{"id":5062,"date":"2017-04-10T21:11:48","date_gmt":"2017-04-10T20:11:48","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=5062"},"modified":"2017-07-05T08:16:47","modified_gmt":"2017-07-05T07:16:47","slug":"spider-man","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/spider-man\/","title":{"rendered":"Modelovanje geometrije imaginarnih likova – 3ds max"},"content":{"rendered":"
\"spider\"

Prilozena slika za 3d referencu<\/figcaption><\/figure>\n

Po\u010detak modelovanja karaktera po\u010dinje procesom istra\u017eivanja referenci. U ovom segmentu \u0161to vi\u0161e referenci imamo to je kvalitetniji rezultat. Reference su \u010desto u vidu slika, skica , tekstualnog obrazlo\u017eenja ili osnovnih karakteristika koje karakter treba da poseduje.\u00a0U toku modelovanja , potrebno je imati ili biblioteku tipi\u010dnih delova ljudskog tela ili konstantan pristup internetu kako model napreduje za dodatnu referencu.<\/p>\n

Pri generisanju modela bilo imaginarnih likova, industrijskog dizajna ili elemenata za igrice \u010desto dobijamo reference od strane konceptnog tima sa razlozenim elementima za reprodukciju. Ali pri ve\u017ebanju ili samostalnom radu \u010desto za reference se moramo sna\u0107i sami, te je preporu\u010dljivo tra\u017eiti reference iz perioda koji je dobro snabdeven razli\u010ditim tipovima i fromatima referenci.<\/p>\n

Imaginarni karakter koji sam odlu\u010dio da izmodelujem je super heroj Spiderman iz zlatne ere stripova ( cirka 1930-1950.-e godine n.e. ) zato \u0161to sam obim prodatih i digitalizovanih stripova koji je ispratio ovaj period mi omogu\u0107ava da imam pregr\u0161t informacija i referenci o materijalizaciji i formi karaktera. Spajdermen predstavlja lak podvig zbog nedostatka detalja kompleksnih segmenata \u0161to predstavlja lako re\u0161enje za svakog ko bi hteo da se oproba u 3d modelovanju karaktera.<\/p>\n

Sve osnovne reference mo\u017eemo na\u0107i tako \u0161to \u0107emo pretra\u017eiti slike pod sintaksom :\u00a0ime lika charachter design<\/strong>. Gde pojedina\u010dne delove mo\u017eemo na\u0107i u zavinsoti od toga gde osnovne reference gube informacije ( npr. Nemamo dovoljno informacije za modelovanje \u0161ake, stopala itd. mo\u017eemo na\u0107i dodtane reference putem rengen snimaka i drugih referenci).<\/p>\n

Pre nego \u0161to po\u010dnemo da generi\u0161emo 3d model, potrebno je da defini\u0161emo visinu lika koju mo\u017eemo dobiti iz visine slike koju posle mo\u017eemo razviti na potrebne dimenzije kubusa u koju \u0107emo smestiti kasnije reference ( visina slike [ px] \/ visina kubusa [u] = jedinica[px\/u] ). Koriste\u0107i visinu kao referentnu jedinicu mo\u017eemo generisati kubus preko proprocija ostalih dimenzija preko visine, \u0161to zna\u010di da onog momenta kada defini\u0161emo \u0161irinu jedne projekcije podela reference predstavlja podelu osnovne\u00a0geometrije.<\/p>\n

Naravno, kao \u0161to pomenuh ranije, \u0161to vi\u0161e referenci posedujemo to je kvalitetniji rezultat modela, \u0161to zna\u010di da minimum potrebnih referenci predstavlja 2 ortogonalne projekcije, sve preko toga je bonus.<\/p>\n

Za pocetak moramo da pripremimo prilozenu fotografiju da mozemo da je uvezemo kasnije u 3ds max. Podelimo crtez na segmente koji su vazni za model,\u00a0minimalno nam je potrebno frontalni izgled i strana.
\n<\/b><\/p>\n

\"ps_1\"<\/a> \"ps_2\"<\/a> \"ps_4\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Nakon toga u photoshopu mozemo naci velicinu slike pojedinacnih delova i odatle mozemo naci buduce dimenzije kutije u koju cemo smestiti spajdermena. No ovde moramo imati u vidu da je najlakse “smestiti” sliku u pravilni geometrijski oblik, u ovom slucaju pravougaonik, sto znaci da se slika mora sastojati iz jednakih delova ( 2 baze , 2 strane, front i pozadina ), to treba imati u vidu kada se razvija slika u “box”.<\/p>\n

