Poređenje različitih AI rendera sa manuelnim renderom u arhitektonskoj vizuelizaciji

Treći deo istraživanja

Za svako renderovanje polazila sam od istog linijskog crteža.

LookX AI

Krenula sam istraživanje od Look X AI, jer se on u prethodnoj fazi pokazao veoma dobro na jednostavnim zadacima – prvo sa kockom, a zatim i sa kombinacijom tri osnovna oblika: kocke, cilindra i valjka. Sledeći korak bio je ispitivanje na složenijem primeru, poput kuće.

Prvobitno sam koristila Generate Model Gen2, koji je omogućavao unos samo pozitivnog prompta, a on je glasio: Photorealistic rendering of an architectural sketch of a single-story building. Beige facade, four large square windows on the left, central recessed entrance, pitched tiled roof. Surrounding greenery with grass and bushes, realistic tall trees in the background. Modern paved walkway with classic street lamps. Clear blue sky with scattered clouds, realistic lighting and shadows, people silhouettes walking nearby.

U ovoj verziji nije postojala opcija za negative prompt. Odabrala sam Render Mode: Balance, jer sam želela da proverim da li će mi ovaj režim omogućiti optimalnu kombinaciju – zadržavanje geometrije, ali i određenu slobodu AI-u da na prirodan način doda materijale, biljke, ljude i nebo. Ipak, ova pretpostavka se pokazala netačnom. Sa ovim podešavanjem AI je imao previše slobode i nije uspeo da očuva geometriju polaznog linijskog crteža koji sam unela kao Base. To se ponovilo čak i nakon što sam u promptu jasno naglasila zahtev: Keep all geometry and proportions exactly as in the original sketch, preserving the exact sizes, shapes, and positions of all architectural elements. Oba pokušaja prikazana su na slici ispod.

Zatim sam ponovo testirala Gen2 opciju, zadržavajući isti prompt, ali sam umesto Balance izabrala Precise. U prvom pokušaju nisam koristila Style Reference. U drugom sam, sa potpuno istim podešavanjima, dodala Style Reference Image podešen na modern style 02, a u trećem na classic style.

Iako su sva ostala podešavanja ostala ista, jedina razlika bila je upravo prisustvo i tip style reference-a. Ta razlika pokazala se ključnom, jer je u trećem pokušaju postignut veoma dobar rezultat, dok prva dva nisu upšte bila uspešna. U prvom slučaju AI je potpuno promenio geometriju, u drugom nije dobro postavio materijale, dok je u trećem ostvario izuzetan balans – zadržao geometriju i proporcije, pravilno aplicirao materijale i celokupan prikaz učinio vernim i kvalitetnim, što se redom može ispratiti na slikama ispod.

Zatim sam isprobala Gen3 opciju, jer se ona na primeru kocke pokazala kao bolja, a i sama platforma naglašava da ovaj model pruža kvalitetnije rezultate i preciznije prati prompt, pa sam želela da to detaljnije ispitam. Koristila sam isti pozitiv prompt, a ovoga puta postojala je i opcija za negative prompt, pa sam dodala: blurry, low quality, distorted architecture, deformed proportions, unrealistic colors, cartoonish elements, extra or missing windows/doors, altered roof, messy or cluttered background, text, watermark, bad lighting, bad shadows, people with wrong anatomy, unnatural perspective, oversaturated colors, noise, artifacts, changed geometry, changed dimensions, altered shapes or positions of architectural elements.

Za početak sam odabrala Render Type – REFINED, koji AI-u daje određenu slobodu da blago menja linije početne slike, sa ciljem da prirodnije postavi ljude, vegetaciju, nebo i materijale. Međutim, kako nisam želela da se linije previše menjaju, u podešavanju Base image similarity postavila sam vrednost 1, što je i najveća moguća. Na taj način geometrija je u potpunosti ostala očuvana, ali rezultat rendera nije bio kvalitetan, jer AI praktično nije imao dovoljno prostora da interveniše.

U narednim pokušajima umesto REFINED koristila sam Render Type – SKETCH, koji je osmišljen tako da render obavezno prati linije osnovnog crteža. Zato nije bilo potrebe da Base image similarity ostane na 1, već sam testirala različite vrednosti: 0.9, 0.73 i 0.42. Na slici ispod prikazan je čitav process od sva 4 pokušaja, gde se jasno vidi da se sa smanjivanjem vrednosti Base image similarity render postepeno sve više udaljavao od zadate geometrije, iako je opcija SKETCH bila aktivirana.

