{"id":25311,"date":"2026-05-15T18:01:33","date_gmt":"2026-05-15T17:01:33","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=25311"},"modified":"2026-05-15T18:01:33","modified_gmt":"2026-05-15T17:01:33","slug":"primena-3d-tehnologija-u-dizajnu-vaza-inspirisanih-organskom-geometrijom-faza-iii","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/primena-3d-tehnologija-u-dizajnu-vaza-inspirisanih-organskom-geometrijom-faza-iii\/","title":{"rendered":"Primena 3D tehnologija u dizajnu vaza inspirisanih organskom geometrijom \u2013 Faza III\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

U prethodnim fazama istra\u017eivanja definisan je teorijski i metodolo\u0161ki okvir rada, kao i principi formiranja organskih i biomorfnih struktura kroz digitalno modelovanje. Analizirani su savremeni pristupi oblikovanju inspirisani prirodnim sistemima, sa posebnim fokusom na mogu\u0107nosti translacije kompleksnih organskih geometrija u procese aditivne proizvodnje. Na osnovu toga uspostavljena je metodologija eksperimentalnog istra\u017eivanja odnosa izme\u0111u digitalno generisane forme, na\u010dina proizvodnje i njene fizi\u010dke realizacije, \u010dime je formirana osnova za prakti\u010dni deo rada.<\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107a faza istra\u017eivanja obuhvata proces digitalnog modelovanja, pripreme za proizvodnju i realizacije dve verzije vaze primenom tehnologije 3D \u0161tampe. Cilj ove faze bio je da se kroz eksperimentalni postupak ispita odnos izme\u0111u slo\u017eenosti digitalnog modela, konstruktivnog principa i efikasnosti procesa proizvodnje, uz istovremeno sagledavanje mogu\u0107nosti o\u010duvanja vizuelnog identiteta organske forme. Poseban akcenat stavljen je na istra\u017eivanje potencijala optimizacije procesa izrade kroz alternativne metode modelovanja i \u0161tampe, bez zna\u010dajnog naru\u0161avanja estetskih i prostorno-vizuelnih karakteristika objekta.<\/p>\n\n\n\n

Digitalno modelovanje realizovano je u softveru Autodesk 3ds Max, koji omogu\u0107ava kombinovanje poligonalnog modelovanja, proceduralnih operacija i modifikatora u cilju generisanja kompleksnih trodimenzionalnih struktura. Kori\u0161\u0107enjem ovih alata omogu\u0107eno je eksperimentalno istra\u017eivanje razli\u010ditih pristupa oblikovanju perforiranih biomorfnih povr\u0161ina inspirisanih prirodnim sistemima, poput korala, \u0107elijskih struktura i sa\u0107a p\u010dela.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Prva verzija vaze razvijena je kao integralna cilindri\u010dna forma sa kompleksnom organskom povr\u0161inom. Proces modelovanja zapo\u010det je formiranjem osnovnog cilindri\u010dnog volumena, koji je potom konvertovan u Editable Poly radi detaljnije kontrole nad geometrijom modela. Kori\u0161\u0107enjem alata Polygon Modeling – Generate Topology generisana je organska mre\u017easta struktura inspirisana prirodnim morfolo\u0161kim sistemima, primenom Hive obrasca ostvarena perforirana biomorfna povr\u0161ina. Operacijama Insert i Detach dodatno je definisana segmentacija forme, dok su Shell i Turbo Smooth modifikatori kori\u0161\u0107eni za formiranje debljine i omek\u0161avanje povr\u0161ine. Na taj na\u010din dobijena je kompleksna organska struktura pogodna za realizaciju putem 3D \u0161tampe.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Druga verzija vaze razvijena je sa ciljem optimizacije procesa proizvodnje kroz druga\u010diji konstruktivni pristup. Modelovanje je zapo\u010deto ravnim pravougaonim segmentom, odnosno Plane objektom, koji je nakon konvertovanja u Editable Poly oblikovan kori\u0161\u0107enjem alata Polygon Modeling – Generate Topology. Time je zadr\u017eana vizuelna sli\u010dnost sa prvom verzijom vaze, uprkos druga\u010dijem principu izrade. Daljim oblikovanjem dodat je Hive obrazac, kojim je ostvarena perforirana \u0107elijska struktura inspirisana prirodnim sistemima. Operacijama Insert i Detach definisani su otvori i segmentacija povr\u0161ine, dok su Shell, Tesselate i Turbo Smooth modifikatori kori\u0161\u0107eni za formiranje debljine, uslo\u017enjavanje mre\u017ee i postizanje kontinuiteta forme. Kako bi se simulirala finalna cilindri\u010dna forma i ispitao odnos spoja izme\u0111u ivica, na model je privremeno primenjen Bend modifikator, kojim je ravan segment savijen u cilindri\u010dni oblik. Ovaj korak nije predstavljao zavr\u0161ni model za \u0161tampu, ve\u0107 vizuelnu i konstruktivnu proveru pona\u0161anja forme nakon sklapanja. Za samu proizvodnju model je zadr\u017ean u ravnom stanju, \u010dime je omogu\u0107ena jednostavnija priprema za \u0161tampu, smanjena potreba za potpornim strukturama i zna\u010dajno kra\u0107e vreme realizacije.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Po zavr\u0161etku procesa modelovanja obe verzije eksportovane su u STL format, standardizovani format za pripremu modela za aditivnu proizvodnju. Eksperimentalna analiza procesa \u0161tampe pokazala je zna\u010dajne razlike izme\u0111u dve metode izrade. Prva vaza, realizovana kao jedinstvena kompleksna forma, zahtevala je 1 \u010das i 47 minuta \u0161tampe usled slo\u017eenosti geometrije, ve\u0107eg broja detalja i kontinualne trodimenzionalne strukture. Druga verzija, \u0161tampana kao ravan segment, realizovana je za 49 minuta, uz manju potro\u0161nju materijala i znatno jednostavniju pripremu procesa proizvodnje.<\/p>\n\n\n\n

