{"id":23854,"date":"2025-10-10T20:52:03","date_gmt":"2025-10-10T19:52:03","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=23854"},"modified":"2025-10-10T20:52:03","modified_gmt":"2025-10-10T19:52:03","slug":"primena-algoritamskog-projektovanja-dekonstruktivicke-arhitekture-od-jednostavne-geometrije-do-kompleksne-forme-faza-3","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/primena-algoritamskog-projektovanja-dekonstruktivicke-arhitekture-od-jednostavne-geometrije-do-kompleksne-forme-faza-3\/","title":{"rendered":"PRIMENA ALGORITAMSKOG PROJEKTOVANJA DEKONSTRUKTIVI\u010cKE ARHITEKTURE: od jednostavne geometrije do kompleksne forme \u2013 faza 3"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/a>
Konceptualni projekat objekta banke \u2013 studijski projekat<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U tre\u0107oj fazi istra\u017eivanja akcenat je stavljen na primenu razvijenog Grasshopper algoritma u projektovanju objekta banke, sa fokusom na mogu\u0107nost dinami\u010dnih promena unutar koda. Ova faza obuhvata testiranje fleksibilnosti parametarskog sistema, gde se kroz prilago\u0111avanje ulaznih vrednosti, pozicija atraktora i geometrijskih odnosa oblik mo\u017ee kontrolisano transformisati u skladu sa projektantskim zahtevima. Projekat banke u ovom kontekstu predstavlja studijski primer koji demonstrira potencijal parametarskog pristupa za generisanje kompleksnih dekonstruktivisti\u010dkih formi uz zadr\u017eavanje preciznosti i kontrole\u00a0procesa.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Primena druge metode<\/strong> u projektu, potvr\u0111ena je njena prednost u postizanju \u017eeljenog stepena kompleksnosti i formalne koherentnosti. <\/p>\n\n\n\n

Proces oblikovanja zapo\u010dinje definisanjem osnovne geometrije <\/strong>objekta, koja se uvezuje u Grasshopper okru\u017eenje kao multiple Brep radi pojedina\u010dnog modelovanja svakog sprata. Nakon toga, osnovna mre\u017ea je konvertovana u quad podelu<\/strong> kako bi se obezbedila ujedna\u010denija struktura i lak\u0161a kontrola promena u daljem procesu. Geometrijske ta\u010dke su potom ozna\u010dene, a njihova pomeranja<\/strong> definisana nasumi\u010dno du\u017e X, Y i Z osa<\/strong>, pri \u010demu se vrednosti mogu interaktivno<\/strong> menjati i prilago\u0111avati pomo\u0107u slider kontrola. U slede\u0107em koraku, dodate su atraktor ta\u010dke<\/strong> koje dodatno uti\u010du na pomeranje ta\u010daka unutar geometrije. Njihov polo\u017eaj se odre\u0111uje ru\u010dno, dok skripta defini\u0161e obim i smer deformacije u odnosu na udaljenost i intenzitet uticaja atraktora. Kombinovanjem dva faktora<\/strong> – nasumi\u010dnog pomeranja i atraktorskog uticaja – mogu\u0107e je precizno odrediti procentualni odnos njihovog dejstva (npr. nasumi\u010dno 50%, atraktorski uticaj 50%), \u010dime se kontroli\u0161e ukupna dinamika deformacije. Na kraju, pomo\u0107u slider kontrola defini\u0161e se intenzitet pomeranja<\/strong>, odnosno stepen \u201egu\u017evanja\u201c forme, \u010dime se dobija finalni oblik koji predstavlja rezultat parametarskog procesa\u00a0transformacije.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Krajnja forma modela banke definisana je nakon zavr\u0161ne obrade, koja je obuhvatila minimalne korekcije ivica i prilago\u0111avanje povr\u0161ina radi postizanja vizuelne i geometrijske\u00a0koherentnosti.<\/p>\n\n\n\n

Rezultati eksperimentalnog modelovanja pokazali su da primena parametarskog pristupa omogu\u0107ava sistematsko istra\u017eivanje dekonstruktivisti\u010dkih formi. Putem algoritamskih modifikatora i kontrolisanih transformacija jednostavnih geometrijskih osnova ostvarene su kompleksne arhitektonske strukture, \u010dime je hipoteza\u00a0potvr\u0111ena<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak:<\/strong> Istra\u017eivanje je pokazalo da parametarski pristup predstavlja efikasan metod za generisanje i kontrolu kompleksnih dekonstruktivisti\u010dkih formi. Primena Grasshopper algoritma omogu\u0107ila je bolje razumevanje odnosa izme\u0111u geometrije, deformacije i prostorne dinamike objekta. Kombinovanjem ru\u010dnog i algoritamskog pristupa ostvarena je ve\u0107a preciznost u definisanju arhitektonskih elemenata i njihovo prilago\u0111avanje funkcionalnim i estetskim zahtevima. Parametarski dizajn time ne samo da unapre\u0111uje proces projektovanja, ve\u0107 i menja na\u010din promi\u0161ljanja arhitektonske forme kao dinami\u010dnog i fleksibilnog\u00a0sistema.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U tre\u0107oj fazi istra\u017eivanja akcenat je stavljen na primenu razvijenog Grasshopper algoritma u projektovanju objekta banke, sa fokusom na mogu\u0107nost dinami\u010dnih promena unutar koda. Ova faza obuhvata testiranje fleksibilnosti parametarskog sistema, gde se kroz prilago\u0111avanje ulaznih vrednosti, pozicija atraktora i geometrijskih odnosa oblik mo\u017ee kontrolisano transformisati u skladu sa projektantskim zahtevima. Projekat banke u ovom… Continue reading PRIMENA ALGORITAMSKOG PROJEKTOVANJA DEKONSTRUKTIVI\u010cKE ARHITEKTURE: od jednostavne geometrije do kompleksne forme \u2013 faza 3<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":663,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656],"tags":[],"coauthors":[645],"class_list":["post-23854","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-24-25-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23854","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/663"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=23854"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23854\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23960,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23854\/revisions\/23960"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=23854"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=23854"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=23854"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=23854"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}