{"id":23474,"date":"2025-10-09T00:04:32","date_gmt":"2025-10-08T23:04:32","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=23474"},"modified":"2025-10-10T20:03:02","modified_gmt":"2025-10-10T19:03:02","slug":"parametarsko-oblikovanje-sferne-voronoi-lampe-za-projekciju-slike-putem-svetlosno-sencnih-obrazaca-3-deo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/parametarsko-oblikovanje-sferne-voronoi-lampe-za-projekciju-slike-putem-svetlosno-sencnih-obrazaca-3-deo\/","title":{"rendered":"Parametarsko oblikovanje sferne Voronoi lampe za projekciju slike putem svetlosno\u2013sen\u010dnih obrazaca – 3.deo"},"content":{"rendered":"\n

Tre\u0107a radionica fokusira se na dalju analizu mogu\u0107nosti prenosa slike kroz perforisane povr\u0161ine, koriste\u0107i isklju\u010divo crno\u2013bele motive. Za razliku od prethodnih testova, u ovom ciklusu eksperimentisanja birane su zahtevnije slike, koje sadr\u017ee gradijente<\/strong>, geometrijske oblike,<\/strong> ve\u0107i broj sitnih detalja<\/strong> i portrete<\/strong> kako bi se ispitalo koliko precizno ova tehnika mo\u017ee da prenese slo\u017eenije vizuelne informacije. Cilj radionice je da se kroz niz testova i uporednih analiza utvrde ograni\u010denja sistema kada je u pitanju prikaz nijansiranih prelaza i kompleksnih formi, kao i da se dobiju smernice za odabir optimalnog tipa slike za projekciju.

<\/p>\n\n\n\n

Test 1 – gradijent<\/h5>\n\n\n\n

Na ovoj slici testiran je prenos slo\u017eenijeg motiva koji sadr\u017ei izra\u017een gradijent<\/strong> \u2014 postepen prelaz iz svetlijih u tamnije tonove. Rezultat jasno pokazuje da sistem perforacija ne uspeva da verno reprodukuje takve nijansirane prelaze. Umesto glatkog gradijenta, pojavljuje se neujedna\u010den raster<\/strong> ta\u010dkastih otvora, \u0161to stvara vizuelni \u0161um i gubi finu modulaciju svetla i senke. Konture glavnog oblika ostaju donekle prepoznatljive, ali prelazi izme\u0111u svetlih i tamnih zona su grubi i \u201erazbijeni\u201c, \u010dime se gubi vizuelna \u010ditljivost i karakter slike. Ovaj test potvr\u0111uje da gradijenti nisu pogodni za ovakav na\u010din projekcije i da je sistem znatno uspe\u0161niji kada koristi jasne kontraste bez suptilnih tonalnih prelaza.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n
Test 2 – geometrijski oblici<\/h5>\n\n\n\n

Ovaj test prikazuje sliku koja sadr\u017ei stroge, jasno definisane geometrijske oblike<\/strong>, ali u kombinaciji sa nedovoljno izra\u017eenim kontrastom<\/strong> i blagim gradijentnim prelazima<\/strong>. Rezultat pokazuje da perforacioni sistem relativno dobro prenosi osnovne konture i prepoznatljive oblike, ali gubi \u010ditljivost u zonama gde kontrast nije dovoljno jak. Delovi slike koji imaju umerene tonove i prelaze postaju vizuelno \u201ezrnasti\u201c i nejasni, \u0161to uti\u010de na celokupan do\u017eivljaj forme. Test potvr\u0111uje da i kod strukturalno jasnih motiva, odsustvo izra\u017eenih kontrasta ograni\u010dava kvalitet projekcije.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n
Test 3 – visoko-kontrasne slike<\/h5>\n\n\n\n

U ovom eksperimentu kori\u0161\u0107ena je crno\u2013bela slika sa izra\u017eenim kontrastom i minimalnim brojem tonalnih prelaza. Iako je odabrana zbog jasne siluete i jednostavne kompozicije, projekcija nije dala o\u010dekivane rezultate. Konture oblika su izgubile preciznost, a prepoznatljivost motiva se delimi\u010dno izgubila. Mogu\u0107i razlog neuspeha le\u017ei u nepravilnoj geometriji otvora na perforisanoj povr\u0161ini, koja ote\u017eava prenos naglih promena svetlo\u2013tamno odnosa i ne mo\u017ee verno da rekonstrui\u0161e organske, nepravilne ivice forme.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n
Test 4 – detaljnost<\/h5>\n\n\n\n

