![\"\"](\"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/home.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
U okviru predmeta Geometrija i vizuelizacija slobodnih formi, za ispitni rad, po slobodnoj volji izabran je projekat The Bobst Pixel Veil<\/a>\u00a0u sklopu zgrade \u00a0biblioteke univerziteta u Njujorku ( Elmer Holmes Bobst Library<\/a>),\u00a0\u010diju realizaciju je izveo tim arhitekata Joel Sanders Architect<\/a>,\u00a02012. godine.<\/p>\n Prilikom odabira ovog projekta, bilo je u vidu kori\u0161\u0107enje alata koji dozvoljavaju parametarsko modelovanje, kako bi se jedan element – panel reprodukovao sa sli\u010dnim parametrima, ali druga\u010dije forme. Bilo je neophodno prvo analizirati projekat tima arhitekata Joel Sanders-a, kako bi bila mogu\u0107a njegova reprodukcija. Napominjem, da cilj ovog rada, nije da se reprodukuje projekat u komercijalne svrhe, ve\u0107 da se primeni logika koja je nastala pri njegovoj izradi.<\/p>\n Na\u010din na koji se ravijao rad je kompleksan, te nije prikladno u ovom formatu pokazivati proces, tako da \u0107u poku\u0161ati u daljem tekstu da defini\u0161em samo finalni rezultat. Finalni rezultat, kao takav, bi bio propra\u0107en prezentacijom same definicije, koja je klju\u010dni deo rada, i koja je\u00a0sastavljena u programskom okru\u017eenju namenjenom za parametarsko modelovanje.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Iako nije tema rada, bio bi greh ne prezentovati ve\u0107 gotovu geometriju na ‘adekvatan’ na\u010din. Nakon du\u017eeg vremena optimizovanja definicije, da bi se jednim klikom dobio finalni rezultat panela, prosto je zadovoljstvo. Tako da umesto da kreiram vi\u0161e slika koje predstavljaju geometriju i kontekst u kome se ona nalazi, u razli\u010ditim uglovima i osvetljenjem, \u0161to je dug proces, opredelio sam se za interaktivnu vizuelizaciju.<\/p>\n Po\u010detna ideja se javila u procesu izrade ovog rada, jer sam imao veliku \u017eelju i isku\u0161enje da do\u017eivim unutra\u0161njost ovakvog atrijuma. Zbog vremena koje sam dodelio ovom zadatku, najoptimalnije re\u0161enje je bila vizuelizacija sa uglom gledanja od 360 stepeni. Prvobitno sam \u017eeleo da se njena realizacija odvija u pro\u0161irenoj realnosti, u okviru android ure\u0111aja kori\u0161\u0107enjem informacija iz\u00a0senzora ubrzanja da se menja ugao gledanja. Na \u017ealost, usled nedostatka vremena, projekat je ostao na platformi koja je naizgled optimizovana za\u00a0pregled informacija tog formata.<\/p>\n Kontekst vizuelizacije je sveden, zasniva se uglavnom na prezentaciji dobijenih panela u zatvorenom prostoru.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Neophodno je izmodelovati\u00a0jedan panel odgovaraju\u0107ih dimenzija, koji bi bio nasumi\u010dno segmentisan na podeoke koji bi bili nasumi\u010dno prisutni, kao i horizontalne pre\u010dke koje se tako\u0111e nasumi\u010dno pojavljuju kroz panel. U oviru takvog panela, potrebna je organizovana vertikalna\u00a0podela na kolona i vertikalnih gredica. Potrebna je i izrada nosa\u010da, tj. nose\u0107e grede koja nosi panel kao i ankeri za vezivanje panela sa nose\u0107om gredom.<\/p>\n Da bi to postigli pre svega moramo izabrati softversko okru\u017eenje\u00a0koje je optimizovano za na\u0161e potrebe. Nakon toga treba razviti logiku razbijanja date forme, i izanalizirati je od samog po\u010detka kao i me\u0111uzavisnost svih elemenata u njemu.<\/p>\n Da bih sveo \u010ditav proces razvijanja logike koje je bilo neophodno u procesu kreiranja ovog rada, napravljena je animacija propra\u0107ena zvukom koja govori vi\u0161e o tome, kao i o mom stanju svesti u datom trenutku.