{"id":25231,"date":"2026-04-30T22:31:07","date_gmt":"2026-04-30T21:31:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=25231"},"modified":"2026-04-30T23:22:21","modified_gmt":"2026-04-30T22:22:21","slug":"digitalna-rekonstrukcija-i-fizicka-reprodukcija-srednjevekovnog-dinara-faza-i","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/digitalna-rekonstrukcija-i-fizicka-reprodukcija-srednjevekovnog-dinara-faza-i\/","title":{"rendered":"Digitalna rekonstrukcija i fizi\u010dka reprodukcija srednjevekovnog dinara – FAZA I"},"content":{"rendered":"\n

Oblast istra<\/strong>\u017eivanja:<\/strong>
Modelovanje u 3D softveru i fabrikacija.

Tema istra<\/strong>\u017eivanja:<\/strong>
Digitalna rekonstrukcija srednjevekovnog kovanog novca, na primeru kovanice dinara kralja Stefana Dragutina. Od koje \u0107e se izvesti fizi\u010dka reprodukcija u vidu kalajnog nov\u010di\u0107a.

Stanje u oblasti:
<\/strong>Sa skokom u razvoju digitalnih tehnologija: fotogrametrije, skeniranja i preciznog 3D modelovanja otvara nam se mogu\u0107nost detaljnijeg istra\u017eivanja i \u017eelje za rekonstrukcijama ovog tipa. Danas imamo pristup Riedones3D (https:\/\/npm3d.fr\/coins-riedones3d<\/a>), otvorenoj javnoj bazi 3D skenova keltskog i srednjevekovnog novca. Imamo pristup i digitalnom katalogu kovanog novca i nov\u010danica – Numista (https:\/\/en.numista.com\/<\/a>). U Srbiji se radi na digitalizaciji kulturnog nasle\u0111a kroz rad Nacionalnih muzeja i zavoda a tako\u0111e i kroz rad pojedinih udru\u017eenja kao \u0161to su Udru\u017eenje za o\u010duvanje starih zanata i ve\u0161tina “BELI ORLOVI”. Nedostaci u ovoj oblasti su ograni\u010den prisup originalnim kovanicama. Pristup imaju isklju\u010divo arheolozi, istori\u010dari umetnosti ili zaposleni u muzejima. Nedostatak je mogu\u0107e re\u0161iti detaljnom analizom dostupnih fotografija i skeniranih modela kao i pristupiti procesu modelovanja pomo\u0107u najkvalitetnijih fotografija. Proizvodnja kovanica danas u odnosu na kovanje u istoriji se razlikuje po tome \u0161to danas imamo mehani\u010dke prese za utiskivanje reljefa dok se to pre radilo ru\u010dnim kovanjem, odnosno udaranjem \u010deki\u0107a po kalupu koji je fiksiran u panj. Danas imamo mogu\u0107nost unapre\u0111enja tradicionalnih metoda pravljenjem stabilnih nosa\u010da od \u010delika koji \u0107e \u010dvr\u0161\u0107e dr\u017eati kalupe nego \u0161to to mo\u017ee panj i na taj na\u010din olak\u0161ati kovanje.<\/p>\n\n\n\n

Problem:\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/strong>
Prvi problem je do\u0107i do origalne kovanice. Drugi problem je pronalazak kovanice kojoj je reljef pogodan za skeniranje. Prvenstveno jer je reljef bio jako plitak i nepravilan, tako\u0111e postoje i o\u0161te\u0107enja od dugogodi\u0161njeg stajanja pod zemljom, korozija, patina, dodatno sve to ote\u017eava i sama pohabanost primeraka. Fini detalji bi se izgubili u procesu skeniranja ovakvih primeraka. Obzirom na ove probleme do\u0111eno je do zaklju\u010dka da je najbolje odnosno najpreciznije raditi modelovanje same kovanice pomo\u0107u fotografije.<\/p>\n\n\n\n