Za \u010detvrti test odabrana je slo\u017eenija kompozicija koja kombinuje \u0161ahovsku mre\u017eu i figure ljudi u pokretu, sa izra\u017eenim senkama i bogatom strukturom kontrasta. Cilj je bio da se ispita mogu\u0107nost sistema da razlikuje i precizno prenese vi\u0161e nivoa informacija u jednoj slici. Tokom projekcije, prime\u0107eno je da perforisana povr\u0161ina umesto pravilne mre\u017ee prenosi prete\u017eno obrise figura, dok osnovna geometrija \u0161ahovnice ostaje nejasna. Ovakav rezultat ukazuje da sistem ne uspeva da prenese slo\u017eene slike sa vi\u0161e planova i sitnih kontrasta, ve\u0107 selektivno nagla\u0161ava ve\u0107e, tamnije povr\u0161ine, gube\u0107i preciznost u detaljima.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n
Test 5 – kontrasni portreti<\/h5>\n\n\n\n

Za poslednji test odabrana je crno\u2013bela kompozicija portreta sa jasnim linijama i kontrastnim prelazima izme\u0111u svetlih i tamnih zona. Projekcija je pokazala da sistem uspe\u0161no prepoznaje i prenosi osnovne konture lica, posebno liniju kose, obrve i konture vilice, dok su finiji prelazi senki i tonova znatno upro\u0161\u0107eni. Perforisana struktura prenosi dominantne tamne povr\u0161ine, dok svetliji delovi gube teksturalnu slo\u017eenost i prelaze u ujedna\u010dene tonove. Uo\u010deno je i delimi\u010dno potiskivanje sredi\u0161njeg dela slike, \u0161to sugeri\u0161e neujedna\u010denu distribuciju svetlosti u projekciji. Rezultat ukazuje da sistem poseduje odre\u0111enu sposobnost prepoznavanja i preno\u0161enja portretskih karakteristika, ali i dalje selektivno nagla\u0161ava kontraste na \u0161tetu nijansi i finih detalja.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n
Anketa<\/h5>\n\n\n\n

Koja od ponu\u0111enih projekcija senke najvi\u0161e li\u010di na svoju originalnu sliku?<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Na osnovu dobijenih rezultata, ve\u0107ina ispitanika (63,2%) ocenila je da opcija 2<\/strong> prikazuje projekciju senke koja najvi\u0161e li\u010di na svoju originalnu sliku. Ovaj rezultat ukazuje na to da je kod ove kompozicije ostvarena najbolja \u010ditljivost i podudarnost izme\u0111u slike i senke, \u0161to potvr\u0111uje uspe\u0161nost parametarskog modelovanja u postizanju prepoznatljive projekcije.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Koja od prikazanih projekcija senke vam je vizuelno najlep\u0161a?\u00a0\u00a0<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Rezultati pokazuju da ve\u0107ina ispitanika (63,2%) smatra da je opcija 1<\/strong> vizuelno najlep\u0161a projekcija senke, dok je opcija 2<\/strong> dobila 36,8% glasova. Ovakav ishod ukazuje na to da su u\u010desnici najvi\u0161e estetski vrednovali skladnu kompoziciju senke i svetla koje pru\u017ea prva opcija.<\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak<\/h5>\n\n\n\n

Testiranjem je utvr\u0111eno da slike u boji ne daju \u010ditljive projekcije<\/strong>, dok previ\u0161e kontrasne crno-bele slike<\/strong> gube fine detalje i nijanse. Najbolje rezultate<\/strong> daju crno-bele slike sa umerenim gradijentom<\/strong> i jasnim geometrijskim oblicima<\/strong>, jer omogu\u0107avaju ravnote\u017eu izme\u0111u \u010ditljivosti i bogatstva senki. Optimalni tehni\u010dki uslovi postignuti su pri udaljenosti lampe od zida od oko 40 cm<\/strong> i sa 1500\u20132000 otvora<\/strong>, \u010dime se dobija najpreciznija i vizuelno najjasnija projekcija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tre\u0107a radionica fokusira se na dalju analizu mogu\u0107nosti prenosa slike kroz perforisane povr\u0161ine, koriste\u0107i isklju\u010divo crno\u2013bele motive. Za razliku od prethodnih testova, u ovom ciklusu eksperimentisanja birane su zahtevnije slike, koje sadr\u017ee gradijente, geometrijske oblike, ve\u0107i broj sitnih detalja i portrete kako bi se ispitalo koliko precizno ova tehnika mo\u017ee da prenese slo\u017eenije vizuelne informacije.… Continue reading Parametarsko oblikovanje sferne Voronoi lampe za projekciju slike putem svetlosno\u2013sen\u010dnih obrazaca – 3.deo<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":671,"featured_media":23728,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656],"tags":[],"coauthors":[660],"class_list":["post-23474","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-24-25-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23474","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/671"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=23474"}],"version-history":[{"count":21,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23474\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23927,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23474\/revisions\/23927"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media\/23728"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=23474"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=23474"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=23474"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=23474"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}