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Me\u0111utim, po\u0161to animacija ne govori ni\u0161ta konkretno, u daljem tekstu mo\u017eete na\u0107i detaljnije uputstvo za izradu ovakvog panela.<\/p>\n Proces realizacije finalne geometrije mo\u017ee se ispratiti na slede\u0107em dijagramu.<\/p>\n <\/p>\n 01. Linija<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 02. Segmentisanje linije – broj segmenata<\/strong><\/p>\n Da bi se linija segmentisala nasumi\u010dno, neophodno je dobro poznavati softversko okru\u017eenje. Alat koji sam koristio pri izradi ovog rada je zasnovan na konceptu lista i grana,\u00a0nalik matricama u matematici odnosno iz programiranja teorija grafova gde su grane\u00a0prikazane kao usmereni graf sa predifinisanom definicijom stabla<\/a>.<\/p>\n Dakle, za nasumi\u010dnu segmentaciju linije, neophodne su nam pojedine informacije. Visina linije, broj segmenata, odnosi izme\u0111u segmenata.<\/p>\n Visinu linije smo dobili u prethodnom koraku, pa treba da pretvorimo\u00a0njenu visinu u veli\u010dinu u domenu od 0 do 1, gde nula predstavlja minimalnu visinu, a jedan maksimalnu. Potom treba da uvrstimo broj segmenata (1,1,1,1,1) i tako\u0111e ih uvrstimo u domen od 0 do 1, tako \u0161to \u0107emo sabrati svaki sa svakim i svaki broj podeliti sa tim rezltatom. Dobili smo \u00a0pet jednakih segmenta. A ako promenimo odnose izme\u0111u brojeva (2,4,1,5,4,1), dobijamo razli\u010dite me\u0111uodnose koji \u0107e biti dodeljeni za segmentaciju linije \u0161est\u00a0puta. Ti input podaci, zapravo ne\u0107e biti predodre\u0111eni u ovom radu, ve\u0107 nasumi\u010dno izabrane vrednosti u odre\u0111enom domenu (npr. od 12 do 70) (25,53,62,17,13,22,41,33,59 itd.).<\/p>\n 03. Pozicioniranje linija u raster<\/strong><\/p>\n Pozicioniranje linija u raster po y-osi, koji kasnije treba da oformi kolone na odre\u0111enoj udaljenosti.<\/p>\n Kako smo segmentisali liniju u prethodnom koraku, isti postupak je i ovde. Ali umesto da generi\u0161emo seriju brojeva za svaku liniju, mi generi\u0161emo seriju serija, odnosno stablo se grana. Sada umesto jedne serije (2,4,1,5,4,1), imamo toliko serija koliko kolona \u017eelimo da imamo. Npr.\u00a0(2,4,1,5,4,1)(2,4,1,5,4,1)(2,4,1,5,4,1)(2,4,1,5,4,1), dobili smo \u010detiri jednako segmentisane linije. Ali nama je cilj nasumi\u010dnost, pa menjamo nasumi\u010dno raspored izme\u0111u brojeva u serijama\u00a0(2,1,4,5,4,1)(2,4,1,5,4,1)(2,1,4,1,4,5)(5,4,4,5,1,1). Isto va\u017ei gore pomenuto, serije su nasumi\u010dno izabrane vrednosti. Dakle za 13 kolona treba nam 13 serija brojeva. Svaka linija treba da bude sastavljena od 20 segmenata, 20 segmenata u svakoj seriji.<\/p>\n 04. Varijacija segmenata linija<\/strong><\/p>\n Imamo \u017eeljenu visinu kolona, broj kolona, broj segmenata i definisan i odnosi izme\u0111u njih. Nasumi\u010dno menjamo redosled brojeva u okviru serija, \u0161to nam daje mo\u0107 upravljanja nad svim elementima panela.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 05. \u00a0\u0160irina kolona<\/strong><\/p>\n Kontrola nad razmakom izme\u0111u linija, daje nam kasnije kontrolu nad\u00a0\u0161irinom kolona u panelu, tako \u0161to svaka linija ostavlja dovoljno mesta za prethodnu liniju, kao i vertikalnu gredicu koja treba da se nalazi izme\u0111u njih.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 06. Broj segmenata – sve linije<\/strong><\/p>\n Isto kao i drugi korak, samo \u0161to ovde nemamo jednu seriju brojeva za jednu liniju ve\u0107 13 serija za 13 linija, u kojima se broj brojeva, odnosno du\u017eina serija pove\u0107ava kao \u0161to je prikazano na slici.