Oba modela izra\u0111ena su kao makete dimenzija 10 cm visine i 3 cm pre\u010dnika, \u0161to je uticalo na relativno kratko vreme realizacije. Analizom proporcionalnog uve\u0107anja modela na standardne dimenzije funkcionalne vaze, pribli\u017eno 20 cm visine i 6 cm pre\u010dnika, ustanovljeno je da bi vreme \u0161tampe poraslo pribli\u017eno osam puta, s obzirom na kubno pove\u0107anje zapremine i koli\u010dine materijala. U tom slu\u010daju, prva verzija vaze zahtevala bi pribli\u017eno 14 \u010dasova i 16 minuta \u0161tampe, dok bi druga verzija bila realizovana za pribli\u017eno 6 \u010dasova i 32 minuta.<\/p>\n\n\n\n

Nakon zavr\u0161etka procesa \u0161tampe, drugi model je manuelno savijen i spojen u cilindri\u010dnu formu, \u010dime je zavr\u0161ena njegova fizi\u010dka realizacija. Upravo ovaj postupak predstavlja klju\u010dni eksperimentalni segment istra\u017eivanja, jer ukazuje na mogu\u0107nost postizanja zna\u010dajne optimizacije procesa proizvodnje promenom konstruktivnog principa i metode realizacije, uz o\u010duvanje dominantnih vizuelnih karakteristika organske forme.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Zavr\u0161na analiza ukazuje da izbor metode modelovanja i pripreme za proizvodnju ima direktan uticaj na trajanje procesa \u0161tampe, potro\u0161nju materijala, konstruktivnu logiku i efikasnost realizacije. Pore\u0111enjem dve eksperimentalne varijante mo\u017ee se zaklju\u010diti da optimizovani pristup, zasnovan na ravnom segmentu i naknadnom manuelnom formiranju cilindri\u010dne strukture, omogu\u0107ava zna\u010dajno racionalniji proces proizvodnje uz minimalan kompromis u pogledu estetskog i prostorno-vizuelnog kvaliteta forme.<\/p>\n\n\n\n

Rezultati istra\u017eivanja potvr\u0111uju mogu\u0107nost primene alternativnih strategija digitalnog modelovanja i aditivne proizvodnje u cilju optimizacije procesa realizacije kompleksnih organskih struktura. Time se otvara prostor za dalja istra\u017eivanja odnosa izme\u0111u forme, tehnologije, konstrukcije i efikasnosti proizvodnje u kontekstu savremenog dizajna proizvoda i digitalno generisane arhitektonske morfologije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U prethodnim fazama istra\u017eivanja definisan je teorijski i metodolo\u0161ki okvir rada, kao i principi formiranja organskih i biomorfnih struktura kroz digitalno modelovanje. Analizirani su savremeni pristupi oblikovanju inspirisani prirodnim sistemima, sa posebnim fokusom na mogu\u0107nosti translacije kompleksnih organskih geometrija u procese aditivne proizvodnje. Na osnovu toga uspostavljena je metodologija eksperimentalnog istra\u017eivanja odnosa izme\u0111u digitalno generisane… Continue reading Primena 3D tehnologija u dizajnu vaza inspirisanih organskom geometrijom \u2013 Faza III\u00a0<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":708,"featured_media":25312,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"coauthors":[705],"class_list":["post-25311","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25311","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/708"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25311"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25311\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25320,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25311\/revisions\/25320"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media\/25312"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25311"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25311"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25311"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=25311"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}