{"id":24445,"date":"2025-12-03T23:43:00","date_gmt":"2025-12-03T22:43:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=24445"},"modified":"2025-12-03T23:45:47","modified_gmt":"2025-12-03T22:45:47","slug":"kako-parametarski-softveri-uticu-na-odabir-lokacije-za-zivot-izgradnju-u-realnom-okruzenju-rhinocerosgrasshopper-faza-3","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/kako-parametarski-softveri-uticu-na-odabir-lokacije-za-zivot-izgradnju-u-realnom-okruzenju-rhinocerosgrasshopper-faza-3\/","title":{"rendered":"Kako parametarski softveri uti\u010du na odabir lokacije za \u017eivot\/izgradnju u realnom okru\u017eenju? (Rhinoceros+Grasshopper) \u2013 faza 3"},"content":{"rendered":"\n

U ovoj fazi istra\u017eivanja akcenat je na direktnom primeru<\/strong> upotrebe prethodno navedenih principa i na analizi rezultata istog.<\/p>\n\n\n\n

Za realno okru\u017eenje uzet je segment centralnog dela Novog Sada<\/strong> u obuhvatu od kanala DTD na severu, obale Dunava na jugu, Petrovaradina na istoku i po\u010detka Veterni\u010dke rampe na zapadu.<\/p>\n\n\n\n

Objekti od zna\u010daja podeljeni su u 3 kategorije: <\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Obrazovne ustanove<\/strong> (pred\u0161kolske ustanove, osnovne i srednje \u0161kole, visoko\u0161kolske ustanove)<\/li>\n\n\n\n
  2. Objekti kulture<\/strong><\/li>\n\n\n\n
  3. Zelene povr\u0161ine<\/strong><\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    Podaci o lokacijama istih preuzeti su sa aktuelnih urbanisti\u010dkih planova grada Novog Sada. Uz pomo\u0107 podataka iz OpenStreetMap-a (zbog veli\u010dine obuhvata kori\u0161\u0107en je Planet.osm odnosno BBBike extract) i plug in-a Elk-a formiran je 3d model objekata segmenta koji su kroz Grasshopper uneti u Rhino okru\u017eenje. Nakon toga na njemu su izdvojeni objekti od zna\u010daja i razvrstani po prethodno navedenim tipovima. <\/p>\n\n\n\n

    \n
    \"\"\n\t\t\t\n\t\t\t\t\n\t\t\t<\/svg>\n\t\t<\/button><\/figure><\/div><\/figure>\n\n\n\n

    Satelitski prikaz kori\u0161\u0107enog segmenta Novog Sada<\/em> u realnom okru\u017eenju<\/p>\n\n\n\n

    \n
    \"\"\n\t\t\t\n\t\t\t\t\n\t\t\t<\/svg>\n\t\t<\/button><\/figure><\/div><\/figure>\n\n\n\n

    Prikaz 3d modela kori\u0161\u0107enog segmenta Novog Sada<\/em> u Rhino okru\u017eenju<\/em><\/p>\n\n\n\n

    Funkcionisanje algoritma<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Prvi korak prilikom formiranja grasshopper definicije je pravljenje mesh mre\u017ee<\/strong> u okviru granica obuhvata modela. Zatim, dobijena mre\u017ea se razgra\u0111uje na ugaone ta\u010dke, kako bi se preko aritmeti\u010dke sredine dobila centralna ta\u010dka svakog mesh-a uz odgovaraju\u0107i indeks koji joj je dodeljen.<\/p>\n\n\n\n

    Na osnovu prethodne faze istra\u017eivanja naredni korak bio bi definisanje minimalnog i maksimalnog rastojanja izme\u0111u atraktora i ta\u010daka koje \u010dine podlogu, me\u0111utim kroz praksu prona\u0111ena je efikasnija metoda koja koristi relativno rastojanje. <\/p>\n\n\n\n

    Novi pristup je koncipiran na postavljanju referentne vredosti blizine<\/strong> koje se razmatra, konkretno 1km<\/strong> udaljenosti od atraktora. Ista je podeljena ravnomerno, na 5 delova (<200m, 200-400m, 400-600m, 600-800m, 800-1000m), tako da se na mapi najbli\u017ei deo atraktoru ozna\u010dava zelenom bojom, po udaljavalju boja prelazi u \u017eutu, a naposletku u crvenu za vrednosti ve\u0107e od 1km. Algoritam prora\u010dunava svaku ta\u010dku mre\u017ee <\/strong>i dodeljuje joj odgovaraju\u0107u boju <\/strong>na osnovu njene udaljenosti od atraktora.<\/strong> Kori\u0161\u0107en je princip u kome \u0107e svakoj ta\u010dki koja zadovoljava dva uslova istovremeno<\/strong>, da je ve\u0107a od vrednosti 0, 200, 400, 600 i 800 i da je manja od vrednosti 200, 400, 600, 800 i 1000, kasnije biti dodeljena odre\u0111ena nijansa zelene ili \u017eute boje, a sve ostale po automatizmu dobijaju crvenu boju. Dijapazon nijansi mogu\u0107e je korigovati na osnovu pode\u0161avanja krive na grafiku.<\/p>\n\n\n\n

