U vremenu kada digitalne tehnologije preuzimaju gotovo svaki aspekt \u017eivota, retko se zapitamo: \u0161ta se de\u0161ava kada one nisu dostupne? Zaboravljamo da starije generacije prema njima \u010desto gaje otpor, ali i da se mnogi problemi mogu re\u0161iti jednostavnijim, pametnijim i odr\u017eivijim principima – fenomenima koji proizilaze iz fizi\u010dkih zakona.<\/p>\n\n\n\n
Ovaj pristup doveo je do prou\u010davanja mehani\u010dkih principa stvaranja zvuka, pre svega kroz pojavu rezonancije i oscilacija fluida<\/em>. Kroz analizu razli\u010ditih akusti\u010dkih sistema izdvojili su se Helmholtz rezonatori, koji funkcioni\u0161u isklju\u010divo na osnovu strujanja vazduha kroz \u0161upljinu. Kada se frekvencija vetra uskladi sa sopstvenom frekvencijom rezonatora, dolazi do superpozicije talasa<\/strong> i nastanka \u010dujnog tona – jednostavnim fizi\u010dkim putem, bez dodatnih izvora energije.<\/p>\n\n\n\n Ovaj princip pokazuje kako se zvuk mo\u017ee generisati iz same interakcije geometrije i fluida, bez dodatnog napajanja. Upravo ta jednostavnost i samoodr\u017eivost \u010dine rezonatore inspirativnim modelom za dalje istra\u017eivanje i eksperimentalnu primenu u arhitekturi i dizajnu prostora.<\/p>\n\n\n\n Izvor : https:\/\/fizicar.com\/superpozicija-talasa\/<\/a><\/p>\n\n\n\n U drugoj fazi istra\u017eivanja fokus je bio na razumevanju i kvantifikovanju akusti\u010dkih pojava koje odre\u0111uju pona\u0161anje Helmholtz rezonatora. Cilj nije bio samo matemati\u010dki prora\u010dun, ve\u0107 spajanje teorijskih principa sa prostornim izra\u017eajem forme – razumevanje kako dimenzije otvora, zapremina i brzina strujanja vazduha uti\u010du na frekvenciju i ja\u010dinu proizvedenog zvuka.<\/p>\n\n\n\n Proces je uklju\u010divao iteracije dimenzija<\/em> kroz prora\u010dune i dobijene vrednosti frekvencija, \u010dime su se postepeno definisali odnosi koji omogu\u0107avaju nastanak \u017eeljenog akusti\u010dkog efekta. Na taj na\u010din, fizi\u010dki zakoni nisu posmatrani apstraktno, ve\u0107 su direktno sprovedeni u aktivne komponente strukture koja proizvodi zvuk.<\/p>\n\n\n\n ***Analiza i prora\u010duni rezonantnih frekvencija<\/strong><\/em>***<\/p>\n\n\n\n Iteracijom razli\u010ditih dimenzija otvora i zapremina \u0161upljina, dobijeni su opsezi rezonantnih frekvencija izme\u0111u 60 Hz i 280 Hz. Ovi rezultati su poslu\u017eili kao polazna ta\u010dka za modelovanje akusti\u010dkog orijentira u slede\u0107oj fazi istra\u017eivanja.<\/em><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Nakon sprovedenih prora\u010duna i analize akusti\u010dkih fenomena, zaklju\u010deno je da najefikasniju konfiguraciju \u010dini skup od pet sfernih rezonatora razli\u010ditih dimenzija. Svaka kugla funkcioni\u0161e kao nezavisna akusti\u010dka jedinica koja proizvodi ton u zavisnosti od brzine strujanja vazduha i sopstvene frekvencije.<\/p>\n\n\n\n Geometrija sistema oblikovana je tako da omogu\u0107i razli\u010dite odnose zapremina i otvora, \u010dime se ostvaruje \u0161irok spektar mogu\u0107ih frekvencija i pojave superpozicije talasa izme\u0111u pojedina\u010dnih rezonatora.<\/p>\n\n\n\n Fotografija 6 – Model rezonatora<\/p>\n\n\n\n U zavr\u0161noj fazi istra\u017eivanja fokus je bio na rasporedu, orijentaciji i me\u0111usobnim odnosima pet sfernih rezonatora. Rasporedom kugli u razli\u010dite konfiguracije razmatrani su efekti koji nastaju njihovim me\u0111usobnim udaljavanjem i pribli\u017eavanjem, kao i na\u010din na koji to uti\u010de na karakter i intenzitet zvuka koji nastaje njihovim zajedni\u010dkim delovanjem.