Kada se uzmu u obzir sve karakteristike, posebno preciznost u poštovanju geometrije, kao i kvalitetno oblikovanje samog rendera, naročito kod dodavanja biljaka, neba i materijala, najuspešniji je prikazani render dole. On najvernije odražava proporcije i perspektivu, a istovremeno prenosi autentičan osećaj scene, čineći prikaz živim i vizuelno atraktivnim.

PromeAI

Sledeći koji sam testirala bio je Prome AI, koji se srednje pokazao na zadatku sa 3 oblika, u prethodnoj fazi istraživanja. Zadala sam mu ove parametre:

Show this so that all the shapes and sizes stay exactly the same, so don’t change the measurements, leave all the objects in the same place, but change the sun, sky, shadows, people and plants, and you can also change the materials, but make it make sense which material is for what.

Međutim iako je vizuelno uspešno dodao sve što sam htela, nije zadržao istu geometriju, tako da nije postigao željeni rezultat.

Probala sam da pojednostavim prompt: render this so that all shapes and sizes of the objects remain the same, but add materials that make sense for that part of the object, add sun sky plants and people

Geometrija u ovom renderu je ostala verna originalnom crtežu, što je odlično, ali biljke nisu prikazane onako kako je predviđeno, a saturacija boja je previše intenzivna, što narušava prirodan izgled scene.

Kao što se vidi iz priloženog koristila sam Model v2 za sve rendere, zato što on nudi širok spektar stilova, pružajući visokokvalitetne rendere i mogućnost primene u raznim scenarijima. Jedino što sam menjala bili su parametri Creativity i Artistry. Za svaki promenjen slučaj uradila sam po 3 rendera, koji su prikazani iznad, kako bi mogli lepo da se sagledaju sa parametrima. Ovde sam zaključila da ova dva parametra zapravo ne igraju veliku ulogu. Svi renderi su uspešno zadržali geometriju, ali je većina dodala dodatan prozor sa desne strane, jedina dva koja to nisu učinila su iz kategorije sa smanjenim vrednostima za kreativnost, što ima logike.

Uzevši u obzir da je osnovni uslov bio očuvanje geometrije, većina rendera nije uspela da ispuni taj kriterijum. Od onih koji jesu, primetne su druge greške, pa se kao jedini zaista uspešan izdvojio render prikazan dole. On se pokazao kao najbolji rezultat postignut u Prome AI, jer je pored verne geometrije uspešno dočarao i materijale, nebo i vegetaciju.

ReRender AI

Sledeći koji sam testirala bio je ReRender AI koji se dobro pokazao sa zadatkom sa 3 oblika iz prošle faze istraživanja, pa je imalo smisla da ga i ovde isprobam.

On nudi opciju Type & Style koja služi da se izabere stil objekta i veoma je opširna. Tu sam birala Single Family Home i Minimalisme Verrier. Sledeće opcije koje postoje su Time of Day, Season, Sky, Landscape, birala sam redom; Midday, Spring, Cloudy Sky, Countryside. Za prompt ne nudi opciju za unus negativnog, ali nudi za pozitivan, pa sam tu ubacila isti kao za prethodna dva rendera i birala sam opciju Precise kako bi zadržao istu geometriju. Rezultate je vizuelno bio veoma lep, ali kada sam proverila u Photosopu veličinu, ispostavilo se da je napravio veću kuću od one koja je zadata linijskim crtežom, a i spojio je dva prozora u jedan.

Koristila sam iste opcije, osim što sam promenila opciju Type & Style: Mediterranean Village. Rezultat je neučekivano ispao odličan, jer se geometrija popravila i bila je ista kao sa zadatog crteža, a vizuali su ostali zadovoljavajući.

Probala sam ponovo sa istim opcijama, samo sam promenila Landscape u Grassland i za stil stavila Greek Classcial. Geometrija je promenjena za nijansu što sam uočila tek kada sam ubacila u Photoshop, a vizuali su zadovoljavajući.

Probala sam još jednom opet sa Grassland i Minimalisme Verrier. Geometrija je bila opet malo izmenjena, ali makar nisu bila spojena dva prozora kao u prvom pokušaju.

Uzevši sve u obzir najbolje je urađen render prikazan dole.

mnml.ai

Ovaj render se u prethodnoj fazi nije pokazao dobro, pa sam sada probala sa samo jednim primerom kuće, kako bih proverila da li će rezultat biti bolji. To sam uradila, jer su ovakvi AI modeli često trenirani upravo za prepoznavanje i renderovanje arhitektonskih objekata, dok sa uprošćenim scenama, poput tri geometrijska oblika, obično imaju poteškoća i ne uspevaju da ih adekvatno obrade.