    Kada algoritam prepozna koja ta\u010dka pripada kojoj grupi udaljenosti, slede\u0107i korak je dodela faktora sa kojim se mno\u017ei, a koji u stvari predstavlja nivo prioriteta<\/strong> te kategorije objekata od zna\u010daja (npr. 1,2,3,4,5,6…itd) odnosno koli\u010dina u kojoj uti\u010de na krajnji rezultat naspram ostalih kategorija.<\/p>\n\n\n\n

    Krajni korak je zbirno dejstvo faktora i dodeljene grupe ta\u010daka redefinisati u domenu 0-1<\/strong> i tako formirati gradijent<\/strong> (zeleno-\u017euto-crveno).<\/p>\n\n\n\n

    Prakti\u010dna primena<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    *Postavlja se pitanje za \u0161ta slu\u017ei ova definicija i kako ista mo\u017ee da se koristi u realnim uslovima. Jedan od na\u010dina primene je opisan u nastavku. Za potrebe primera podaci o korisnicima i njihovim afinitetima su izmi\u0161ljeni<\/em>.*<\/p>\n\n\n\n

    ** Pred\u0161kolske ustanove-PU, osnovne \u0161kole-O\u0160, srednje \u0161kole-S\u0160, visoko\u0161kolske ustanove-VU, objekti kulture-OK, zelene povr\u0161ine-ZP.**<\/em><\/p>\n\n\n\n

    Na primeru tra\u017eenja pogodne lokacije za boravak razli\u010ditih kategorija korisnika mogu\u0107e je do\u0107i do podatka koji delovi grada su vi\u0161e ili manje odgovaraju\u0107i za svaku od njih. Kao primer kori\u0161\u0107ena su tri karakteristi\u010dne kategorije korisnika: student, mladi bra\u010dni par, penzioner, na osnovu \u010dijih afiniteta su prethodno pomenute kategorije objekata razvrstane. Evo kako izgledaju mape atraktora za svakog od njih:<\/p>\n\n\n\n

    Korisnik 1<\/em> – Student (afiniteti: PU=0, O\u0160=1, S\u0160=1, VU=5, OK=3, ZP=2.)<\/p>\n\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure><\/div><\/figure>\n\n\n\n

    Mapa atraktora 1<\/em><\/p>\n\n\n\n

    Zaklju\u010dak:<\/em> Za ovog korisnika najpogodnija lokacija bila bi u\u017ei centralni deo grada u okvirima Rotkvarije na severu, Limana 2 na jugu, Limana 1 na istoku i dela Grbavice na zapadu.<\/p>\n\n\n\n

    Korisnik 2<\/em> – Mladi bra\u010dni par (afiniteti: PU=4, O\u0160=3, S\u0160=2, VU=1, OK=2, ZP=2.)<\/p>\n\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

    Mapa atraktora <\/em>2<\/p>\n\n\n\n

    Zaklju\u010dak:<\/em> Za ovog korisnika najpogodnija lokacija bila bi bilo koji deo grada izuzev dela Telepa i Adica, kao i obodnih delova grada, \u0161to izme\u0111u ostalog govori o ravnomernoj dispoziciji sadr\u017eaja u gradu, i odli\u010dnoj me\u0111usobnoj dostupnosti.<\/p>\n\n\n\n

    Korisnik 3<\/em> – Penzioner (afiniteti: PU=2, O\u0160=2, S\u0160=0, VU=0, OK=3, ZP=6.)<\/p>\n\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

    Mapa atraktora 3<\/em><\/p>\n\n\n\n

    Zaklju\u010dak:<\/em> Za ovog korisnika Nova Detelinara izdvaja se kao najmanje pogodan kraj, dok svi ostali delovi odgovaraju zadatim afinitetima. <\/p>\n\n\n\n

    Kao celokupni zaklju\u010dak izvedenog istra\u017eivanja treba akcentovati izlazak iz okvira standardnog pristupa urbanisti\u010dkoj analizi i va\u017enost implementacije parametarskih softvera<\/strong> kao alata za sistematizaciju i olak\u0161anje celokupnog procesa. Svaki uspe\u0161an projekat zasniva se na bogatoj analizi, kako zate\u010denog, tako i stanja u oblasti. Stoga, inovativni alati su tu da otvore vrata, odbace stare kalupe i naprave prostor za nova kvalitetna re\u0161enja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    U ovoj fazi istra\u017eivanja akcenat je na direktnom primeru upotrebe prethodno navedenih principa i na analizi rezultata istog. Za realno okru\u017eenje uzet je segment centralnog dela Novog Sada u obuhvatu od kanala DTD na severu, obale Dunava na jugu, Petrovaradina na istoku i po\u010detka Veterni\u010dke rampe na zapadu. Objekti od zna\u010daja podeljeni su u 3… Continue reading Kako parametarski softveri uti\u010du na odabir lokacije za \u017eivot\/izgradnju u realnom okru\u017eenju? (Rhinoceros+Grasshopper) \u2013 faza 3<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":698,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656,1],"tags":[718,717,712,715],"coauthors":[696],"class_list":["post-24445","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-24-25-radovi","category-opste","tag-afiniteti-korisnika","tag-gradijent","tag-grasshopper","tag-mapa-atraktora","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24445","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/698"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=24445"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24445\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24468,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24445\/revisions\/24468"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=24445"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=24445"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=24445"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=24445"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}