{"id":4766,"date":"2017-02-22T14:13:20","date_gmt":"2017-02-22T13:13:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=4766"},"modified":"2017-02-22T20:03:11","modified_gmt":"2017-02-22T19:03:11","slug":"fasadno-socivo-funkcije-i-zakljucak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/fasadno-socivo-funkcije-i-zakljucak\/","title":{"rendered":"Fasadno so\u010divo, funkcije i zaklju\u010dak"},"content":{"rendered":"

Kao \u0161to je u prethodnom\u00a0delu navedeno,\u00a0uz pomo\u0107 parametara ose so\u010diva, \u017ei\u017ene ta\u010dke, \u017ei\u017ene daljine i polupre\u010dnika krive so\u010diva mo\u017ee se precizno konstruisati sabirno so\u010divo. Ono se postavlja na otvor fasade i sabira svetlosne zrake na odre\u0111enu povr\u0161inu izabrane ravni prostora.<\/p>\n

\"Konstruisano<\/a>
Konstruisano so\u010divo u zadatom prostoru<\/figcaption><\/figure>\n

 <\/p>\n

\"Skica<\/a>
Skica ideje za projekat<\/figcaption><\/figure>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\n

Funkcije formiranja so\u010diva na fasadi<\/strong><\/p>\n

Formiranje so\u010diva je zami\u0161ljeno sa namerom sakupljanja svetlosti na relativno malu povr\u0161inu, to bi doprinelo ve\u0107oj koncentraciji energine na datoj povr\u0161ini, reprezentovano toplotnom energijom. Ovu toplotnu energiju je mogu\u0107e skladi\u0161titi (apsorbovati) i kasnije otpustiti u dati prostor ili je preneti na neki drugi sistem i usmeriti.<\/p>\n

Za ove tehnike se korsite specijalni materijali, PCM tj. Phase Change Material. Su\u0161tinski ovi materijali prilikom promene agregatnog stanja emituju relativno veliku koli\u010dinu toplotne energije, koji pre toga apsorbuju sve do promene agregatnog stanja. Tako npr. \u0107e “panel” PCM-a prikupljati sun\u010devu energiju tokom dana i biti u te\u010dnom agregatnom stanju, dok \u0107e u ve\u010dernjim casovima promeniti agr. stanje i emitovati energiju konstantno tokom odre\u0161enog vremenskog perioda. Ovakav sistem bi doneo relativno velike u\u0161tede u potro\u0161nji energije prilikom hla\u0111enja i grejanja prostora.<\/p>\n

Estetska funkcija je tipa snopa svetlosti, koji bi se mogao koristi kao motiv u prosotru npr. nagla\u0161avanja odre\u0111enih delova tog prostora ili stvaranje \u017eeljenog ambijenta.<\/p>\n

Formiranjem vi\u0161e so\u010diva na fasadi mo\u017ee se stvoriti vi\u0161e svetlosnih snopova, koji se mogu koristiti za bilo koju od navedenih funkcija.<\/p>\n

\"Formiranje<\/a>
Formiranje vi\u0161e od jednog so\u010diva na fasadi<\/figcaption><\/figure>\n
\"Vi\u0161e<\/a>
Vi\u0161e snopova svetlosti kori\u0161\u0107enjem so\u010diva na svakom od otvora<\/figcaption><\/figure>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

*Dole su prikazane mogu\u0107e primene so\u010diva u datim prostorima<\/em><\/p>\n

\"Preusmeravanje<\/a>
Preusmeravanje snopa svetlosti montiranjem so\u010diva, kako bi se bljesak uklonio iz aktivnog prostora<\/figcaption><\/figure>\n
\"Snop<\/a>
Snop svetlosti formira bljesak u aktvnom delu prostora<\/figcaption><\/figure>\n
\"Mogu\u0107e<\/a>
Mogu\u0107e re\u0161enje montiranja so\u010diva kod galerija, PCM paneli se montiraju na konstrukciju ograde koja se nalazi na galeriji<\/figcaption><\/figure>\n

