Oblik modela koncertne sale<\/strong> – shoebox, dimenzija 20mx35mx15m, sa 1 binom i \u0161est blokova sedi\u0161ta za publiku.
Materijal<\/strong> svih zidova sale, bine, kao i svih recipro\u010dnih struktura je drvo.
Polo\u017eaj resipro\u010dne strukture<\/strong> – 12m iznad poda koncertne sale.
Postavka elemenata Pachyderm softvera<\/strong> – jedan izvor zvuka, postavljen na prednju polovinu bine, (izvor zvuka ima SPL (sound pressure level) 120dB na svim oktavama) i tri prijemnika – prvi prijemnik zvuka (rec 0) je na 8,2m od izvora, drugi prijemnik zvuka (rec 1) na 14,2m od izvora, i tre\u0107i prijemnik (rec 2) na 20,2m od izvora zvuka (vi\u0161e prijemnika je postavljeno radi o\u010ditavanja rezultata jasno\u0107e zvuka – CD80). Merenje akusti\u010dkih parametara se sprovodi kroz osam standardnih oktava zvuka (62,5Hz, 125Hz, 250Hz, 500Hz, 1000Hz, 2000Hz, 4000Hz i 8000Hz).<\/p>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/Model_koncertne_sale.png\")
<\/a><\/figure>\n\n\n\nModel koncertne sale sa polo\u017eajem izvora zvuka (I) i prijemnira (R0), (R1) i (R2)<\/p>\n\n\n\n
Specifi\u010dnosti svakog modela koncertne sale:<\/strong> Kontrolni model<\/p>\n\n\n\n Kontrolni model<\/p>\n\n\n\n Model 1 (simulacija 1)<\/strong> – sadr\u017ei recipro\u010dnu strukturu koja ima ujedna\u010denu gustinu rasporeda elemenata mre\u017ee. Cilj je ispitati op\u0161ti uticaj linijskih elemenata recipro\u010dne strukture na akustiku sale.<\/p>\n\n\n\n Recipro\u010dna struktura – model 1<\/p>\n\n\n\n Modelovanje recipro\u010dne strukture – model 1<\/p>\n\n\n\n Model 2 (simulacija 2)<\/strong> – sadr\u017ei recipro\u010dnu strukturu koja ima lokalno pove\u0107anu gustinu rasporeda i druga\u010diji polo\u017eaj elemenata mre\u017ee. Ova struktura je modelovana pomo\u0107u vizuelizacije zvu\u010dnih talasa u Pachyderm softveru, odnosno ta\u010dke prvog odbijanja zvu\u010dnih talasa direktno su izmenile po\u010detnu mre\u017eu recipro\u010dne strukture, tako da se na kraju dobija struktura koja ima lokalno ve\u0107u gustinu rasporeda i ve\u0107i broj elemenata mre\u017ee. Cilj je ispitati, da li mo\u017eemo pomo\u0107u direktnog uticaja zvu\u010dnih talasa formirati strukturu koja \u0107e pobolj\u0161ati akustiku sale (perfomance based architecture) .<\/p>\n\n\n\n Recipro\u010dna striktura – model 2<\/p>\n\n\n\n Modelovanje recipro\u010dne strukture – model 2<\/p>\n\n\n\n Modelovanje recipro\u010dne strukture – model 2<\/p>\n\n\n\n Modelovanje recipro\u010dne strukture – model 2<\/p>\n\n\n\n Model 3 (simulacija 3)<\/strong> – sad\u017ei recipro\u010dnu strukturu koja ima globalno i ujedna\u010deno ve\u0107u gustinu rasporeda i broj elemenata mre\u017ee. Cilj je ispitati da li bolji uticaj na akustiku sale ima \u010disto pove\u0107anje gustine rasporeda i broja elemenata strukture.<\/p>\n\n\n\n Recipro\u010dna struktura – model 3<\/p>\n\n\n\n Modelovanje recipro\u010dne strukture – model 3<\/p>\n\n\n\n Rezultati simulacija:<\/strong> Rezultati kontrolnog modela – simulacija 0:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Rezultat reverberacijskog vremena<\/p>\n\n\n\n Srednje reverberacijsko vreme i koeficijent bas frekvencija<\/p>\n\n\n\n Rezultati srednje jasno\u0107e zvuka (CD80mid<\/sub>) na svakom prijemniku<\/p>\n\n\n\n Rezultati simulacije 1:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Rezultat reverberacijskog vremena<\/p>\n\n\n\n Srednje