u koje su potrebne nakon izmene u Grasshopper-u (i obrnuto), da bi se osigurala konzistentnost modela.
- Konzistentnost BIM parametara (BPC) – Procenat BIM elemenata u Archicad-u (npr. zidovi, grede, paneli) koji automatski preuzimaju i zadržavaju ispravne parametre (npr. materijal, ID elementa, protivpožarna otpornost) definisane u Grasshopper skripti.
Metode istraživanja:
- Analitička metoda: teorijsko sagledavanje principa dvosmerne komunikacije i pregled literature o BIM–parametarskoj integraciji.
- Komparativna analiza: poređenje jednostranog i dvosmernog sistema komunikacije kroz studiju slučaja.
- Deskriptivna metoda: opis tokova informacija i načina funkcionisanja Live Connection alata (Archicad–Grasshopper).
- Kvalitativna metoda: interpretacija rezultata kroz posmatranje promene procesa projektovanja i donošena odluka.