Cilj:
<\/strong>Ideja je napraviti digitalni model kovanice dinara \u2013 kralja Stefana Dragutina, koja \u0107e biti kori\u0161\u0107ena u svrhe proizvodnje fizi\u010dkog reprodukta. Cilj je uraditi to na najjeftiniji i najbr\u017ei na\u010din, da bude vizuelno verodostojno a bez direktnog pristupa originalu. Radi smanjenja analiziranih problema kovanicu je potrebno uraditi modelovanjem u 3D programu pomo\u0107u fotografije prona\u0111ene na sajtu Narodne banke Srbije (https:\/\/www.nbs.rs\/sr\/novac-i-placanja\/numizmatika_str\/istorijat-novca\/<\/a>) i u digitalnom katalogu na sajtu Numista (Dinar – Stefan Dragutin – Serbia (medieval) \u2013 Numista<\/a>).
Za potrebe izrade nov\u010di\u0107a, kovanje \u0107e biti ra\u0111eno po tradicionalnoj srednjevekovnoj metodi koja je na neki na\u010din unapre\u0111ena. Doprinos bi bio u vidu izrade posebnih nosa\u010da koji dr\u017ee kalupe pri udaru \u010deki\u0107a.
<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Avers nov\u010di\u0107a: kralj Stefan Dragutin sa sinom <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a>
 Revers nov\u010di\u0107a: Isus dr\u017ei Jevan\u0111elje<\/figcaption><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0
\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0
\u00a0Kriterijumi:<\/strong>
Napraviti kovanicu na najjeftiniji i najjednostavniji na\u010din za \u0161to manje vremena i da \u0161to manje ljudi vidi vizuelnu razliku od originala. Nov\u010di\u0107 treba da bude pre\u010dnika 20-22 mm da bi bio verodostojan originalu. U pro\u0161losti je bio izra\u0111en od srebra ili bakra (re\u0111e), \u0161to zna\u010dajno poskupljuje proizvodnju. U zamenu za srebro i bakar \u0107e se koristiti kalaj jer odgovara vizuelnim standardnima (srebrno-beli materijal), ekonomskim standardima, dovoljno je mek da se lako kuje i u isto vreme dovoljno \u010dvrt materijal da se ne krivi.

Hipoteza:
<\/strong>Modelovanjem kovanice putem fotografije i fabrikacijom iste, ne\u0107emo dobiti apsolutno metri\u010dki ta\u010dnu, ve\u0107 vizuelno verodostojnu reprodukciju. Ovu hipotezu je potrebno dodatno ispitati i dokazati putem ankete.

Metode:<\/strong>
Sam proces fabrikacije bi bio podeljen u \u010detri koraka:

1. Modelovanje kovanice sa reljefom
2. Lasersko graviranje reljefa u kalupu za kovanje
3. Kovanje nov\u010di\u0107a
4. Ispitivanje proizvoda kroz anke<\/strong><\/p>\n\n\n\n


Potrebno je izmodelovati 3D geometriju kovanice sa grubim reljefom u Fusion 360, mek\u0161e i slo\u017eenije forme izmodelovati u programu Blender. Od modela je potrebno napraviti sivu sliku za lasersko graviranje – Depth map-u. Laserom izgravirati avers i revers kovanice na kalupu za iskivanje po principu graviranja sa obrnutim dubinama. Tako da konveksni reljef sa modela bude konkavan u kalupu. U nosa\u010d ubaciti kalupe i kalajni blanko nov\u010di\u0107 i udarom \u010deki\u0107a dobiti kovanicu sa reljefom. Da bi dokazali verodostojnost originalu ispita\u0107emo kovanice putem ankete.

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Oblast istra\u017eivanja:Modelovanje u 3D softveru i fabrikacija. Tema istra\u017eivanja:Digitalna rekonstrukcija srednjevekovnog kovanog novca, na primeru kovanice dinara kralja Stefana Dragutina. Od koje \u0107e se izvesti fizi\u010dka reprodukcija u vidu kalajnog nov\u010di\u0107a. Stanje u oblasti:Sa skokom u razvoju digitalnih tehnologija: fotogrametrije, skeniranja i preciznog 3D modelovanja otvara nam se mogu\u0107nost detaljnijeg istra\u017eivanja i \u017eelje za rekonstrukcijama… Continue reading Digitalna rekonstrukcija i fizi\u010dka reprodukcija srednjevekovnog dinara – FAZA I<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":758,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[10],"tags":[296,756,757,762,763,760,761,758,759],"coauthors":[755],"class_list":["post-25231","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-radovi","tag-3d-modeling","tag-digitalna-rekonstrukcija","tag-dinar","tag-fabrikovanje","tag-kovanje","tag-kulturno-naslede","tag-modelovanje","tag-reprodukcija","tag-srednjevekovni-novac","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25231","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/758"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25231"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25231\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25241,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25231\/revisions\/25241"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25231"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25231"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25231"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=25231"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}