{"id":23792,"date":"2025-10-10T16:09:33","date_gmt":"2025-10-10T15:09:33","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=23792"},"modified":"2025-10-10T16:13:17","modified_gmt":"2025-10-10T15:13:17","slug":"modularna-heklica-faza-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/modularna-heklica-faza-2\/","title":{"rendered":"Modularna heklica – faza 2"},"content":{"rendered":"\n

Tokom istra\u017eivanja prve ideje, razvila sam koncept heklice koja se sastoji iz dva dela spojena magnetima \u2014 pri \u010demu je samo prednji deo, do dr\u0161ke, bio zamenjiv, dok je dr\u0161ka ostajala ista. Me\u0111utim, kroz dalju analizu i testiranja pokazalo se da takvo re\u0161enje ograni\u010dava mogu\u0107nosti prilago\u0111avanja i ote\u017eava odr\u017eavanje stabilnosti spoja.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Zbog toga sam u drugom delu projekta unapredila ideju: nova verzija predvi\u0111a potpuno rastavljivu heklicu<\/strong>, sastavljenu iz 2 dela za svaku veli\u010dinu, uz dodatak gumenog sigurnosnog  <\/strong>\u201crukava\u201d  koji slu\u017ei kao dr\u0161ka i dodatno pobolj\u0161ava ergonomiju i sigurnost pri radu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

U nastavku je prikazan proces razvoja ove ideje kroz prostorni model i vizualizaciju, sa fokusom na na\u010din funkcionisanja spojeva i ulogu svakog pojedina\u010dnog dela u celini.<\/p>\n\n\n\n

Koncept drugog re\u0161enja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Drugo re\u0161enje zasniva se na ideji potpuno modularne heklice<\/strong>, \u010diji se svi delovi mogu rastaviti. Za razliku od prve verzije, gde je samo gornji deo bio odvojiv, ovde je \u010ditava heklica koncipirana na sistemu 2 magnetna dela I gumenog dela koji ide preko njih na mestu dr\u0161ke.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj pristup nam omogu\u0107ava stabilniju heklicu bez razmisljanja da li \u0107e se delovi razdvojiti tokom rada.<\/p>\n\n\n\n

Struktura i funkcionalnost<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Model se sastoji iz tri osnovna dela<\/strong>:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Radni deo<\/strong> \u2013 metalni delovi (polovine) koji dolaze u razli\u010ditim debljinama<\/li>\n\n\n\n
  2. Baza<\/strong> \u2013 najmanja heklica, iz jednog dela, koja se nalazi u sredini i na koju se nadogra\u0111uju ostale veli\u010dine heklica<\/li>\n\n\n\n
  3. Gumeni sigurnosni nastavak (dr\u0161ka)<\/strong> \u2013 obavija donji deo i slu\u017ei kao zavr\u0161ni element koji obezbe\u0111uje udobnost pri radu. Gumeni materijal spre\u010dava klizanje u ruci i omogu\u0107ava prijatan, mekan hvat ali i onemogu\u0107ava da se 2 magnetna dela odvoje<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n
    \"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

    Princip sklapanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Svi elementi su projektovani tako da se brzo i jednostavno spajaju<\/strong>, bez potrebe za dodatnim alatima. Sredi\u0161nja heklica (najmanja) u unutra\u0161njosti osigurava ta\u010dno pozicioniranje delova, dok gumeni nastavak obezbe\u0111uje dodatnu \u010dvrstinu i amortizaciju pritiska tokom upotrebe.
    Ovim sistemom posti\u017ee se balans izme\u0111u funkcionalnosti i ergonomije<\/strong>, \u010dine\u0107i alat prilagodljivim razli\u010ditim materijalima i korisnicima.<\/p>\n\n\n\n

    Materijalizacija i estetski pristup<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Ideja modularnosti nije prisutna samo u funkciji, ve\u0107 i u vizuelnom izrazu. Predvi\u0111a se kombinovanje metalnih i gumenih materijala<\/strong> i time heklica dobija savremen, minimalisti\u010dki karakter, dok se zadr\u017eava prepoznatljiv oblik tradicionalnog alata.<\/p>\n\n\n\n

    <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Tokom istra\u017eivanja prve ideje, razvila sam koncept heklice koja se sastoji iz dva dela spojena magnetima \u2014 pri \u010demu je samo prednji deo, do dr\u0161ke, bio zamenjiv, dok je dr\u0161ka ostajala ista. Me\u0111utim, kroz dalju analizu i testiranja pokazalo se da takvo re\u0161enje ograni\u010dava mogu\u0107nosti prilago\u0111avanja i ote\u017eava odr\u017eavanje stabilnosti spoja. Zbog toga sam u… Continue reading Modularna heklica – faza 2<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":692,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656],"tags":[],"coauthors":[684],"class_list":["post-23792","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-24-25-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23792","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/692"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=23792"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23792\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23803,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23792\/revisions\/23803"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=23792"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=23792"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=23792"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=23792"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}