{"id":24441,"date":"2025-12-03T14:51:16","date_gmt":"2025-12-03T13:51:16","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=24441"},"modified":"2025-12-03T14:58:34","modified_gmt":"2025-12-03T13:58:34","slug":"povezivanje-bim-i-parametarskog-modelovanja-sinergija-archicad-a-i-grasshopper-a-u-procesu-projektovanja-faza-3","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/povezivanje-bim-i-parametarskog-modelovanja-sinergija-archicad-a-i-grasshopper-a-u-procesu-projektovanja-faza-3\/","title":{"rendered":"Povezivanje BIM i parametarskog modelovanja: sinergija Archicad-a i Grasshopper-a u procesu projektovanja – faza 3"},"content":{"rendered":"\n

Test simulacija realnog toka procesa projektovanja:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U ovom delu istra\u017eivanja smo primenili tehnike i na\u010din rada iz predhodnih testiranja, na objekat koji je u procesu projektovanja kako bi dobili \u0161to ta\u010dnije rezultate uticaja dvosmerne komunikacije izme\u0111u ArchiCAD-a i Grasshopper-a u procesu projetovanja.<\/p>\n\n\n\n

Za test smo isprojektovali objekat spratnosti P+4, sa uvu\u010denim prizemljem. Ovaj objekat se nalazi u nizu zgrada \u0161to mu ostavlja samo jednu vidljivu uli\u010dnu fasadu. Kao re\u0161enje za tu fasadu odabrano je da to bude fasada od fasadne opeke koja se re\u0111a po krivudavom \u0161ablonu i u delu uvu\u010denog prizemlja konstrui\u0161e levak koji korisnike dovodi do ulaza. <\/p>\n\n\n\n

Proces idejnog re\u0161enja osnova smo zapo\u010deli u ArchiCAD-u, i to smatramo kao po\u010detak procesa. Nakon toga povezujemo ArchiCAD i Grasshopper+Rhino gde nam je korak modelovanje fasade od opeke koja \u0107e biti sinzronizovana unutar oba programa i tako omogu\u0107iti ve\u0107i nivo modifikacija. U Grasshopper ubacujemo elemente prozora, vrata i krajnih zidova iz ArchiCAD-a. Proces po\u010dinjemo ra\u0161\u010dlanjavanjem elemenata tako da od tih elemenata uzmemo samo protrebne solide (npr. leva spoljnja okapnica prozora) ili informacije (npr. visina zida). Nakon toga mo\u017eemo da kreiramo \u017eeljenu krivu povr\u0161inu, tj. \u0161ablon po kojem \u0107e se re\u0111ati opeke, pomo\u0107 krajnjih ta\u010daka konstrui\u0161emo krivu i njene iteracije pomeriti za visine spratova. Nakon toga preko lofta ili network surface dobijamo \u017eeljenu povr\u0161inu na koju pomo\u0107 kontura sa distancom koja je vezana za dimenziju visine opeke delimo tu povr\u0161inu. Nakon toga preko divide delimo konturne krive za dimenziju du\u017eine opeke. i tako dobijamo mre\u017eu ta\u010daka koje predstavljaju poziciju opeke koju uzm pomo\u0107 orient dovodimo na tu poziciju i dobijamo \u017eeljenu fasadu. Jedan me\u0111u korak je taj na pomo\u0107 Splittree opcije ka\u017eemo da svaki paran red pomerimo za pola du\u017eine opeke, time dobijamo klasi\u010dan slog opeke, koji smo i mi u jednom delu fasade \u017eeleli. Dok je deo u prizemlju ostao slog poravnat po vertikali. Kao zavr\u0161ni deo ovog projektovanja je taj da fasadu od opeke pro\u0161upljimo sa prozorima, to radimo pomo\u0107 trim solid jer smo iz prozora izvukli brep-ove. tako smo dobili \u017eeljeni izgled fasade koja je sinzronizovana u oba programa.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Izometrijski prikaz fasade sa senkama unutar ArchiCAD-a<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a>
sinzronizacija fasade u realnom vremenu unutar programa<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Proces kreiranja ove fasade je trajao pribli\u017eno 3 sata<\/strong>. Pribli\u017eno bi trajalo i postavljanje manje komplikovanije fasade samo u ArchiCAD-u . Ali kao rezultat dvosmerne komunikacije dobijamo rezultate modifikacije i promene na fasadi koje sa konekcijom iznose prosek 87 sekundi<\/strong> (zavisno od performansi ure\u0111aja). Dok bi za svaku promenu posebno taj proces u ArchiCAd-u trajao opet pribli\u017eno 3 sata<\/strong>. Ako bi to prebacili u ra\u010dunicu, dobijamo rezultat da je proces sa dvosmernom komunikacijom izme\u0111u programa br\u017ei \u010dak 124 puta. \u0160to je zna\u010dajma u\u0161teda vremena u procesu projektovanja. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Bli\u017ei prikaz fasade<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a>
Tehni\u010dki izgled fasade izvu\u010den iz BIM programa (ArchiCAD)<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eivanje je pokazalo da dvosmerna komunikacija izme\u0111u ArchiCAD-a i Grasshopper+Rhino, daje odli\u010dne rezultate u polju idejnog projektovanja, razvijanju vi\u0161e prototipova i u\u0161tedi vremena u odnosu na standardan proces projektovanja. Jedini problemi koji se javljaju jeste nedovoljno znanje Grasshopper-a i njegova primena i problemi tehni\u010dkih karakteristika va\u0161eg ure\u0111aja, \u0161to mo\u017ee znatno da uti\u010de na efikasnost i u\u0161tedu vremena. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Test simulacija realnog toka procesa projektovanja: U ovom delu istra\u017eivanja smo primenili tehnike i na\u010din rada iz predhodnih testiranja, na objekat koji je u procesu projektovanja kako bi dobili \u0161to ta\u010dnije rezultate uticaja dvosmerne komunikacije izme\u0111u ArchiCAD-a i Grasshopper-a u procesu projetovanja. Za test smo isprojektovali objekat spratnosti P+4, sa uvu\u010denim prizemljem. Ovaj objekat se… Continue reading Povezivanje BIM i parametarskog modelovanja: sinergija Archicad-a i Grasshopper-a u procesu projektovanja – faza 3<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":669,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656,1],"tags":[],"coauthors":[658],"class_list":["post-24441","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-24-25-radovi","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24441","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/669"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=24441"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24441\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24457,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24441\/revisions\/24457"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=24441"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=24441"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=24441"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=24441"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}