Za ovaj pokušaj odabrala sam opcije Exterior i Photo, dok je za očuvanje tačne geometrije bilo ključno odabrati Exact Render i pomeriti skalu ka Precise. Negativni i pozitivni prompt ostali su isti kao u prethodnim primerima, jer su se pokazali kao funkcionalni. Za stil sam izabrala Realistic, a za brzinu obrade opciju Best.

Stable Diffusion

Zatim sam prešla na Stable Diffusion koji se u predhodnoj fazi istraživanja nije najbolje pokazao, isto kao mnml ai, ali sam iz istog gore navedenog razloga ipak htela da ga isprobam. Prvi pokušaj je bio katastrofalan, a shvatila sam da je to iz razloga što sam koristila v1-5-pruned-emaonly.safetensors [6ce0161689].

Zato sam za naredni test instalirala realisticVisionV60B1_v51HyperVAE (1).safetensors [f47e942ad4], koji se pokazao bolje, jer je on osmišljen baš za arhitektonske rendere sa preciznom geometrijom. Međutim kad je CFG Scale imao nižu vrednost dozvolio je da AI ima više slobode, jer on određuje koliko striktno će AI da prati prompt. Takodje, kada je Denoising Strength imao višu vrednost isto je dopustio da AI ima veću slobodu, jer on služi kako bi odredio koliko slobode ima AI. Tako da mi ti renderi nisu dobro ispali.

Kada sam CFG pomerila na više, a Denoising Strength stavila na niže, AI nije imao mogućnosti da interveniše i doda šta sam mu zadala, pa nije izmenio skoro ništa.

Zatim sam stavila neke srednje vrednosti za oba parametra i primakla se ciljanom izgledu rendera, međutim idalje to nije bilo to, jer je promenio geometriju kuće, a vizuali su bili srednje kvalitetni.

Svoj manuelni render uradila sam u Lumionu. Tu sam namestila materijale, biljke i nebo baš kako sam zamislila, a nakon toga sam u Photoshopu dodala siluete ljudi. Naravno gemoetrija je ostala potpuno ista i nije bilo dodatih stvari i grešaka.

Zaključak:

Na osnovu istraživanja može se uočiti da AI renderi u arhitektonskoj vizuelizaciji imaju određene prednosti, ali i brojna ograničenja. Iako se na prvi pogled stiče utisak da oni značajno štede vreme, praksa pokazuje da to nije uvek slučaj. Potrebno je dosta pokušaja da bi se postigao rezultat koji je kvalitetan i da bude kako smo ga zamislili, jer AI alati rade nepredvidljivo. Čak i kada se zadaju isti promptovi i podešavanja, uz minimalnu izmenu rezultati mogu izgledati potpuno drugačije, bez jasnog logičkog objašnjenja. To dovodi do toga da se deo uštede vremena zapravo gubi pri eksperimentisanju.

Još jedan problem jeste da čak i kada se označe opcije poput Exact Render i Precise, AI često ne ispoštuje zadate parametre. Najveći izazov je pronaći optimalnu sredinu – da render zadrži geometriju, veličine, proporcije i položaj objekta, a istovremeno doda materijale, ljude, biljke i nebo na kvalitetan način. U većini primera ljudi gotovo uopšte nisu ubačeni, dok su materijali, biljke i nebo uglavnom bili solidno prikazani. Upravo pokušaji da se zadovolje oba zahteva – i očuvanje geometrije i kvalitetna vizuelizacija -odneli su najviše vremena, iz razloga što se on koncentriše više na jednan od ta dva zahteva. To se odnosi na to da ako se AI trudi da zadrži skroz istu geometriju neće imati dovoljno prostora i slobode da ostale zahteve vezane za vizuelne detalje uradi na kvalitetan način, ili u obrnutom slučaju, ako se trudi da uklopi meterijale, nebo i biljke smisleno, a za to mu je potrebno više slobode, on će krenuti da menja geometriju, iako mu je u prompt rečeno da to ne radi.

Međutim, prava vrednost AI rendera dolazi do izražaja u ranoj fazi projektovanja, kada još uvek istražujemo mogućnosti, eksperimentišemo sa različitim stilovima fasada, odnosima objekta i okruženja ili proučavamo atmosferu prostora. U tim slučajevima manji su zahtevi za preciznošću, pa eventualne greške poput dodatog ili izostavljenog prozora ne predstavljaju problem. AI tada postaje podrška kreativnom procesu i ubrzava brainstorming, jer u roku od nekoliko minuta može da generiše više varijacija koje bi manuelno zahtevale sate rada.

