{"id":25840,"date":"2026-06-19T13:04:48","date_gmt":"2026-06-19T12:04:48","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=25840"},"modified":"2026-06-22T19:52:13","modified_gmt":"2026-06-22T18:52:13","slug":"blatobran-slobodne-forme-kao-visefunkcionalni-zastitni-sistem-faza-iii","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/blatobran-slobodne-forme-kao-visefunkcionalni-zastitni-sistem-faza-iii\/","title":{"rendered":"Razvoj vi\u0161eslojne perforirane forme blatobrana kroz SubD modelovanje- FAZA III"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

U tre\u0107oj fazi istra\u017eivanja metoda razvijena u prethodnoj fazi primenjena je na konkretniji model blatobrana za bicikl. Nakon \u0161to je u drugoj fazi definisan princip formiranja vi\u0161eslojne strukture kroz SubD modelovanje, cilj ove faze bio je da se ispita kako takva geometrija mo\u017ee doprineti funkcionalnosti proizvoda i da li mo\u017ee predstavljati alternativu postoje\u0107im re\u0161enjima.<\/p>\n\n\n\n

Polaze\u0107i od razvijene metode, formirana je nova geometrija blatobrana zasnovana na tri me\u0111usobno povezana sloja. Za razliku od standardnih blatobrana koji funkcioni\u0161u kao jedna kontinuirana povr\u0161ina, ovde je razvijena slo\u017eenija struktura u kojoj se slojevi postepeno nadovezuju jedan na drugi i formiraju dodatne za\u0161titne zone oko to\u010dka. Na taj na\u010din blatobran ne funkcioni\u0161e samo kao za\u0161tita od vode koja se podi\u017ee sa gornje strane to\u010dka, ve\u0107 ostvaruje i odre\u0111eni nivo bo\u010dne za\u0161tite.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n

Nakon definisanja osnovne forme pristupilo se istra\u017eivanju mogu\u0107nosti smanjenja mase proizvoda kroz uvo\u0111enje perforacija. Cilj nije bio samo estetsko oblikovanje povr\u0161ine, ve\u0107 razvoj strukture koja bi istovremeno smanjila koli\u010dinu materijala i zadr\u017eala osnovnu funkciju blatobrana.<\/p>\n\n\n\n

Za generisanje perforacija kori\u0161\u0107en je parametarski pristup zasnovan na podeli povr\u0161ine na pravilnu mre\u017eu. Svaki segment povr\u0161ine podeljen je na mre\u017eu dimenzija 7×7 polja. Nakon toga uklanjan je svaki drugi segment svakog drugog reda unutar mre\u017ee, \u010dime je formiran sistem otvora raspore\u0111enih po celoj povr\u0161ini. Dobijena geometrija potom je transformisana u novu trodimenzionalnu strukturu koja prati oblik osnovnog blatobrana.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Na ovaj na\u010din poku\u0161ani su da se naprave modeli razli\u010dite gustine perforacija, ali tom prilikom, nai\u0161lo se na ograni\u010denja Grasshopper-a. Ukoliko se broj interakcija smanji na 4×4, mo\u017ee se primetiti da se perforacije ne formiraju pravilno, kao \u0161to je to slu\u010daj kod mre\u017ee 7×7. <\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n

Primena perforacija dovela je do zna\u010dajnog smanjenja koli\u010dine materijala unutar modela. Pored toga, smanjena je i ukupna zapremina proizvoda, \u0161to predstavlja va\u017ean aspekt kod biciklisti\u010dke opreme gde te\u017eina \u010desto ima zna\u010dajnu ulogu. Za razliku od klasi\u010dnih pristupa, gde se pove\u0107anje za\u0161tite uglavnom posti\u017ee dodavanjem novih povr\u0161ina i pove\u0107anjem mase, ovde se poku\u0161ava posti\u0107i balans izme\u0111u za\u0161tite i optimizacije materijala.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n

Perforacije imaju i dodatnu funkcionalnu ulogu. Pretpostavlja se da vi\u0161eslojna struktura u kombinaciji sa otvorima mo\u017ee doprineti usmeravanju kapljica vode kroz razli\u010dite nivoe blatobrana. Umesto da se voda odbija isklju\u010divo od jedne povr\u0161ine, ona prolazi kroz slo\u017eeniji sistem povr\u0161ina i otvora, \u010dime se potencijalno smanjuje nekontrolisano raspr\u0161ivanje vode prema biciklisti.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n

