{"id":3791,"date":"2015-09-08T00:29:05","date_gmt":"2015-09-07T23:29:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=3791"},"modified":"2015-09-08T00:29:05","modified_gmt":"2015-09-07T23:29:05","slug":"fasada-univerzitetske-biblioteke-u-novom-sadu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/fasada-univerzitetske-biblioteke-u-novom-sadu\/","title":{"rendered":"Fasada Univerzitetske biblioteke u Novom Sadu"},"content":{"rendered":"

Koncept same biblioteke je usko povezan sa insolacijom enetrijera istog kao i istra\u017eivanje odre\u0111enih volumena koji se me\u0111usobno razlikuju po osvetljenosti.\u00a0 Kao sredstvo sa kojim \u0107e se poku\u0161ati re\u0161iti mnoge teme, poput konceptualne, kontekstne i estetske, je izabrana\u00a0 fasada biblioteke, ta\u010dnije, brisoleji.
\nU samom istra\u017eivanju bilo je neophodno opredeliti se za specifi\u010dnu funkciju fasade i pravac u kojem \u0107e se i\u0107i u istra\u017eivanje. Od mnogih funkcija poput polo\u017eaj Sunca u zavisnosti od godi\u0161njih doba ili namena prostorije, izabrana je dubina, tj. povr\u0161ina prostorije.
\nPovr\u0161ina prostorije je bila najbolji izbor iz razloga \u0161to je taj problem re\u0161avao nekoliko problema poput namene, vizure i uklopljivost sa okru\u017eenjem (prirodnim i ve\u0161ta\u010dkim).
\nCilj je bio da se na najefikasniji i najprostiji na\u010din postavi perforacija tako da prostor koji je bli\u017ei prozorima bude osvetljen za duplo u odnosu na prostor koji se nalazi bli\u017ee zidovima koji je, u normalnim uslovima, direktno osvetljen Suncem.
\nPerforacija je u obliku horizontalnih brisoleja da bi se objekat interpolirao sa susednom zgradom rektorata Novosadskog Univerziteta i pru\u017eio vizuru na Studentski park i Petrovaradinsku tvr\u0111avu. Me\u0111utim, za razliku od pokretnih brisoleja na zgradi rektorata, brisoleji na biblioteci su stati\u010dni.
\nU Rhino-u i Grasshopper-u je re\u0161en ovaj problem i utvr\u0111eno je da su promene na brisolejima minimalne i varijacije brisoleja su raspodeljene u dve velike grupe, samim tim je estetika neuravnote\u017eena, tj. nepostoje\u0107a.
\nPostoji mogu\u0107nost da se ve\u0161ta\u010dki postigne ja\u010da estetika perforacije npr. nagla\u0161avanjem parametara ali bi to bilo skretanje sa teme i pribli\u017eavanje ka potpunom formalizmu.
\nDa bi ta parametarska fasada dobila funkciju iz koje bi proiza\u0161la prava, \u010dista estetika neophodno je ubaciti brojne faktore u istra\u017eivanje, poput polo\u017eaj Sunca u zavisnosti od godi\u0161njih doba, fleksibilnost brisoleja, podela prostora po insolovanim volumenima, mogu\u0107nost otvaranje fasade tj. vizura itd.
\nPretpostavka je da \u0161to vi\u0161e faktora tj. problema otvara mogu\u0107nost ka pravoj, spontanoj, \u010di\u0161\u0107oj estetici i dubljem smislu kori\u0161\u0107enja parametarskog projektovanja a da nije \u010disto formalisti\u010dki.
\n\"GRasshopper<\/a><\/p>\n

\"1\"<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Koncept same biblioteke je usko povezan sa insolacijom enetrijera istog kao i istra\u017eivanje odre\u0111enih volumena koji se me\u0111usobno razlikuju po osvetljenosti.\u00a0 Kao sredstvo sa kojim \u0107e se poku\u0161ati re\u0161iti mnoge teme, poput konceptualne, kontekstne i estetske, je izabrana\u00a0 fasada biblioteke, ta\u010dnije, brisoleji. U samom istra\u017eivanju bilo je neophodno opredeliti se za specifi\u010dnu funkciju fasade i… Continue reading Fasada Univerzitetske biblioteke u Novom Sadu<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":143,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[10],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-3791","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3791","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/143"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3791"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3791\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3794,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3791\/revisions\/3794"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3791"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3791"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3791"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=3791"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}