<\/p>\n\n\n\n Ispitana je i orijentacija otvora rezonatora u odnosu na pravac duvanja vetra. Kugle su otvorima usmerene u razli\u010ditim pravcima kako bi se obezbedila ve\u0107a varijabilnost<\/strong><\/em> i stalna mogu\u0107nost rezonancije u zavisnosti od smera i ja\u010dine strujanja vazduha.<\/p>\n\n\n\n Na ovaj na\u010din dobijen je dinami\u010dan sistem koji reaguje na promene u okru\u017eenju, gde se akusti\u010dki efekti prilago\u0111avaju prirodnim uslovima.<\/p>\n\n\n\n Fotografija 7 – Fiksirana kompozicija rezonatora<\/p>\n\n\n\n Fotografija 8 – Vertikalni raspored rezonatora na stubu<\/p>\n\n\n\n Fotografija 9 – Varijacije prostorne dispozicije rezonatora<\/p>\n\n\n\n Fotografija 10 – Finalna prostorna kompozicija<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Metoda istra\u017eivanja podeljena je u \u010detiri faze, koje obuhvataju proces razumevanja fizi\u010dkih fenomena i formiranja finalnog akusti\u010dkog orijentira.Prva faza obuhvata analizu fizi\u010dkih principa koji dovode do stvaranja zvuka u rezonantnim strukturama. U drugoj fazi sledi eksperimentalni prora\u010dun i verifikacija modela kroz matemati\u010dke i fizi\u010dke relacije koje defini\u0161u pona\u0161anje rezonatora pri razli\u010ditim brzinama vetra. Tre\u0107a faza… Continue reading Akusti\u010dki orijentiri u urbanom prostoru \u2013 inkluzivni dizajn za slepe i slabovide – deo II<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":691,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"[]"},"categories":[1],"tags":[],"coauthors":[681],"class_list":["post-23365","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23365","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/691"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=23365"}],"version-history":[{"count":18,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23365\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23710,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23365\/revisions\/23710"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=23365"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=23365"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=23365"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=23365"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}![\"\"](\"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-content\/uploads\/2025\/10\/konstruktivna-interferencija.png\")
<\/a><\/figure>\n\n\n\n\n
Faza 2 \u2013 Analiti\u010dko prou\u010davanje fizi\u010dkih zakona<\/h2>\n\n\n\n
<\/a>
Prikazana je formula za rezonantnu frekvenciju i prora\u010dun odnosa izme\u0111u zapremine \u0161upljine, otvora, du\u017eine vrata i frekvencije, koja predstavlja osnovu za formiranje razli\u010ditih zvu\u010dnih frekvencija
<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n\n
<\/a>
Analiza lokalnih uslova je obezbedila uskla\u0111ivanje frekvencije vetra sa dimenzijama i frekvencijama rezonatora<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n\n
<\/a>
Upore\u0111ivanjem prora\u010dunatih i prirodnih frekvencija odre\u0111eni su parametri najpogodniji za akusti\u010dko delovanje<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n\n
<\/a>\n
Faza 3 \u2013 Geometrija i forma<\/h2>\n\n\n\n
<\/a>Faza 4 \u2013 Prostorna kompozicija i dispozicija rezonatora<\/h2>\n\n\n\n
<\/a><\/a><\/a><\/a><\/a>