{"id":4741,"date":"2016-12-23T03:01:25","date_gmt":"2016-12-23T02:01:25","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=4741"},"modified":"2016-12-23T03:07:01","modified_gmt":"2016-12-23T02:07:01","slug":"parametarsko-modelovanje-generisanje-prostorne-resetke-prema-slobodnoj-povrsi-testiranje-i-zakljucak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/parametarsko-modelovanje-generisanje-prostorne-resetke-prema-slobodnoj-povrsi-testiranje-i-zakljucak\/","title":{"rendered":"Parametarsko modelovanje, generisanje prostorne re\u0161etke prema slobodnoj povr\u0161i, testiranje i zaklju\u010dak"},"content":{"rendered":"

Box morph definicija<\/strong><\/p>\n

Tokom rada na prethodno prikazanim definicijama, uo\u010dio sam razlike izme\u0111u istih. Performanse “ispe\u010denih” modela u Rhino-u su kod svih definicija bile veoma lo\u0161e, izuzev Box morph definicije. Ovaj pristup imao je najmanje uticaja na performanse sagledavanja i manipulisanja trodimenzionalnim modelom u Rhino-u, kao i u vremenu potrebnom da se struktura iz Grasshoppera prebaci u Rhino. Ovaj pristup bih izabrao kod konceptualnih re\u0161enja i idejnih prjekata gde prostorna re\u0161etka nije u prvom planu i gde se ne zahteva\u00a0velika preciznost, ve\u0107 se vi\u0161e ra\u010duna vodi o proporcijama i estetici. Mana ove definicije, jeste \u0161to na krajevima re\u0161etke imamo slobodne \u0161tapove koji zapravo predstavljaju vi\u0161ak.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Pri testu malog stepena zakrivljenosti model deluje realisti\u010dno i definicija funkcioni\u0161e bez gre\u0161ke.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Generisanjem re\u0161etke na kompleksnijoj povr\u0161i sa ve\u0107im stepenom zakrivljenosti i kompleksnosti, definicija se odli\u010dno pokazala. Ova definicija je pogodna za konceptualne modele, jer zbog vi\u0161ka \u0161tapova na krajevima konstrukcije, ne predstavlja realno re\u0161enje konstrukcije.\"\"\u00a0<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Metoda isotrim, zakrivljeni pojasni \u0161tapovi<\/strong><\/p>\n

Prve dve definicije su se pokazale kao najpreciznije, stim \u0161to re\u0161etka sa krivim pojasevima vi\u0161e predstavlja konceptualno re\u0161enje, jer bi takvu re\u0161etku bilo veoma te\u0161ko izvesti u realnoj situaciji.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Metoda isotrim, segmentirana re\u0161etka<\/strong><\/p>\n

Re\u0161enje sa segmentiranom re\u0161etkom je daleko realnije i preciznije. Umesto krivih, ta\u010dke su vezane polyline alatkom. Ovakvu konstrukciju bi bilo mogu\u0107e izvesti, pa bi se ovaj model mogao koristiti za realne preseke i dimenzionisanje. \u017di\u010dani model ove re\u0161eke bi bilo mogu\u0107e testirati u Karamba softveru, gde bi pored informacija o silama u konstrukciji, mogli prona\u0107i i najpogodnije ta\u010dke za oslonce.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>Linijska mre\u017ea, kao odli\u010dna podloga za dalje stati\u010dke i konstrukcijske analize.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Metoda ravanske re\u0161etke<\/strong><\/p>\n

Ideja je bila da sa ve\u0107im brojem ravanskih re\u0161etki zamenimo prostornu re\u0161etku, i na taj na\u010din pojednostavimo i olak\u0161amo konstrukciju. Osnovni problem ovakvog re\u0161enja jeste nedostatak konstruktivnih elemenata upravnih na dobijene nosa\u010de, tj. ne postji direktna veza izme\u0111u nosa\u010da. Bilo bi potrebno dodatno ubaciti neki vid ukruta.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

U segmentima povr\u0161i sa ve\u0107im stepenom zakrivljenosti, uo\u010dava se problem; \u0161tapovi ispune ne mogu da isprate krivinu, pa dolazi do deformacije kompletnog segmenta nosa\u010da, \u0161to bi ga u realnoj situaciji u\u010dinilo nestabilnim.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Na izdvojenom primeru nosa\u010da, jasno se vide deformacije i odatle mo\u017eemo zaklju\u010diti da je ova definicija pogodna za re\u0161avanje jednostavnijih povr\u0161i sa manjim stepenom zakrivljenosti, a koje istovremeno imaju izdu\u017eenu osnovu, kako bi optere\u0107enje preneli po kra\u0107oj dimenziji.<\/p>\n

\"\"<\/a>\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Na kraju ovog istra\u017eivanja, pored projektovanih definicija koje \u0107e mi svakako slu\u017eiti u budu\u0107im projektima, uspeo sam bolje da se upoznam sa Grasshopper softverom i shvatim na koji na\u010din funkcioni\u0161e, kao i kakve sve strukture mo\u017eemo projektovati u njemu i koliko je efikasnije ili ne u odnosu na softvere koje sam koristio do sada.
\nPlug-in-ovi Kangaroo i Karamba predstavljaju softvere za stati\u010dku analizu elemenata projektovanih u Grasshopperu. Pored prikaza sila i optere\u0107enja, nude i najoptimalniji oblik konstrukcije, pozicije ta\u010daka za oslonce kao i mogu\u0107nost dodele odre\u0111enog materijala za svaki element, sa svim parametrima kao \u0161to su te\u017eina, optornost na pritisak i savijanje itd. Upoznavanje sa ovim softverima i testiranje prethodno izlo\u017eenih definicija bi\u0107e predmet nekog slede\u0107eg istra\u017eivanja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Box morph definicija Tokom rada na prethodno prikazanim definicijama, uo\u010dio sam razlike izme\u0111u istih. Performanse “ispe\u010denih” modela u Rhino-u su kod svih definicija bile veoma lo\u0161e, izuzev Box morph definicije. Ovaj pristup imao je najmanje uticaja na performanse sagledavanja i manipulisanja trodimenzionalnim modelom u Rhino-u, kao i u vremenu potrebnom da se struktura iz Grasshoppera… Continue reading Parametarsko modelovanje, generisanje prostorne re\u0161etke prema slobodnoj povr\u0161i, testiranje i zaklju\u010dak<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":177,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-4741","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4741","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/177"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4741"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4741\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4745,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4741\/revisions\/4745"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4741"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4741"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4741"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=4741"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}