{"id":8836,"date":"2018-09-23T15:23:08","date_gmt":"2018-09-23T14:23:08","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=8836"},"modified":"2018-09-23T15:23:08","modified_gmt":"2018-09-23T14:23:08","slug":"oblikovanje-komada-namestaja-primenom-waffle-structure-faza-ii","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/oblikovanje-komada-namestaja-primenom-waffle-structure-faza-ii\/","title":{"rendered":"Oblikovanje komada name\u0161taja primenom Waffle structure, faza II"},"content":{"rendered":"

II faza rada je rad u softverima Rhinoceros i Grasshopper, modelovanje \u017eeljenog oblika.
\nParametrijskim modelovanjem mogu\u0107e je dobiti, veoma brzo, vi\u0161e razli\u010ditih primera.
\nProces modelovanja waffle struktura je poprili\u010dno sli\u010dan u svakom pristupu:
\nU Rhinoceros-u modelujem povr\u0161 \/ Surface<\/strong>, dobiljam \u017eeljena zakrivljenja pomeranjem konturnih ta\u010daka.<\/p>\n

Kada postignem \u017eeljeni oblik, povr\u0161 prebacujem u grasshopper.<\/p>\n

\"Fotografi\"<\/a><\/p>\n

U Grasshopper-u tok rada je slede\u0107i:<\/p>\n

Povr\u0161 delim na konture u \u017eeljenom pravcu koje predstavljaju broj rebra<\/em><\/strong>, komandom Contour.<\/strong><\/p>\n

Projektujem dobijene konture na \u017eeljenu ravan na zadatom rastojanju.
\nSpajanjem kontura i njihovih projekcija komandom Ruled Surface<\/strong> dobijam povr\u0161 izmedju linija koje su ujedno i dubina elementa<\/em><\/strong>.
\nKomandom Cull Index<\/strong> sam izdvojila prve i poslednje elemente u nizu, zbog estetike.<\/p>\n

\"01\"<\/a>\"03\"<\/a><\/p>\n

Debljinu rebara<\/em><\/strong> dobijam komandom Extude.<\/strong><\/p>\n

Kako bi \u010ditava konstrukcija bila izvodljiva potrebno je napraviti zareze, <\/em><\/strong>\u00a0ta\u010dnije, mesta preseka medjusobno upavnih povr\u0161i.
\nKomandom Brep I Brep (BBX) <\/strong>dobijam presek povr\u0161i. Kreiram \u010detvorougaonike u ta\u010dkama preseka. Ta\u010dke se nalaze na sredini prese\u010dnih linija. Veli\u010dina \u010detvorougaonika odgovara debljini elemenata. Komandama Extrude<\/strong> i Cap Holes<\/strong> dobijam zatvorene povr\u0161i koje su potrebne kako bih na\u0161la presek tj. razliku (komanda Solid Difference<\/strong> ) izmedju rebara i dobijenih kvadrata.
\nNa taj na\u010din dobijam elemente koji su zase\u010deni tako da se mogu medjusobno spojiti.<\/p>\n

\"04\"<\/a><\/p>\n

Pomo\u0107u slajdera<\/strong> se mo\u017ee menjati broj<\/strong> rebara – razmak izmedju njih, njihova debljina kao i visina<\/strong> citavog elementa i na taj na\u010din dobiti vi\u0161e razli\u010ditih re\u0161enja.<\/p>\n

\"05\"<\/a><\/p>\n

Takodje, sli\u010dnim postupkom rada u Grasshopperu mogu\u0107e je dobiti varijacije waffle struktura u\u00a0zavisnosti od toga kakav oblik \u017eelimo da postignemo.
\n( fotografija 06: linije extrudovane u pravcu Z ose, fotografija 07: linije projektovane na XY ravan. )<\/p>\n

\"06\"<\/a>
Fotografija 06<\/figcaption><\/figure>\n
\"07\"<\/a>
Fotografija 07<\/figcaption><\/figure>\n

\u017deljeni rezultat je\u00a0fotelja tako da \u0107u se zadr\u017eati na ovom obliku i baviti se pripremom za izvodjenje.<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

II faza rada je rad u softverima Rhinoceros i Grasshopper, modelovanje \u017eeljenog oblika. Parametrijskim modelovanjem mogu\u0107e je dobiti, veoma brzo, vi\u0161e razli\u010ditih primera. Proces modelovanja waffle struktura je poprili\u010dno sli\u010dan u svakom pristupu: U Rhinoceros-u modelujem povr\u0161 \/ Surface, dobiljam \u017eeljena zakrivljenja pomeranjem konturnih ta\u010daka. Kada postignem \u017eeljeni oblik, povr\u0161 prebacujem u grasshopper. U Grasshopper-u… Continue reading Oblikovanje komada name\u0161taja primenom Waffle structure, faza II<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":117,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-8836","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8836","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/117"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8836"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8836\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8848,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8836\/revisions\/8848"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8836"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8836"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8836"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=8836"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}