{"id":24682,"date":"2026-04-03T13:37:23","date_gmt":"2026-04-03T12:37:23","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=24682"},"modified":"2026-06-05T00:13:50","modified_gmt":"2026-06-04T23:13:50","slug":"yoshimura-saksija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/yoshimura-saksija\/","title":{"rendered":"Pore\u0111enje transformabilnih saksija baziranih na Yoshimura pattern-u i Growth Plant Pot konceptu"},"content":{"rendered":"\n

Ideja istra\u017eivanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ideja istra\u017eivanja je analiza transformabilnih geometrijskih formi koje se mogu primeniti u dizajnu saksija za biljke. Fokus rada je na Yoshimura polyhedral pattern-u, koji omogu\u0107ava promenu visine saksije kroz geometrijsku transformaciju forme.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj princip bi\u0107e upore\u0111en sa Growth Plant Pot konceptom, koji tako\u0111e koristi transformabilnu strukturu koja se prilago\u0111ava rastu biljke.<\/p>\n\n\n\n

Oblast istra\u017eivanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eiva\u010dki rad baziran je na oblasti savremenog arhitektonskog i industrijskog dizajna, kroz primenu digitalnih alata pomo\u0107u kojih se defini\u0161u slo\u017eene geometrijske forme. Istra\u017eivanje je usmereno ka transformabilnim strukturama i njihovom pona\u0161anju usled optere\u0107enja.<\/p>\n\n\n\n

Problemi istra\u017eivanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Problem koji se na po\u010detku postavlja jeste na koji na\u010din se transformabilna forma (u ovom slu\u010daju saksija) pona\u0161a usled delovanja optere\u0107enja zemlje. Potrebno je ispitati ovaj uticaj na dva razli\u010dita origami paterna (Yoshimura i Growth Plant Pot patern) i utvrditi stabilnost ovih struktura u stvarnosti.<\/p>\n\n\n\n

Naredno pitanje odnosi se na primenu adekvatnog materijala. Ispituje se koji materijal poseduje otpornost na vlagu, a istovremeno omogu\u0107ava transformabilnost, za razliku od krutih materijala poput gipsa koji ne daju \u017eeljeni efekat. Materijal treba da bude dovoljno fleksibilan kako bi omogu\u0107io transformaciju, ali i dovoljno krut da zadr\u017ei svoju formu.<\/p>\n\n\n\n

Slede\u0107e, ali ne i manje va\u017eno pitanje jeste estetsko-tehnolo\u0161ki problem. Postavlja se pitanje da li materijal i na\u010din fabrikacije naru\u0161avaju izgled i kvalitet saksije. Stoga je va\u017eno uzeti u obzir sve navedene aspekte kako bi se zadovoljile i funkcija i estetika analiziranog predmeta.<\/p>\n\n\n\n

Hipoteza<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pretpostavlja se da \u0107e se Yoshimura i Ayaskan transformabilne saksije razli\u010dito pona\u0161ati pod optere\u0107enjem zemlje, pri \u010demu \u0107e razlike u geometriji svake strukture uticati na stepen njihove deformacije i stabilnost. Pored toga, o\u010dekuje se da \u0107e struktura sa ve\u0107om geometrijskom kruto\u0161\u0107u imati ve\u0107u stabilnost, dok \u0107e fleksibilnije forme omogu\u0107iti izra\u017eeniju transformaciju, ali uz ve\u0107i stepen deformacije.<\/p>\n\n\n\n

Cilj istra\u017eivanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Cilj istra\u017eivanja je analiza transformabilnih saksija kao geometrijskih formi koje su estetski druga\u010dije od klasi\u010dnih saksija, a istovremeno prakti\u010dne za kori\u0161\u0107enje. Poseban akcenat stavlja se na inovativnost dizajna i na proces njegovog modelovanja.<\/p>\n\n\n\n

Metod istra\u017eivanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eivanje se sprovodi kroz digitalno modelovanje transformabilnih geometrijskih formi u programima Rhino i Grasshopper, gde se defini\u0161u i analiziraju Yoshimura i Ayaskan strukture. Na osnovu digitalnih modela vr\u0161i se simulacija i analiza pona\u0161anja formi pod optere\u0107enjem zemlje, sa akcentom na deformaciju i stabilnost.<\/p>\n\n\n\n

Pored toga, analiziraju se mogu\u0107nosti fabrikacije i izbor materijala u odnosu na \u017eeljenu transformabilnost i otpornost na vlagu.<\/p>\n\n\n\n

Metod uklju\u010duje pore\u0111enje obe forme radi sagledavanja njihove prakti\u010dne primene.<\/p>\n\n\n\n

Kriterijumi istra\u017eivanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Rezultati istra\u017eivanja bi\u0107e vrednovani na osnovu stabilnosti transformabilnih formi i stepena njihove deformacije pod optere\u0107enjem zemlje. Kriterijum predstavlja pona\u0161anje razli\u010ditih geometrijskih sistema (Yoshimura i Ayaskan) u istim uslovima optere\u0107enja.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, razmatra se slo\u017eenost digitalnog modelovanja i simulacije u programima Rhino i Grasshopper, kao i mogu\u0107nost formiranja stabilnog i funkcionalnog re\u0161enja u digitalnom okru\u017eenju.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Prikaz radne makete Yoshimura paterna od papira<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Digitalno modelovanje i simulacija<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U okviru istra\u017eivanja izra\u0111en je digitalni model Yoshimura paterna u programima Rhino i Grasshopper. Kori\u0161\u0107enjem parametarskog modelovanja definisana je geometrija strukture, \u010dime je omogu\u0107ena njena dalja analiza. Na osnovu formiranog modela izvr\u0161ena je simulacija pona\u0161anja forme, sa posebnim osvrtom na njenu transformabilnost, stabilnost i mogu\u0107nost primene u dizajnu saksija. <\/p>\n\n\n\n