Zaklju\u010dak<\/strong><\/p>\n

Koriste\u0107i program Rhinoceros i njegov plug-in Grasshopper, kreirana je definicija koja konstrui\u0161e sabirno so\u010divo u zadatom prostoru, definisanom kvadrom.\u00a0Konstrukcija samog so\u010diva je bazirana na lokalnom kordinatnom sistemu tako da je relativno jednostavno preneti ovaj sistem u druga\u010dije definisane prostore. Kori\u0161\u0107enje definicije je veoma jednostavno gde korisnik treba da unese samo dimenzije prostora, pozicionira otvor i povr\u0161 na koju \u017eeli da sabira svetlost. Mogu\u0107e je uneti i dodatne parametre kao npr. index prelamanja svetlosti za materijal od koje \u017eeli da so\u010divo bude napravljeno. Isto tako mo\u017ee da defini\u0161e debljinu so\u010diva. So\u010divo bi doprinelo temperaturnoj regulaciji prostora i u\u0161tedi energije. Postojala bi mogu\u0107nost usmeravanja svelosti koja bi formirala \u017eeljeni ambijent ili i\u017eme\u0161tanje svelosnog snopa od sunca na mesto gde ne smeta funkciji prostora.<\/p>\n

 
\nDefinicija je napravljena za jednostavan prostor, tj. pozicioniranje povr\u0161i sabiranja i otvora su vezane za stranice kvadra, \u0161to bi se moralo modifikovati ako se prostor druga\u010dije defini\u0161e. Isto tako u odre\u0161enim situacijama dolazi do velikog nagiba so\u010diva u odnosu na stranice kvadra (fasadu), \u0161to bi u praksi izazivalo probleme montiranja i naru\u0161avalo estetiku fasade. Ovaj problem bi se mogao re\u0161iti tako \u0161to \u0107e se formirati vi\u0161e malih so\u010diva koja \u0107e fokusirati svetlost u istu ta\u010dku. Sistem je najbolje primenjiv u prostorima sa relativno visokim plafonom, galerijama …
\nPrilikom formiranja svetlosnog snopa nije po\u017eeljno da donja ivica povr\u0161i sabiranja bude ni\u017ee od 210cm, u odnosu na pod, radi izbegavanja bljeska i vi\u0161e temperature koja bi se javila kada bi korisnik prostora bio u kontaktu sa svetlosnim snopom.<\/p>\n

*Dole su prikazani\u00a0slu\u010dajevi konstrukcije so\u010diva i ekstremi kada potrebe sabiranja svetlosnih zraka prema\u0161uju dozvoljene vrednosti, \u00a0formirane po kriterijumima prakti\u010dnosti izvo\u0111enja i estetici.<\/em><\/p>\n

\"Zakrivljenost<\/a>
Zakrivljenost i debljina so\u010diva formirana po zahtevu sabiranja svetlosti<\/figcaption><\/figure>\n
\"Zakrivljenost<\/a>
Zakrivljenost i debljina so\u010diva formirana po zahtevu sabiranja svetlosti<\/figcaption><\/figure>\n
\"Zakrivljenost<\/a>
Zakrivljenost i debljina so\u010diva formirana po zahtevu sabiranja svetlosti<\/figcaption><\/figure>\n

 <\/p>\n

\"Ekstreman<\/a>
Ekstreman zahtev sabiranja so\u010diva, maksimalna dozvoljena debljina nije dovoljna za potrebno sabiranje<\/figcaption><\/figure>\n
\"So\u010divo<\/a>
So\u010divo sa pogledom iz prostora<\/figcaption><\/figure>\n

 <\/p>\n

O iskustvu izrade projekta:<\/b><\/span><\/p>\n

Prilikom izrade projekta imao sam priliku da prou\u010dim klasi\u010dnu optiku i matemati\u010dke relacije koje formiraju opti\u010dke aparate.
\nIsto tako sam se upoznao sa nekim od funkcija plug-in-a grasshopper i sistemom rada programa Rhinoceros.
\nUpoznao sam se sa principima parametrijskog modelovanja, tj. metodologijom rada za kreiranje formi koriste\u0107i funkcije i veze izme\u0111u elemenata.<\/p>\n

Nadam se da \u0107u u budu\u0107nosti imati priliku da dublje u\u0111em u ovaj sistem rada, kako bi maksimalno iskoristio njegove potencijale.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kao \u0161to je u prethodnom\u00a0delu navedeno,\u00a0uz pomo\u0107 parametara ose so\u010diva, \u017ei\u017ene ta\u010dke, \u017ei\u017ene daljine i polupre\u010dnika krive so\u010diva mo\u017ee se precizno konstruisati sabirno so\u010divo. Ono se postavlja na otvor fasade i sabira svetlosne zrake na odre\u0111enu povr\u0161inu izabrane ravni prostora.                 Funkcije formiranja so\u010diva na fasadi Formiranje so\u010diva… Continue reading Fasadno so\u010divo, funkcije i zaklju\u010dak<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":181,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-4766","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4766","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/181"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4766"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4766\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4783,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4766\/revisions\/4783"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4766"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4766"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4766"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=4766"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}