<\/strong>Anketa je sastavljena od pet pitanja i vako od pitanja ima zadatak da re\u0161i neki od problema u javnom prostoru:<\/p>\n\n\n\n
1. Koliki nivo koncentracije zahteva ova forma? 2. Da li se u postavci elemenata prepoznaje pravilan ritam? 3. Kako biste ocenili gustinu? 4. Kako defini\u0161ete prostorni odnos izme\u0111u elemenata? 5. Gde se zadr\u017eava pa\u017enja prilikom posmatranja ove forme? Klasifikacija nizova na osnovu rezultata 1. Zone za relaksaciju (Grupe 1-3: | | | |, \u2014 \u2014 \u2014 \u2014, \u25cb\u25cb\u25cb\u25cb) 2. Zone za usmeravanje (Grupe 4-6: \/ \/ \/ \/, \u039b \u039b \u039b \u039b, \u2014 \u2014 \u25cb \u2014 \u2014 \u25cb) 3. Zone za aktivaciju ( \u2014 \/ \u2014 \/, \u2014 \/ \\ \u25cb \u2014 \/ \\ \u25cb, \u2014 \\ \/ \u25cb \\ \/ \u2014 \/ \u2014 ) <\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dak istra\u017eivanja kao osnova za dalje projektovanje Da bi se izbeglo da projektovanje zavisi isklju\u010divo subjektivnog mi\u0161ljenja projektanta, \u0161to \u010desto dovodi do lo\u0161e organizacije prostora, sprovedeno je istra\u017eivanje na uzorku od 30 ispitanika. Cilj je bio dobijanje konkretnih podataka o tome kako ljudi do\u017eivljavaju razli\u010dite geometrijske oblike i na koji na\u010din ti oblici uti\u010du na njihovo pona\u0161anje, \u0161to omogu\u0107ava da se svaki… Continue reading Analiza geometrijskih formi i njihova uloga u oblikovanju prostora- Faza II<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":689,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"coauthors":[680],"class_list":["post-25069","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25069","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/689"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25069"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25069\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25155,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25069\/revisions\/25155"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25069"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25069"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25069"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=25069"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\u0160ta re\u0161ava:<\/strong> Adresira problem zamora. Ovim odre\u0111ujemo da li \u0107e forma delovati opu\u0161taju\u0107e ili zahtevati napor. To omogu\u0107ava precizno zoniranje, biranje oblika koji smanjuju optere\u0107enje u zonama odmora ili ga pove\u0107avaju u zonama stimulacije.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta re\u0161ava:<\/strong> Re\u0161ava problem nejasne organizacije i ose\u0107aja nelagode. Ljudi se ose\u0107aju sigurnije kada prepoznaju pravila, odnosno gde treba da sednu a kuda da se kre\u0107u. Jasno definisan ritam pru\u017ea ose\u0107aj reda.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta re\u0161ava:<\/strong> Velika gustina elemenata se koristi na mestima gde \u017eelimo da zadr\u017eimo ljude, da stvorimo ose\u0107aj neke izdvojene celine ili da usporimo kretanje. S druge strane, manja gustina ide na mesta koja treba da ostanu prohodna, jasna i pregledna, gde nema potrebe za zadr\u017eavanjem.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta re\u0161ava:<\/strong> Ovaj odnos nam poma\u017ee da re\u0161imo problem dosadnih i praznih povr\u0161ina. Razumevanjem kako ljudi povezuju elemente u celine, mo\u017eemo da napravimo ambijent koji nije monoton, ve\u0107 podsti\u010de korisnike da malo vi\u0161e istra\u017euju pogledom dok prolaze kroz prostor.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta re\u0161ava:<\/strong> Nizovi koji nam skre\u0107u pogled sa jednog elementa na drugi su oni koji nas teraju da zastanemo i dublje se unesemo u prostor, njih koristimo za zone koje treba da budu dinami\u010dne. Forme koje ne zahtevaju dugo zadr\u017eavanje pogleda su one koje daju ose\u0107aj mira i koristimo ih za prostore gde je fokus na odmoru.<\/p>\n\n\n\n
<\/strong>Na osnovu analize odgovora, nizovi su podeljeni u tri kategorije koje postaju direktna uputstva za oblikovanje prostora:<\/p>\n\n\n\n
<\/strong>Analiza ispitanika: Ovi nizovi su ocenjeni kao vizuelno najmanje naporni. Zahtevaju minimalnu koncentraciju jer jednostavna struktura omogu\u0107ava mozgu da obradi celinu odjednom, \u0161to stvara ose\u0107aj stabilnosti. Ovi oblici postaju osnova za elemente kao \u0161to su klupe u ravnomeru ili nizovi \u017eardinjera koji pru\u017eaju ose\u0107aj reda i omogu\u0107avaju korisnicima da opuste.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-content\/uploads\/2026\/04\/0ed9c70845d222cf307513595dbf663b-2.jpg\")
<\/a><\/figure>\n\n\n\n
<\/strong>Analiza ispitanika: Odgovori ispitanika su jasno ukazali na postojanje pravca. Kose linije i usmereni nizovi vuku pogled da ih prati, stvaraju\u0107i potrebu za pokretom u odre\u0111enom smeru. Ovakav na\u010din oblikovanja koristi se za definisanje staza i elemenata koji usmeravaju kretanje korisnika ka klju\u010dnim ta\u010dkama u prostoru.<\/p>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n
<\/strong>Analiza ispitanika: Najslo\u017eenije strukture zahtevaju najvi\u0161i nivo pa\u017enje. Zbog odsustva jednostavnog ritma i promenljive gustine, korisnik mora svesno da prati elemente kako bi ih razumeo. Primenjuju se na zone koje treba da stimuli\u0161u radoznalost i
snala\u017eljivost.<\/p>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n
<\/strong>Ovakav pristup omogu\u0107ava da se na arhitektonske elemente, \u010dak i kada su svedeni na jednostavne linije i krugove, vi\u0161e ne gleda kao na usputne detalje, ve\u0107 kao na sredstva za oblikovanje prostora. Glavna prednost je u tome \u0161to se re\u0161enja dobijaju direktno iz reakcija korisnika, \u010dime se izbegava naga\u0111anje o tome kako \u0107e prostor funkcionisati. Time se dobija jasna osnova za re\u0161avanje konkretnih problema u prostoru, bilo da je re\u010d o usmeravanju korisnika ili kreiranju mesta za zadr\u017eavanje. Na taj na\u010din prostor postaje logi\u010dan i prilago\u0111en ljudima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"