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 07. Vertikalne gredice<\/strong><\/p>\n Po\u0161to smo ostavili u petom\u00a0koraku mesta za vertikalne gredice, neophodno je da ih pozicioniramo na ta mesta. Pravimo seriju od 12 (izme\u0111u kolona)+2 (na krajevima niza kolona) linija da popunimo razmake izme\u0111u kolona, tako \u0161to koristimo istu liniju iz prvog koraka. Nakon toga zadajemo joj \u0161irinu, tj. linije postaju povr\u0161ine, ali tako da je me\u0111usobno zavisna od \u0161irine kolona, da ne bi do\u0161lo do preklapanja geometrije.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 08. Kolone<\/strong><\/p>\n Imamo definisane vertikalne gredice, sada zadajemo \u0161irinu kolonama, tako \u0161to linija postaje povr\u0161ina. Po\u0161to su vertikalne gredice i kolone zavisne, kako pove\u0107avamo jednu promenljivu, tako uti\u010demo na drugu promenljivu.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 09. Okvir<\/strong><\/p>\n Po\u0161to smo definisali najosnovnije parametre potrebne panel, u ovom koraku defini\u0161emo okvir, preko kojeg se panel vezuje za me\u0111uspratnu konstrukciju, ili samo iz estetskih razloga.<\/p>\n Okvir dobijamo opet od po\u010detne linije, tako \u0161to selektujemo njene krajeve, dupliramo ta\u010dke na drugi kraj panela, i me\u0111usobno ih pove\u017eemo linijama tako da dobijemo linije iznad i ispod panela. Nakon toga zadamo \u0161irinu po z-osi.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 10. Nasumi\u010dna selekcija podeoka<\/strong><\/p>\n Nasumi\u010dna selekcija podeoka, tako da jedne podeoke isklju\u010duje iz finalne geometrije, a druge ostavlja. Paneli koji su ‘pre\u017eiveli’ selekciju oni \u010dine finalnu geometriju. Me\u0111utim po\u0161to je selekcija nasumi\u010dna, a ne svaki drugi panel odstranjen, stvaraju se me\u0111usobno bliski paneli, \u0161to je prepreka za finalnu geometriju zbog potreba fabrikacije. Mo\u017ee se smatrati da je ovaj deo definicije gre\u0161kom. Uprkos tome, opredelio sam se za ovaj korak, jer dobijamo ve\u0107u nasumi\u010dnost. Dobijene panele koji imaju susedno od sebe jo\u0161 jedan ili dva panela, pripajamo tako da dobijemo jedan ve\u0107i panel u koloni, koji je istih dimenzija kao prethodna dva, odnosno tri panela. Tako dobijamo ve\u0107e odnose izme\u0111u veli\u010dina panela, \u0161to je u po\u010detnim serijama brojeva te\u0161ko generisati nasumi\u010dno brojeve u odre\u0111enom domenu, a da njihov prosek ne bude sli\u010dan.<\/p>\n <\/p>\n 11. Varijacija podeoka, odnosno perforacija<\/strong><\/p>\n Nakon \u0161to smo odstranili potreban deo podeoka, odnosno dobili potreban deo perforacija u panelu, mo\u017eemo da izvr\u0161imo njihovu varijaciju u svakom trenutku, zahvaljuju\u0107i postupku koji smo definisali u \u010detvrtom koraku.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 12. Horizontalne pre\u010dke<\/strong><\/p>\n Nakon izvr\u0161enja selekcije panela, imamo pristup listi panela koji nisu pro\u0161li selekciju. Idealan na\u010din da\u00a0se primeni modifikovanje ve\u0107 gotove geometrije, ina\u010de u suprotnom morali bi da postavljamo nasumi\u010dno pre\u010dke u perforacije, koje moramo pre toga da defini\u0161emo i izdimenzioni\u0161emo. Zahvaljuju\u0107i gotovoj listi panela, izvr\u0161imo pripajanje susednih panela, ali tako da ne obri\u0161emo linije izme\u0111u njih kao u\u00a0desetom koraku, jer nam zapravo samo te linije i trebaju. Njih \u0107emo dobiti tako \u0161to izvr\u0161imo selekciju unutra\u0161njih linija svih podeoka, tako da ako ima bar dva susedna panela koja nisu pro\u0161la selekciju stvori\u0107e se opcija da se napravi jedna pre\u010dka. Od svih dobijenih unutra\u0161njih linija pravimo pre\u010dke tako \u0161to liniji zadajemo \u0161irinu, i repozicioniramo na svoje po\u010detno mesto. Tako smo dobili zavisnost izme\u0111u svega. Kako smanjimo broj perforacija, manje su \u0161anse da \u0107e se horizontalne pre\u010dke pojaviti. Nakon toga, mo\u017eemo i da izvr\u0161imo nasumi\u010dnu selekciju pre\u010dki, jer ako \u017eelimo otvoreniji panel, broj pre\u010dki bi bio previsok.