{"id":22847,"date":"2025-09-26T22:57:22","date_gmt":"2025-09-26T21:57:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=22847"},"modified":"2025-10-02T13:17:56","modified_gmt":"2025-10-02T12:17:56","slug":"postavljanje-pokretnih-panela-u-cilju-postizanja-vece-energetske-efikasnosti-objekta-faza-3","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/postavljanje-pokretnih-panela-u-cilju-postizanja-vece-energetske-efikasnosti-objekta-faza-3\/","title":{"rendered":"Postavljanje pokretnih panela u cilju postizanja ve\u0107e energetske efikasnosti objekta \u2013 faza 3"},"content":{"rendered":"\n
\"\"\/<\/figure>\n\n\n\n

Lighting analysis<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ova analiza bavi se prirodnom osvetljeno\u0161\u0107u objekta u toku dana. Uvele smo specifi\u010dno 2 sata u toku dana za koje smo htele da dobijemo posebne analize. Uzele smo po\u010detak (8h) i kraj (14h) radnog vremena Poreske uprave u Novom Sadu da bismo uporedile koliko se rezultati promene u toku tog vremenskog intervala.<\/p>\n\n\n\n

Treba obratiti pa\u017enju da u prora\u010dun osun\u010danosti ulaze i krovne ravni, pa samim tim je prekomerno  osvetljenih povr\u0161ina unutar objekta znatno manje nego \u0161to procenat pokazuje.<\/p>\n\n\n\n

1. Osvetljenost objekta ukoliko na fasadama nema panela<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

U ovom slu\u010daju kada na fasadi ne postoje paneli, 52% povr\u0161ine je optimalno osvetljeno, a 48% povr\u0161ine je osvetljeno vi\u0161e nego \u0161to bi trebalo.  Ne postoji povr\u0161ina u objektu koja je u toku dana nedovoljno osvetljena.<\/p>\n\n\n\n

Ako sada uzmemo da uporedimo rezultate u 8h i 14h dobijemo slede\u0107e informacije:<\/p>\n\n\n\n

Ujutru u 8h \u010dasova 68% povr\u0161ine je optimalno osvetljeno, a 32% iznad granice, dok u 14h popodne 72% je optimalno osvetljeno, a 28% iznad granice. Ni u ovom slu\u010daju ne postoji povr\u0161ina unutar objekta koja je osvetljena manje nego \u0161to bi trebalo.  Iz ovoga mo\u017eemo zaklju\u010diti da je u toku radnog vremena objekat dovoljno osvetljen.<\/p>\n\n\n\n

2. Osvetljenje sa panelima na jugoisto\u010dnoj i jugozapadnoj fasadi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

U slu\u010daju kada imamo panele na jugoisto\u010dnoj i jugozapadnoj fasadi, dobijemo da 67% povr\u0161ine ima optimalno osvetljenje, dok preostalih 33% povr\u0161ine je osvetljeno vi\u0161e nego \u0161to bi trebalo.<\/p>\n\n\n\n

Ako sada uzmemo da uporedimo rezultate u 8h i 14h dobijemo slede\u0107e informacije:<\/p>\n\n\n\n

Ujutru u 8h \u010dasova 86% povr\u0161ine je optimalno osvetljeno, a 14% iznad granice, dok u 14h popodne 79% je optimalno osvetljeno, a 21% je iznad granice. Ni u ovom slu\u010daju nema povr\u0161ine koja je osvetljena manje nego \u0161to bi trebalo. Iz ovoga mo\u017eemo zaklju\u010diti da je u toku radnog vremena dovoljno osvetljen objekat.<\/p>\n\n\n\n

3. Osvetljenje sa panelima na jugoisto\u010dnoj fasadi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

U ovom slu\u010daju 61% povr\u0161ine je optimalno osvetljeno, a 39% vi\u0161e nego \u0161to je potrebno.<\/p>\n\n\n\n

Ako sada uzmemo da uporedimo rezultate u 8h i 14h dobijemo slede\u0107e informacije:<\/p>\n\n\n\n

Ujutru u 8h \u010dasova 78% povr\u0161ine je optimalno osvetljeno, a 22% iznad granice, dok u 14h popodne 74% je optimalno osvetljeno. Iz ovoga mo\u017eemo zaklju\u010diti da je u toku radnog vremena objekat dovoljno osvetljen. U pore\u0111enju sa druga dva slu\u010daja, ovaj slu\u010daj je povoljniji od slu\u010daja kada nemamo panele ni na jednoj fasadi, dok je nepovoljniji od slu\u010daja kada imamo panele na svim fasadama.<\/p>\n\n\n\n