\"spidi<\/a><\/p>\n

Po\u0161to smo dobili osnovne referentne dimenzije primitivnog objekta (kutije) potrebno je da odlu\u010dimo dimenzije prostora u kojem nam je najlak\u0161e da radimo. Naravno ovaj korak je usko povezan sa ozna\u010denim jedinicama koje smo prethodno namestili u programo 3ds max (design).<\/p>\n

\u00a0 \u00a0 U ovom koraku moram malo da digresujem i da naglasim da softver nema nikakav sistem koji mo\u017ee da defini\u0161e jedinice mere u stvarnom svetu. Sve jedinice su virtualne, ta\u010dnije nepostoje\u0107e, koje se kasnije samo pretvore ili reprezentuju kao jedinice u stvarnom svetu. Centimetar na papiru nije isto \u0161to centimetar na ekranu. Centimetar na ekranu ne postoji, to je virtuelna\u00a0jedinica mere koju kasnije na primer \u0161tampa\u010d defini\u0161e kao jedinicu mere pomeraja, gde preciznost jedinice zavisi od kalibracije ma\u0161ine koja je reprodukuje. <\/em><\/p>\n

\u00a0 \u00a0 Ovo je va\u017eno zbog slede\u0107eg aspekta, ukoliko \u017eelimo da nam 3d objekat bude dimenzija pravog standardnog \u010doveka (180 cm = 1,8 m = 1800 mm) mo\u017eemo raditi u metrima a mo\u017eemo generisati objekat u centimetrima ili milimetrima. Vritualne jedinice mere predstavljaju preciznost 3d modela, \u0161to zna\u010di da ako generi\u0161emo model visine 1.8 m ( osnovna jedinica u metrima ) ne\u0107emo mo\u0107i da precizno modelujemo elemente u milimetarskoj skali.<\/em><\/p>\n

Nakon formiranja kubusa, potrebno je da u\u00a0propertis<\/em> objekta \u010dekiramo\u00a0backface cull<\/em>\u00a0opciju i da od\u010dekiramo\u00a0show frozen in gray<\/em>. Sa ovim opcijama omogu\u0107avamo da posmatramo samo suprotnu stranu u odnosu na one koje posmatramo iz perspektive, a\u00a0show forzen in gray<\/em> nam omogu\u0107ava da kada “zamrznemo” objekat da taj isti objekat zadr\u017ei materijalizaciju u\u00a0viewport<\/em><\/strong>-u.<\/p>\n

Nakon pode\u0161avanja kutije mo\u017eemo postaviti potrebnu materijalizaciju putem multi-sub-object materijalizacije ili mo\u017eemo podeliti kubus na strane i svakoj strani podesiti posebnu mapu. Ovaj proces ostavljam \u010ditaocu kao li\u010dnu preferencu, u ovom primeru sam koristio multi-sub-object mapu iz razloga zato \u0161to nisam hteo da mi\u00a0snap<\/em> opcija “hvata” duple ta\u010dke na spoju ravni.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po\u010detak modelovanja karaktera po\u010dinje procesom istra\u017eivanja referenci. U ovom segmentu \u0161to vi\u0161e referenci imamo to je kvalitetniji rezultat. Reference su \u010desto u vidu slika, skica , tekstualnog obrazlo\u017eenja ili osnovnih karakteristika koje karakter treba da poseduje.\u00a0U toku modelovanja , potrebno je imati ili biblioteku tipi\u010dnih delova ljudskog tela ili konstantan pristup internetu kako model napreduje… Continue reading Modelovanje geometrije imaginarnih likova – 3ds max<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":248,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[10,287,33],"tags":[182,296,300,299,304,302,303,297,298],"coauthors":[272],"class_list":["post-5062","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-radovi","category-1617-radovi","category-most","tag-3d-mapping","tag-3d-modeling","tag-anatomy","tag-box-modeling","tag-character-setup","tag-photoshop","tag-reference","tag-spiderman","tag-tutorial","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5062","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/248"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5062"}],"version-history":[{"count":16,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5062\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6500,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5062\/revisions\/6500"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5062"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5062"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5062"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=5062"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}