<\/p>\n <\/p>\n 13. Varijacija horizontalnih pre\u010dki<\/strong><\/p>\n Po\u0161to smo izabrali potreban broj pre\u010dki u panelu, mo\u017eemo nasumi\u010dno da menjamo njihovu poziciju, koja zavisi od preostalih pre\u010dki. Odnosno, variramo koje \u0107e pre\u010dke biti odsutne, odnosno prisutne u finalnoj geometriji.<\/p>\n 14. Debljina panela<\/strong><\/p>\n Dobili smo finali panel, radi bolje vizuelizacije zadajemo mu debljinu po tre\u0107oj, x-osi.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 15. \u0160irina nose\u0107e grede<\/strong><\/p>\n Odredili smo izgled panela. Dalji rad se odnosi samo na nose\u0107u konstrukciju panela. Defini\u0161emo \u0161irinu nose\u0107e grede, tako \u0161to izvr\u0161imo selekciju ta\u010daka po\u010detne linije iz prvog koraka, repozicioniramo ta\u010dke tako da dodamo visinu okvira iz devetog koraka, i spojimo linijom tako da se linije nalaze sa leve i desne strane panela. Po\u0161to smo to uradili, treba linijima zadati \u0161irinu, odnosno dobijamo \u0161irinu nose\u0107e grede.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 16.\u00a0Ankeri i njihova varijacija<\/strong><\/p>\n Do sada smo se oslanjali uvek na po\u010detnu geometriju sa po\u010detka definicije jer je lak\u0161e, izme\u0111u ostalog, izr\u0161iti njihovu selekciju. Me\u0111utim kada definija postane dublja, moramo se osloniti na dobro organizaciju stabla, kako bi mogli i dalje da imamo kontrolu nad njim, samim tim i kontrolu selekcije i modifikacije iste.<\/p>\n Da bi definisali ankere koji vezuju panel i nose\u0107u gredu, neophodno je izvr\u0161iti selekciju svih nasumi\u010dno selektovanih panela u koloni koji su pro\u0161li selekciju i pro\u0161li susedno pripajanje. Potrebno je izvr\u0161iti selekciju prve i poslednje kolone panela, odnosno grane stabla i rotirati je za 90 stepeni oko z-ose. Po\u0161to je od samog po\u010detka\u00a0definicija tako definisana, da je jedna kolona jedna serija brojeva, tj. jedna grana, pru\u017ea nam mogu\u0107nost selekcije kolone, odnosno panela koji se u njoj nalaze.<\/p>\n Npr. (0,0,1,0)(0,0,1,1)(0,0,1,2)(0,0,1,3)…(0,0,1,13), izvr\u0161imo selekciju prve grane, znaju\u0107i da je ona prva kolona\u00a0(0,0,1,0), obrnemo listu (jer je broj kolona promenljiva, a ne mo\u017ee se selektovati poslednja)\u00a0(0,0,1,13)(0,0,1,12)(0,0,1,11)…(0,0,1,0) i opet izvr\u0161imo selekciju prve grane, odnosno prve kolone\u00a0(0,0,1,13). Uspe\u0161no smo izvr\u0161ili selekciju prve i poslednje grane\u00a0(0,0,1,0)(0,0,1,13). I po\u0161to je sve zavisno, ankeri \u0107e biti biti prisutni samo tamo gde su prisutni i podeoci u koloni, kako bi mogli da se ve\u017eu za njih.<\/p>\n 17. Debljina nose\u0107e konstrukcije<\/strong><\/p>\n Zadajemo debljinu nose\u0107e grede posebnom promenljivom, dok debljina ankera ista kao i debljina podeoka u panelu, odnosno panel.<\/p>\n Kako se debljina nose\u0107e grede menja, tako se pomeraju ankeri zajedno sa njim, da bi se o\u010duvala veza izme\u0111u grede i panela.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 18. Finalna geometrija<\/strong><\/p>\n Sve promenljive su odre\u0111ene kako nama odgovara. Da bi izvr\u0161ili reprodukciju sli\u010dnih panela, razli\u010ditog izgleda, treba samo da menjamo promenljive poput varijacije panela, varijacije pre\u010dki i sli\u010dno.<\/p>\n Me\u0111utim ni\u0161ta nas ne spre\u010dava da u ovom trenutku, promenimo mo\u017eda visinu, ili mo\u017eda dodamo jo\u0161 jednu kolonu, ili pak uklonimo okvir, ili ako nisam siguran u broj horizontalnih pre\u010dki, da dodamo jo\u0161 jednu za svaki slu\u010daj, ili mo\u017eda pove\u0107amo nose\u0107u gredu jer nam statika ne valja, ili, ili mo\u017eda ne.