Solar analysis<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ova analiza nam daje rezultate koliko kWh sun\u010deve energije delovi objekta dobiju u toku godine. Pogodna je ako planiramo da na objektu imamo solarne panele, jer \u0107emo dobiti ta\u010dno gde je najbolja pozicija panela.<\/p>\n\n\n\n

Mi smo odlu\u010dile da proverimo da li bismo mogle da postavimo solarne panele na jednu korvnu ravan i da vidimo \u0161ta bi se desilo ako bi fasadni paneli postali ujedno i solarni. Ideja nam je da iskoristimo solarnu energiju i smanjimo potrebu objekta za elektri\u010dnom energijom time \u0161to \u0107e je sam proizvoditi.<\/p>\n\n\n\n

Model koji slu\u017ei da vidimo kakvo je generalno solarno zra\u010denje na povr\u0161ini objekta<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Na ovom modelu mo\u017eemo videti da su mesta ozna\u010dena \u017eutim ona koja primaju najvi\u0161e solarne energije, ona koja su zelene boje primaju manje energije, a ljubi\u010dasti delovi skoro nikako. Uzimaju\u0107i u obzir ovaj grafik proverile smo \u0161ta bi se desilo ukoliko bi na mesta gde ima najvi\u0161e zelene boje postavile panele pod uglom od 30\u00b0,  \u0161to smo u prethodnoj fazi istra\u017eivanja ustanovile da je optimalni ugao.<\/p>\n\n\n\n

1. Objekat ukoliko bi se samo krovna ravan koristila za postavljanje solarnih panela<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Za analizu ovih rezultata koristi\u0107emo isti princip kao u fazi 2 istra\u017eivanja i ovaj put \u0107emo uzeti u obzir i energetske gubitke koji se de\u0161avaju, jer je povr\u0161ina na kojoj analiziramo ve\u0107a nego u prethodnoj fazi istra\u017eivanja.<\/p>\n\n\n\n

Dobijenu solarnu energiju za godinu dana, 266 274 kWh,  pomno\u017eile smo sa efikasno\u0161\u0107u solarnih panela, 0.18, pa to pomno\u017eile sa 0.8 kao faktor za gubitak energije i dobile koli\u010dinu elektri\u010dne energije u kWh koju objekat porizvede u toku jedne godine.<\/p>\n\n\n\n

266 274 x 0.18 x 0.8 = 38 343.456 kWh<\/p>\n\n\n\n

Potom smo broj kWh pomno\u017eile sa prose\u010dnom cenom kWh u Srbiji, 23 RSD, i dobile koliko bi se novca na godi\u0161njem nivou u\u0161tedelo ukoliko bi paneli postojali<\/p>\n\n\n\n

38 343.456 x 23 = 881 899.488 RSD<\/p>\n\n\n\n

2. Objekat sa panelima pod uglom od 30\u00b0 na fasadi po dobijenim rezultatima solarnog zra\u010denja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Dobijenu solarnu energiju za godinu dana , 474 823 kWh,  pomno\u017eile smo sa efikasno\u0161\u0107u solarnih panela, 0.18, pa to pomno\u017eile sa 0.8 kao faktor za gubitak energije i dobile koli\u010dinu elektri\u010dne energije u kWh koju objekat proizvede u toku jedne godine.<\/p>\n\n\n\n

474 823 x 0.18  x  0.8 =68 374.512 kWh<\/p>\n\n\n\n

Potom smo broj kWh pomno\u017eile sa prose\u010dnom cenom kWh u Srbiji, 23 RSD, i dobile koliko bi se novca na godi\u0161njem nivou u\u0161tedelo ukoliko bi paneli postojali.<\/p>\n\n\n\n

68 374.512 x 23 = 1 572 613.776 RSD<\/p>\n\n\n\n

3. Objekat na koji su postavljeni solarni paneli na krov, jugoisto\u010dnu i jugozapadnu fasadu<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Dobijenu solarnu energiju za godinu dana , 1 150 559 kWh,  pomno\u017eile smo sa efikasno\u0161\u0107u solarnih panela, 0.18, pa to pomno\u017eile sa 0.8 kao faktor za gubitak energije i dobile koli\u010dinu elektri\u010dne energije u kWh koju objekat proizvede u toku jedne godine.<\/p>\n\n\n\n