Tokom razvoja modela razmatrana je i mogu\u0107nost da blatobran ne bude samo za\u0161tita od prskanja, ve\u0107 deo \u0161ireg sistema za\u0161tite. Zbog toga je geometrija razvijena tako da bo\u010dne povr\u0161ine formiraju dodatnu zonu izme\u0111u to\u010dka i korisnika. Na taj na\u010din blatobran preuzima deo funkcije koju kod nekih bicikala imaju zasebni za\u0161titni elementi poznati kao dress guard sistemi.<\/p>\n\n\n\n

U pore\u0111enju sa standardnim blatobranima, razvijeni koncept donosi nekoliko potencijalnih prednosti:<\/p>\n\n\n\n

Prva prednost odnosi se na ve\u0107u funkcionalnu povr\u0161inu bez proporcionalnog pove\u0107anja koli\u010dine materijala.<\/p>\n\n\n\n

Druga prednost je mogu\u0107nost kontrole toka vode kroz sistem slojeva i perforacija.<\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107a prednost odnosi se na smanjenje zapremine i mase proizvoda. <\/p>\n\n\n\n

Pored toga, razvijena forma omogu\u0107ava integraciju vi\u0161e funkcija unutar jednog elementa, \u010dime se smanjuje potreba za dodatnim za\u0161titnim komponentama.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n

Iako rezultati ukazuju na potencijalne funkcionalne prednosti razvijenog koncepta, istra\u017eivanje poseduje odre\u0111ena ograni\u010denja. U ovoj fazi analiza je sprovedena prvenstveno kroz digitalno modelovanje i vizuelnu evaluaciju forme. Nije sprovedeno fizi\u010dko testiranje proizvoda niti analiza pona\u0161anja vode u realnim uslovima vo\u017enje. Zbog toga se zaklju\u010dci o efikasnosti usmeravanja vode trenutno zasnivaju na geometrijskoj logici modela i teorijskim pretpostavkama.<\/p>\n\n\n\n

Dalji razvoj istra\u017eivanja mogao bi uklju\u010diti izradu fizi\u010dkog prototipa i eksperimentalno testiranje u kontrolisanim uslovima. Na taj na\u010din bilo bi mogu\u0107e preciznije utvrditi uticaj perforacija, rasporeda slojeva i ukupne geometrije na performanse proizvoda.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure><\/div>\n\n\n

Zaklju\u010dak<\/h2>\n\n\n\n

Rezultati tre\u0107e faze pokazali su da metoda razvijena u prethodnoj fazi mo\u017ee uspe\u0161no da se primeni na razvoj konkretnog proizvoda. Primenom vi\u0161eslojne geometrije i sistema perforacija razvijen je koncept blatobrana koji istovremeno istra\u017euje smanjenje mase, optimizaciju zapremine i unapre\u0111enje funkcionalnosti. Istra\u017eivanje je pokazalo da slo\u017eena forma ne mora predstavljati isklju\u010divo estetski element, ve\u0107 mo\u017ee biti direktno povezana sa performansama proizvoda.<\/p>\n\n\n\n

Dobijeni model predstavlja alternativu postoje\u0107im re\u0161enjima jer integri\u0161e vi\u0161e funkcija unutar jedinstvene strukture. Na osnovu sprovedenog istra\u017eivanja mo\u017ee se zaklju\u010diti da vi\u0161eslojni perforirani blatobran poseduje potencijal za unapre\u0111enje za\u0161tite od prskanja, smanjenje koli\u010dine materijala i razvoj novih pristupa oblikovanju biciklisti\u010dke opreme. Iako je za kona\u010dnu potvrdu neophodno fizi\u010dko testiranje, ostvareni rezultati potvr\u0111uju po\u010detnu hipotezu i ukazuju na mogu\u0107nost daljeg razvoja ovog koncepta.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U tre\u0107oj fazi istra\u017eivanja metoda razvijena u prethodnoj fazi primenjena je na konkretniji model blatobrana za bicikl. Nakon \u0161to je u drugoj fazi definisan princip formiranja vi\u0161eslojne strukture kroz SubD modelovanje, cilj ove faze bio je da se ispita kako takva geometrija mo\u017ee doprineti funkcionalnosti proizvoda i da li mo\u017ee predstavljati alternativu postoje\u0107im re\u0161enjima. Polaze\u0107i… Continue reading Razvoj vi\u0161eslojne perforirane forme blatobrana kroz SubD modelovanje- FAZA III<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":723,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"coauthors":[722],"class_list":["post-25840","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25840","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/723"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25840"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25840\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25964,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25840\/revisions\/25964"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25840"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25840"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25840"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=25840"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}