{"id":24225,"date":"2025-10-30T23:53:42","date_gmt":"2025-10-30T22:53:42","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=24225"},"modified":"2025-11-14T12:59:28","modified_gmt":"2025-11-14T11:59:28","slug":"strategije-modelovanja-zakrivljenih-formi-faza-iii","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/strategije-modelovanja-zakrivljenih-formi-faza-iii\/","title":{"rendered":"Strategije modelovanja zakrivljenih formi \u2013 Faza III"},"content":{"rendered":"\n

U tre\u0107oj fazi projekta fokusirala sam se na istra\u017eivanje razli\u010ditih digitalnih postupaka koji mogu dovesti do formiranja iste ili sli\u010dne stolice, ali kroz potpuno razli\u010dite alate i logike modelovanja u Rhino-u. Cilj ove faze je bio analizirati kako izbor alata uti\u010de na geometriju, strukturu i konstruktivnost oblika. Polaze\u0107i od iste po\u010detne krive, razvijala sam vi\u0161e paralelnih procesa modelovanja \u2014 od manipulacije krivama, preko generisanja povr\u0161ina, do presecanja i perforiranja forme. <\/p>\n\n\n\n

1. Princip dolaska do re\u0161enja pomo\u0107u prese\u010dnih linija<\/h1>\n\n\n\n

U ovom pristupu polazim od \u010detiri osnovne krive, pri \u010demu su dve centralne me\u0111usobno identi\u010dne, a isto va\u017ei i za dve spoljne. Formu dalje razvijam tako \u0161to generi\u0161em prese\u010dne linije izme\u0111u tih postoje\u0107ih kontura. Preseci slu\u017ee kao konstruktivni vodi\u010di koji defini\u0161u prelaze izme\u0111u delova stolice. Ovaj metod ispituje kako slojevi preseka mogu da usmeravaju formu i omogu\u0107avaju preciznu kontrolu geometrije kroz jasno definisane ta\u010dke, preseke i tangente.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

2. Princip dolaska do re\u0161enja pomo\u0107u Curve Network metoda<\/h1>\n\n\n\n

Ovaj princip polazi od dve bo\u010dne krive koje su identi\u010dne, kao i od dodatne sredi\u0161nje konture koja formira drugi tip preseka. Umetanjem sredi\u0161nje krive izme\u0111u bo\u010dnih, dobijam trodimenzionalni okvir koji se zatim povezuje metodom Curve Network<\/em>. Ovaj alat omogu\u0107ava stvaranje kompleksne zakrivljene povr\u0161ine koja dosledno prati sve postoje\u0107e konture. Na ovaj na\u010din ispituje se kako dodavanje jednog tipa krive mo\u017ee potpuno promeniti karakter forme i omogu\u0107iti znatno potpuniju geometriju.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

3. Princip dolaska do re\u0161enja pomo\u0107u alata Sweep 1 Rail<\/h1>\n\n\n\n

U ovom pristupu primenjujem isti po\u010detni set krivih kao u prethodnim primerima, ali uvodim novi na\u010din formiranja povr\u0161ine \u2014 kori\u0161\u0107enjem alata Sweep 1 Rail<\/em>. Krive koje oblikuju profil stolice postavljene su tako da \u010dine dve identi\u010dne polovine, pa zadavanjem contour<\/em> linija do sredine forme mogu da generi\u0161em simetri\u010dnu povr\u0161inu. Time analiziram kako se jedna vode\u0107a linija (rail<\/em>) mo\u017ee koristiti da precizno diktira tok i uvijanje forme, \u0161to omogu\u0107ava dobijanje \u010diste i kontrolisane geometrije.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
<\/figure>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U tre\u0107oj fazi projekta fokusirala sam se na istra\u017eivanje razli\u010ditih digitalnih postupaka koji mogu dovesti do formiranja iste ili sli\u010dne stolice, ali kroz potpuno razli\u010dite alate i logike modelovanja u Rhino-u. Cilj ove faze je bio analizirati kako izbor alata uti\u010de na geometriju, strukturu i konstruktivnost oblika. Polaze\u0107i od iste po\u010detne krive, razvijala sam vi\u0161e… Continue reading Strategije modelovanja zakrivljenih formi \u2013 Faza III<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":704,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"coauthors":[697],"class_list":["post-24225","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24225","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/704"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=24225"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24225\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24357,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/24225\/revisions\/24357"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=24225"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=24225"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=24225"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=24225"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}