reverberacijsko vreme i koeficijent bas frekvencija<\/p>\n\n\n\n Rezultati srednje jasno\u0107e zvuka (CD80mid<\/sub>) na svakom prijemniku<\/p>\n\n\n\n Rezultati simulacije 2:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Rezultat reverberacijskog vremena<\/p>\n\n\n\n Srednje reverberacijsko vreme i koeficijent bas frekvencija<\/p>\n\n\n\n Rezultati srednje jasno\u0107e zvuka (CD80mid<\/sub>) na svakom prijemniku<\/p>\n\n\n\n Rezultati simulacije 3:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Rezultat reverberacijskog vremena<\/p>\n\n\n\n Srednje reverberacijsko vreme i koeficijent bas frekvencija<\/p>\n\n\n\n Rezultati srednje jasno\u0107e zvuka (CD80mid<\/sub>) na svakom prijemniku<\/p>\n\n\n\n Interpretacija rezultata:<\/strong> Zaklju\u010dak:<\/strong> Tre\u0107a faza istra\u017eivanja podrazumeva kona\u010dno ispitivanje uticaja koji imaju recipro\u010dne strukture na akustiku prostora koncertne sale, kroz simulaciju prostiranja zvu\u010dnih talasa, koriste\u0107i Pachyderm acoustics simulation plug-in.Da bi se moglo utvrditi kakav uticaj ove strukture imaju na akustiku prostora, sprovedene su \u010detiri simulacije na \u010detiri razli\u010dita 3D modela: Zajedni\u010dke karakteristike modela koncertne sale: Oblik modela koncertne… Continue reading Uticaj recipro\u010dne geometrije na akustiku prostora koncertne sale – Faza 3<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":730,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[739],"tags":[],"coauthors":[735],"class_list":["post-25335","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-25-26-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25335","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/730"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25335"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25335\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25366,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25335\/revisions\/25366"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25335"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25335"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25335"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=25335"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Kontrolni model (simulacija 0)<\/strong> – simulacija koja ne sadr\u017ei recipro\u010dnu strukturu, radi utvr\u0111ivanja po\u010detnih akusti\u010dkih uslova u modelu koncertne sale.<\/p>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n
Rezultati koji su od interesa su reverberacijsko vreme (T30)<\/strong> i jasno\u0107a zvuka (CD80)<\/strong>.
Reverberacijsko vreme<\/strong> je vreme za koje se zvu\u010dna energija smanji za 60dB, izra\u017eava se u sekundama, a optimalne vrednosti za koncertne sale shoebox oblika su 1.8s do 2.2s na srednjim frekvencijama zvuka, (vrednosti zavise od vrste muzike\/zvuka – ove vrednosti su za simfonijsku muziku). Reverberacijsko vreme je o\u010ditavano na prijemniku sme\u0161tenom na polovini sale (rec 1) i krajnji rezultat je predstavljen kao srednja vrednost reverberacijskog vremena (RTmid<\/sub>) na srednjim frekvencijama zvuka 250, 500, 1000 i 2000Hz. Uz rezultat reverberacijskog vremena, za svaku simulaciju izra\u017een je i koeficijent bas frekvencija (BR)<\/strong>, \u0161to je akusti\u010dki parametar kojim se opisuje akusti\u010dka toplina prostora, optimalne vrednosti su od 1,1 do 1,25.