<\/p>\n Prva verzija definicije<\/strong><\/p>\n Kao \u0161to je ranije napomenuto, problem dobijanja finalne geometrije se mo\u017ee parametarskim putem re\u0161iti na mnogo na\u010dina. Jedan od na\u010dina koji je izabran za definisanje geometrije je obja\u0161njen gore u tekstu.<\/p>\n Druga verzija definicije<\/strong><\/p>\n U odnosu na taj na\u010din, panel se mogao segmentisati od jedne povr\u0161ine na odre\u0111ene delove, tako \u0161to dimenzije segmenata\u00a0ne bi bili uno\u0161eni direktno, ve\u0107 odnosi broja segmentacija u odnosu na ukupnu dimenziju panela bi bili procentualno izra\u017eeni. Me\u0111utim iako je taj postupak logi\u010dni pristup, veoma je lak\u0161e softverskom okru\u017eenju da kalkuli\u0161e od prostije geometrije promene, u odnosu na povr\u0161inu, ili pak kompleksnije forme. Time dobijamo br\u017ei interaktivni pristup menjanju promenljivih, dok u drugom na\u010dinu zbog odre\u0111enih komponenti, koje se ne mogu izbe\u0107i, pove\u0107ava se vreme kalkulacije geometrije.<\/p>\n Input podaci preko android ure\u0111aja<\/strong><\/p>\n Kako je prva verzija definicije je izabrana za dalji rad, ideja da se parametri tj. promenljive menjaju drugim putem, van programskog okru\u017eenja, je proistekla iz potrebe da se rad dalje prezentuje. Tako je napravljena jo\u0161 jedna verzija prve verzije definicije, gde se input podaci zadaju van okvira softverskog okru\u017eenja, ve\u0107 input informacije dolaze sa android ure\u0111aja. Isto tako bilo je mogu\u0107e, koristiti mnogobrojne senzore kori\u0161\u0107enjem mikro-kontrolera za promenu parametara, ali taj korak je presko\u010den, jer je suvi\u0161an za ovaj rad.<\/p>\n Pre svega je potrebno optimizovati interfejs u okviru android ure\u0111aja da bi bila i dalje omogu\u0107ena veza sa definicijom. Input parametre zadajemo preko slajdera koji ima odre\u0111ene vrednosti i zamenjujemo sa slajderima u originalnoj definiciji. Da bi se ovo realizovalo, kori\u0161\u0107en je OSC<\/a> (Open Sound Control) protokol, preko kojeg android ure\u0111aj komunicira i \u0161alje podatke ra\u010dunaru na kome je aktivan kod.<\/p>\n Kako bi sve finkcionisalo neohodno je ispo\u0161tovati odre\u0111ene korake, ali po\u0161to to nije glavna tema rada, samo \u0107u demonstrirati samu aplikaciju razli\u010ditih inputa.<\/p>\n <\/p>\n High Res. prikaz definicije mo\u017eete na\u0107i na slede\u0107em linku\u00a0za download<\/a>,\u00a0zbog nemogu\u0107nosti pretra\u017eiva\u010da da prika\u017ee prikaz definicije\u00a0zbog njene veli\u010dine.<\/p>\n <\/p>\n Na samom kraju, \u0161teta je nerealizovati rad u realnom okru\u017eenju. Da bi se definicija odnosno panel izbacio iz digitalnog okru\u017eenja, neophodno je ispo\u0161tovati da se elementi panela, tj. njihova geometrija ne poklapa. Po\u0161to\u00a0smo to uspeli da uradimo, za digitalnu fabrikaciju je odlu\u010deno da se koristi CNC ma\u0161ina sa laserskom glavom, koja je optimizovana za rad nad plo\u010dastim elementima. Slede\u0107i korak je izvo\u017eenje svih linija panela, ne finalne geometrije, vode\u0107i ra\u010duna da nema linija koje se preklapaju, i pozicioniranje na dizmenzije materijala koji je spreman za se\u010denje.<\/p>\n Alati kori\u0161\u0107eni za izradu ovog rada<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Link za skidanje celokupne definicije mo\u017eete na\u0107i ovde<\/a>.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Hvala na pa\u017enji,<\/p>\n Ferenc Andrej.