U kontekstu finalnih rendera, AI ipak nije sasvim pouzdan. Nedostatak kontrole nad geometrijom i proporcijama dovodi do problema, pa pouzdanost ne može da se meri sa manuelnim renderima, gde je preciznost zagarantovana. AI ponekad dodaje nelogične ili nerealne detalje, menja oblike i skale i na taj način kompromituje krajnji rezultat. Međutim, ipak me je pozitivno iznenadilo što je, nakon mnogo pokušaja i upornosti, dosta rendera uspelo da prikaže istu geometriju i zadovolji vizuelizaciju na kvalitetnom nivou, pa se u tom smislu pokazalo bolje nego što sam očekivala.

Poređenje različitih alata dalo je širu sliku:

• LookX AI je pokazao veoma dobre rezultate, uspešno zadovoljavajući oba kriterijuma i očuvanje geometrije i kvalitetnu vizuelizaciju.
• PromeAI je takođe dao dobre rezultate, ali tek nakon mnogo pokušaja, jer je često uporno dodavao jedan dodatni prozor.
• ReRender AI je uspeo da zadrži geometriju i vizuelni deo, ali se nije izdvojio kvalitetom u odnosu na druge.
• mnml.ai se nije pokazao naročito dobro. Ipak, uspela sam da zadržim geometriju, dok je vizuelni deo bio korektan, ali bez posebnog kvaliteta u poređenju sa ostalim alatima.
• Stable Diffusion nije ispunio zahteve vezane za geometriju. Vizuelni deo je uradio prosečno, ali je geometriju značajno menjao, što se pokazalo kao veliki nedostatak. Međutim, česti errori mogli su uticati na krajnji rezultat, a moguće je i da je problem nastao zbog toga što je bio jedini lokalno instaliran alat na mom laptopu, što je predstavljalo dodatno opterećenje sistema.

Kada se kriterijumi posmatraju sistematski:

• Kvalitet vizuala – AI može da postigne estetski dobre rezultate, ali često uz tehničke nedostatke, za koje je potrebno dosta vremena da se otklone, a nije zagarantovano da će u tome uspeti.
• Realističnost prikaza – svetlo, senke i materijali često deluju uverljivo i solidno uklopljeno.
• Vreme izrade – u ranim fazama AI značajno štedi vreme, dok u finalnim fazama, zbog ponavljanja i eksperimenata, ta prednost gubi na snazi.
• Subjektivna percepcija – AI može da inspiriše i osveži proces, ali frustrira svojom nepredvidljivošću kada je potrebna tačnost.
• Mišljenje kolega – potvrđuje da AI može biti atraktivan za konceptualne faze, ali još nije dovoljno pouzdan za završne prezentacije, jer ne garantuje da će postići zamišljene vizuale.

Samim tim, osnovna hipoteza istraživanja -AI renderi ne mogu postići bolji kvalitet od manuelnih rendera, ali ih je moguće izraditi znatno brže- pokazala se samo delimično tačnom. Ono što se pokazalo kao ključni uvid ovog istraživanja jeste da brzina važi gotovo isključivo za idejne i eksperimentalne faze, dok se u finalnoj fazi završavanja projekta i vizuelnog predstavljanja objekta ta prednost gubi. Drugi važan zaključak jeste da AI, ipak može dostići kvalitet manuelnih rendera, što se vidi iz priloženih slika, to čini na veoma nepredvidljiv način i trenutno je još uvek nedovoljno razvijen za profesionalnu upotrebu. Stoga, manuelni render i dalje ostaje sigurniji izbor kada je potrebna preciznost i pouzdanost, jer znamo da ćemo dobiti ono što želimo, dok kod AI alata taj rezultat nikada nije zagarantovan.

Važno je napomenuti i da sam tokom istraživanja sve vreme eksperimentisala samo sa jednim uglom posmatranja objekta. Ako je AI-u bilo potrebno toliko pokušaja da bi uspeo da prikaže zadovoljavajuće rendere iz tog jedinog ugla, jasno je da ne bi bilo moguće dobiti drugi ugao sa istim nivoom konzistencije. Drugim rečima, AI u ovoj fazi razvoja ne može da obezbedi da kuća i okruženje ostanu potpuno isti iz različitih perspektiva.

Ovo istraživanje pokazalo se kao veoma korisno i značajno, jer je potvrdilo određene delove početne hipoteze, dok je istovremeno ukazalo na njene nedostatke.