Jasno\u0107a zvuka (CD80)<\/strong> je parametar koji se odnosi na razumljivost zvuka- da li jasno i pojedina\u010dno \u010dujemo sve izgovorene re\u010di i odsvirane tonove, ili se oni me\u0161aju u jedan nerazumljiv zvuk, CD80 se odnosi na jasno\u0107u muzi\u010dkih tonova. Jasno\u0107a zvuka zavisi najvi\u0161e od udaljenosti prijemnika od izvora, zato su u modelima postavljena tri prijemnika i krajnji rezultat predstavljen je kao promena srednje vrednosti jasno\u0107e (CD80mid) na srednjim frekvencijama zvuka
500 i 1000Hz za svaki prijemnik . Optimalne vrednosti, za simfonijsku muziku su od +2 do -2 dB.<\/p>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n
U sve \u010detiri simulacije, prime\u0107uje se da je reverberacijsko vreme<\/strong> vi\u0161e od preporu\u010denih vrednosti, \u0161to zna\u010di da se zvuk u ovoj koncertnoj sali mo\u017ee opisati kao \u201c\u017eiv\u201d, dakle u sali ima vi\u0161e reflektivnih povr\u0161ina, nego \u0161to ima apsorptivnih povr\u0161ina, pa se zvuk du\u017ee zadr\u017eava u prostoru i vi\u0161e vremena mu treba da utihne. Tako\u0111e rezultati koeficijenta bas frekvencija<\/strong> su kod svih simulacija ni\u017ei od optimalnih vrednosti, pa mo\u017eemo okarakterisati zvuk u sali kao \u201co\u0161tar\u201d i \u201chladan\u201d.
Rezultati jasno\u0107e zvuka<\/strong> su specifi\u010dni za svaku simulaciju: u kontrolnoj simulaciji vidi se da je jasno\u0107a zvuka na prvom prijemniku veoma dobra (u sredini optimalnih vrednosti), ali da je jasno\u0107a zvuka drasti\u010dno smanjena na slede\u0107a dva prijemnika, \u0161to potvr\u0111uje da se u sali zadr\u017eava dosta kasne energije i da ona smanjuje jasno\u0107u muzike, odnosno tonovi postaju stopljeni. U simulaciji 1, jasno\u0107a zvuka je genaralno bolja i kroz sva tri prijemnika odr\u017eava se u granicama optimalnih vrednosti, ali se i u ovom slu\u010daju javlja isti problem – vi\u0161ak
kasne energije zvuka. Simulacija 2 pokazuje znatno bolje rezultate, sve vrednosti ostaju u optimalnim granicama, ali i razlika izme\u0111u njih nije toliko drasti\u010dna, kao \u0161to je slu\u010daj u ostalim simulacijama (grafik je skoro linearan). I u simulaciji 3, ponovo se vidi zna\u010dajan pad vrednosti jasno\u0107e zvuka izme\u0111u prvog i druga dva prijemnika zbog vi\u0161ka kasne energije zvuka.
Najbolje rezultate<\/strong> daje simulacija 2 sa RTmid = 2.43s,
BR = 0.85 i grafikonom jasno\u0107e zvuka koji pokazuje skoro linearan pad.<\/p>\n\n\n\n
Recipro\u010dna struktura na akustiku koncertne sale ima uticaj difuzora<\/strong> – svojom geometrijom i povr\u0161inama elemenata, raspr\u0161uje zvu\u010dne talase kroz prostor, \u0161to dovodi do produ\u017eavanja trajanja zvuka (zvu\u010dni talas sporije gubi svoju energiju).
Gustina rasporeda i broj elemenata recipro\u010dne strukture jesu bitni – simulacija 2 je dala najbolje rezultate, dakle lokalno<\/strong> (iznad izvora zvuka u ovom slu\u010daju) pove\u0107ana gustina rasporeda i broja elemenata mre\u017ee<\/strong> ima zna\u010dajan uticaj na akustiku prostora.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"