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U okviru predmeta Geometrija i vizuelizacija slobodnih formi, za ispitni rad, po slobodnoj volji izabran je projekat The Bobst Pixel Veil\u00a0u sklopu zgrade \u00a0biblioteke univerziteta u Njujorku ( Elmer Holmes Bobst Library),\u00a0\u010diju realizaciju je izveo tim arhitekata Joel Sanders Architect,\u00a02012. godine. Prilikom odabira ovog projekta, bilo je u vidu kori\u0161\u0107enje alata koji dozvoljavaju parametarsko modelovanje,… Continue reading Modelovanje i vizuelizacija ograde u sklopu univerzitetske biblioteke u Njujorku 3\/3<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":144,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-4004","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4004","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/144"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4004"}],"version-history":[{"count":34,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4004\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4038,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4004\/revisions\/4038"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4004"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4004"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4004"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=4004"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"http:\/\/joelsandersarchitect.com\/wp-content\/uploads\/2015\/05\/01-NYU-Bobst-Library1-2048x1093.jpg\")
<\/p>\n
\nVIZUELIZACIJA<\/strong><\/h1>\n
\n![\"\"](\"http:\/\/s8.postimg.org\/9smlfgcpg\/Screenshot_3.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/xTiTnwVPcphyR8uSSA\/giphy.gif\")
<\/a>
\nGEOMETRIJA<\/strong><\/h1>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/l41lSMAaOhTBpRUU8\/giphy.gif\")
<\/a>![\"\"](\"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-content\/uploads\/2015\/11\/flowchart-v4.png\")
<\/a>
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/xTiTnEU7iaMldSv7oc\/giphy.gif\")
Celokupna geometrija panela u daljoj definiciji zavisi od jedne linije. Od nje po\u010dinje generisanje ostale forme. Zadajemo po z-osi visinu liniji, odnosno kasnije visini panela.<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/xTiTnJREiKoMX6H9G8\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/l41m2HStqkZ8Er1FC\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/xTiTnrzJWNsPwgCRHO\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3o85xFCMelTibbpTri\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3o85xKJ8KXHlX4GXEk\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3o85xuEE9KW9HNoMkU\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3oEduYyQwYFHJFkOI0\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3oEduVgB9V3tXudSKI\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3o85xAyOI6ja3PKKsw\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3o85xmsLx2ITHqzHa0\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3o85xFQwrXOCyOf6RG\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3o85xz56cEV8oz98yY\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3oEduWA7OkHQ5ZzVTO\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3oEduOXmmewwe7WxLW\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3oEduGqPlyJ1stqm1G\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/xTiTnfRqqnhf8JMn0k\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3o85xle7TzLt3eZcD6\/giphy.gif\")
<\/p>\n
\n<\/h2>\n
Definicijia<\/strong><\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-content\/uploads\/2015\/11\/definicija.gif\")
![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3o85xxzTiRyxnHtXwI\/giphy.gif\")
![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/xTiTnpIArnPyW9g0tG\/giphy.gif\")
![\"\"](\"https:\/\/media.giphy.com\/media\/3oEduHvotrFK2vb8TS\/giphy.gif\")
<\/a>
\nDIGITALNA FABRIKACIJA<\/h1>\n
\n![\"\"](\"http:\/\/s9.postimg.org\/javmhn20u\/WP_20151106_012.jpg\")
<\/p>\n
\n\n