{"id":24405,"date":"2025-11-29T11:20:44","date_gmt":"2025-11-29T10:20:44","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=24405"},"modified":"2025-12-03T14:03:20","modified_gmt":"2025-12-03T13:03:20","slug":"kako-parametarski-softveri-uticu-na-odabir-lokacije-za-zivot-izgradnju-u-realnom-okruzenju-rhinocerosgrasshopper-faza-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/kako-parametarski-softveri-uticu-na-odabir-lokacije-za-zivot-izgradnju-u-realnom-okruzenju-rhinocerosgrasshopper-faza-2\/","title":{"rendered":"Kako parametarski softveri uti\u010du na odabir lokacije za \u017eivot\/izgradnju u realnom okru\u017eenju? (Rhinoceros+Grasshopper) \u2013 faza 2"},"content":{"rendered":"\n

Ovo istra\u017eivanje bavi se sistematizacijom<\/strong> i odre\u0111ivanjem pogodne lokacije u gradu za specifi\u010dnog korisnika\/investitora, ili istra\u017eiva\u010da koji \u017eeli da sazna vi\u0161e o odre\u0111enoj lokaciji.<\/p>\n\n\n\n

Kako bi neko mogao da donese odluku o izboru lokacije potrebno je da ima objektivne kriterijume<\/strong> na osnovu kojih \u0107e formirati svoj subjektivni zaklju\u010dak<\/strong>. Kao veoma va\u017ean, ali ne i jedini, kriterijum za ocenu odre\u0111ene lokacije izdvaja se polo\u017eaj iste u okviru ulice, bloka, kvarta, pa i \u010ditavog grada kao urbane celine. Na osnovu \u010dinjenica o povezanosti i dostupnosti relevantnih celina sa lokacijom, korisnik je u mogu\u0107nosti da na osnovu sopstvenih preferenci zaklju\u010di zbog \u010dega mu odre\u0111ena lokacija vi\u0161e ili manje odgovara, \u0161to u mnogome doprinosi krajnjem rezonovanju stava o lokaciji.<\/p>\n\n\n\n

..<\/strong><\/p>\n\n\n\n

ANALIZA <\/strong> <\/p>\n\n\n\n

(Detaljno ra\u0161\u010dlanjivanje problema radi lak\u0161eg razumevanja i
sagledavanja, konstatacije i kra\u0107a obrazlo\u017eenja.)<\/p>\n\n\n\n

\u21ca<\/p>\n\n\n\n

URBANISTI\u010cKA ANALIZA<\/strong><\/p>\n\n\n\n

(Prostorne, fizi\u010dke, funkcionalne, arhitektonsko – gra\u0111evinske, sociolo\u0161ke, ekolo\u0161ke karakteristike, kao i na\u010din formiranja i transformacije celine.)<\/p>\n\n\n\n

\u21ca<\/p>\n\n\n\n

URBANISTI\u010cKA DISPOZICIJA<\/strong><\/p>\n\n\n\n

(Prostorne karakteristike delova naselja – njihov polo\u017eaj u odnosu na celovito naselje:
\u00b7 u odnosu na geometrijsko te\u017ei\u0161te povr\u0161ine naselja,
\u00b7 u odnosu na neko zna\u010dajno mesto.)<\/p>\n\n\n\n

\u21ca<\/p>\n\n\n\n

DOSTUPNOST<\/strong><\/p>\n\n\n\n

(Udaljenost elementa od ostalih zna\u010dajnih podru\u010dja naselja, objekata, povr\u0161ina, sadr\u017eaja ili aktivnosti, odnosno repernih ta\u010daka i \u017ei\u017enih mesta. Na osnovu ovog pokazatelja se mo\u017ee zaklju\u010divati o kvalitetu \u017eivota ljudi u posmatranom podru\u010dju.)<\/p>\n\n\n\n

..<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada je definisan polazni pojam, slede\u0107e je objasniti postupak i razraditi ideju vizuelnog prikaza dostupnosti kroz alate parametarskih softvera.<\/p>\n\n\n\n

Ideja je koncipirana kroz sistem atraktora<\/strong> (\u017ei\u017enih mesta) na osnovu kojih se odre\u0111uje udaljenost<\/strong> odnosno dostupnost istim u okviru grada. Prvi korak je formiranje podloge \u0161to je u stvari mesh mre\u017ea<\/strong> koja odgovara odabrnom segmentu grada. Nakon toga potrebno je definisati atraktore, ta\u010dke koordinate objekata od zna\u010daja. Kada se isti unesu u sistem neophodno je definisati sam algoritam<\/strong> po slede\u0107em principu:<\/p>\n\n\n\n

1. Podlogu razlo\u017eiti na sistem ta\u010daka koji je \u010dine i dodeliti im njihove indekse.<\/p>\n\n\n\n

2. Prona\u0107i najkra\u0107e rastojanje<\/strong> svake od ta\u010daka koji \u010dine podlogu do atraktora.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"\n\t\t\t\n\t\t\t\t\n\t\t\t<\/svg>\n\t\t<\/button><\/figure><\/div>\n\n\n

Vizuelni prikaz najkra\u0107eg rastojanja svakog mesh-a od atraktora (gornji levi ugao)<\/p>\n\n\n\n

3. Odrediti realan domen<\/strong> (minimalna i maksimalna vrednost) za dobijene vrednosti.<\/p>\n\n\n\n

4. Pregrupisati dobijena rastojanja u novom domenu<\/strong> u obliku koji odgovara vrednostima 0-1.<\/p>\n\n\n\n

5. Definisati me\u0111usobni prioritet kategorija<\/strong> objekata od zna\u010daja.<\/p>\n\n\n\n

6. Zbirno dejstvo formirati u domenu 0-1.<\/p>\n\n\n\n

7. Numeri\u010dke podatke konvertovati u gradijent<\/strong> koji bojama prikazuje me\u0111usobno rastojanje.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"\n\t\t\t\n\t\t\t\t\n\t\t\t<\/svg>\n\t\t<\/button><\/figure><\/div><\/figure>\n\n\n\n

Vizuelni prikaz gradijenta koji se dobija na osnovu udaljenosti od atraktora (zeleno – blizu, crveno – daleko)<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovo istra\u017eivanje bavi se sistematizacijom i odre\u0111ivanjem pogodne lokacije u gradu za specifi\u010dnog korisnika\/investitora, ili istra\u017eiva\u010da koji \u017eeli da sazna vi\u0161e o odre\u0111enoj lokaciji. Kako bi neko mogao da donese odluku o izboru lokacije potrebno je da ima objektivne kriterijume na osnovu kojih \u0107e formirati svoj subjektivni zaklju\u010dak. Kao veoma va\u017ean, ali ne i jedini,… Continue reading Kako parametarski softveri uti\u010du na odabir lokacije za \u017eivot\/izgradnju u realnom okru\u017eenju? (Rhinoceros+Grasshopper) \u2013 faza 2<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":698,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656,1],"tags":[716,715,714,713],"coauthors":[696],"class_list":["post-24405","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-24-25-radovi","category-opste","tag-algoritam-grasshopper","tag-mapa-atraktora","tag-parametarski-dizajn","tag-rhino","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24405","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/698"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=24405"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24405\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24444,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24405\/revisions\/24444"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=24405"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=24405"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=24405"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=24405"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}