Fabrikacija i izbor materijala<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

Pored digitalnog modelovanja, ispitivanje je sprovedeno i kroz izradu radne makete. Na samom po\u010detku bilo je potrebno odabrati adekvatan materijal za njenu realizaciju. Kori\u0161\u0107ena je PETG plastika, koja je pokazala odre\u0111ene prednosti, ali i odre\u0111ene nedostatke.<\/p>\n\n\n\n

Prva faza izrade makete<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Za po\u010detak je kori\u0161\u0107ena maketa manjih dimenzija kako bi se ispitalo pona\u0161anje materijala pri laserskom se\u010denju, kao i odgovaraju\u0107a dubina zasecanja uvala i grbina. Nakon izrade po\u010detnog uzorka zaklju\u010deno je da je materijal relativno krut i da je potrebno pove\u0107ati dubinu zasecanja kako bi se omogu\u0107ilo savijanje strukture u oba smera. Pored toga, uo\u010deno je da su segmenti postavljeni na malom me\u0111usobnom rastojanju, pa je u slede\u0107oj fazi model pro\u0161iren. Tako\u0111e, laserskim se\u010denjem do\u0161lo je do blagih promena na ivicama materijala, koje su na pojedinim mestima vidljive u vidu zatamnjenja nastalog usled dejstva lasera.<\/p>\n\n\n\n

\"Prikaz<\/a>
Prikaz radne makete Yoshimura paterna od PETG materijala pre savijanja<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a>
Prikaz radne makete Yoshimura paterna od PETG materijala nakon savijanja<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Druga faza izrade makete<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

U drugoj fazi kori\u0161\u0107en je model ve\u0107ih dimenzija, sa pro\u0161irenom geometrijom i dubljim zasecanjem materijala. S obzirom na to da model sadr\u017ei uvale koje se savijaju u jednom smeru i grbine koje se savijaju u suprotnom smeru, bilo je potrebno prilagoditi na\u010din zasecanja materijala sa obe strane kako bi se omogu\u0107ilo pravilno formiranje strukture. Nakon navedenih izmena proces oblikovanja materijala bio je jednostavniji.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Prikaz radne makete Yoshimura paterna od PETG materijala pre savijanja<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107a faza izrade makete<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ova faza podrazumevala je savijanje i oblikovanje materijala. Me\u0111utim, usled malih dimenzija pojedina\u010dnih segmenata i krute prirode PETG materijala, prilikom savijanja u razli\u010ditim smerovima dolazilo je do pucanja materijala i odvajanja pojedinih delova strukture.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Prikaz radne makete Yoshimura paterna od PETG materijala na po\u010detku savijanja<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a>
Prikaz radne makete Yoshimura paterna od PETG materijala tokom savijanja<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Ipak, ispitivanje je pokazalo da PETG poseduje dovoljnu krutost da zadr\u017ei oblik strukture i potencijalno izdr\u017ei optere\u0107enje zemlje bez zna\u010dajnijih deformacija. Istovremeno, materijal omogu\u0107ava odre\u0111eni stepen transformacije, odnosno pode\u0161avanje \u017eeljene visine modela.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Prikaz radne makete Yoshimura paterna od PETG materijala nakon savijanja<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a>

Prikaz radne makete Yoshimura paterna od PETG materijala nakon savijanja<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a>

Prikaz radne makete Yoshimura paterna od PETG materijala nakon savijanja<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Na samom kraju mo\u017ee se zaklju\u010diti da se PETG materijal, pored konstruktivnih karakteristika, dobro pokazao i u estetskom smislu. Njegova poluprovidna povr\u0161ina omogu\u0107ava blago prelamanje svetlosti i stvaranje blagih refleksija, \u0161to doprinosi vizuelnom kvalitetu modela.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ideja istra\u017eivanja Ideja istra\u017eivanja je analiza transformabilnih geometrijskih formi koje se mogu primeniti u dizajnu saksija za biljke. Fokus rada je na Yoshimura polyhedral pattern-u, koji omogu\u0107ava promenu visine saksije kroz geometrijsku transformaciju forme. Ovaj princip bi\u0107e upore\u0111en sa Growth Plant Pot konceptom, koji tako\u0111e koristi transformabilnu strukturu koja se prilago\u0111ava rastu biljke. Oblast istra\u017eivanja… Continue reading Pore\u0111enje transformabilnih saksija baziranih na Yoshimura pattern-u i Growth Plant Pot konceptu<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":734,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[739],"tags":[],"coauthors":[733],"class_list":["post-24682","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-25-26-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24682","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/734"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=24682"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24682\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25575,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24682\/revisions\/25575"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=24682"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=24682"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=24682"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=24682"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}