1 150 559 x 0.18 x 0.8 =165 680.496 kWh<\/p>\n\n\n\n

Potom smo broj kWh pomno\u017eile sa prose\u010dnom cenom kWh u Srbiji, 23 RSD, i dobile koliko bi se novca na godi\u0161njem nivou u\u0161tedelo ukoliko bi paneli postojali.<\/p>\n\n\n\n

165 680.496 x 23 = 3 810 651.408 RSD<\/p>\n\n\n\n

4. Objekat na koji se solarni paneli postavljaju na krov i na fasade na kojima bi prema analizi osvetljenosti trebalo da se nalaze paneli za zasen\u010danje<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Dobijenu solarnu energiju za godinu dana , 680 841 kWh,  pomno\u017eile smo sa efikasno\u0161\u0107u solarnih panela, 0.18, pa to pomno\u017eile sa 0.8 kao faktor za gubitak energije i dobile koli\u010dinu elektri\u010dne energije u kWh koju objekat proizvede u toku jedne godine.<\/p>\n\n\n\n

680 841 x 0.18 x 0.8 = 92 281.104 kWh<\/p>\n\n\n\n

Potom smo broj kWh pomno\u017eile sa prose\u010dnom cenom kWh u Srbiji, 23 RSD, i dobile koliko bi se novca na godi\u0161njem nivou u\u0161tedelo ukoliko bi paneli postojali.<\/p>\n\n\n\n

92 281.104 x 23 = 2 122 465.392 RSD<\/p>\n\n\n\n

 Isplativost postavljanje solarnih panela<\/strong><\/p>\n\n\n\n

#<\/strong><\/td>Povr\u0161ina (m\u00b2)<\/strong><\/td>Insolacija (kWh\/god)<\/strong><\/td>Proizvodnja AC (kWh\/god)<\/strong><\/td>Snaga sistema (kW)<\/strong><\/td>Cena ugradnje (RSD)<\/strong><\/td>U\u0161teda\/god (RSD)<\/strong><\/td>Isplata (god)<\/strong><\/td><\/tr>
1<\/td>230<\/td>266 274<\/td>\u2248 38 343<\/td>\u2248 41,4<\/td>3.880.000 \u2013 5.340.000<\/strong><\/td>450.000 \u2013 630.000<\/strong><\/td>6,2 \u2013 11,9<\/strong><\/td><\/tr>
2<\/td>781<\/td>474 823<\/td>\u2248 68 375<\/td>\u2248 140,6<\/td>13.176.000 \u2013 18.116.000<\/strong><\/td>802.000 \u2013 1.122.000<\/strong><\/td>11,7 \u2013 22,6<\/strong><\/td><\/tr>
3<\/td>2.095<\/td>1 150 559<\/td>\u2248 165 680<\/td>\u2248 377,1<\/td>35.380.000 \u2013 48.570.000<\/strong><\/td>1.940.000 \u2013 2.720.000<\/strong><\/td>13,0 \u2013 25,0<\/strong><\/td><\/tr>
4<\/td>1.143<\/td>680 841<\/td>\u2248 92 281<\/td>\u2248 205,7<\/td>19.280.000 \u2013 26.520.000<\/strong><\/td>1.150.000 \u2013 1.610.000<\/strong><\/td>12,0 \u2013 23,1<\/strong><\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

U gore predstavljenoj tabeli upore\u0111eni su svi rezultati dobijeni za prethodna 4 slu\u010daja. Na osnovu ovoga mo\u017eemo zaklju\u010diti da se solarni paneli ne bi isplatili u o\u010dekivanom roku (za oko 5 godina). Kao najispaltivije re\u0161enje dobije se ukoliko se paneli postave samo na krov, jer tu ima najvi\u0161e direktne svetlosti I postoji najve\u0107a sloboda za manipulisanje panelima, njihovim nagibom, orijentacijom itd\u2026 Ali u slu\u010daju kada smo poku\u0161ale da fasadne panele pretvorimo u solarne, to nije finansijksi isplativo. U tom slu\u010daju paneli bi se ispaltili tek za 6 do 25 godina, \u0161to je mnogo vi\u0161e od samog upotrebnog veka panela, \u0161to je oko 10 godina.<\/p>\n\n\n\n

Uticaj na estetske vrednosti objekta poreske uprave postavljanjem pokretnih fasadnih panela<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nakon lighting i solar analize, usledilo je istra\u017eivanje estetskih vrednosti objekta Poreske uprave pri prisustvu fasadnih panela. U inicijalnoj fazi istra\u017eivanja razvijen je sistem pokretnih fasadnih panela koji prate polo\u017eaj Sunca i prilago\u0111avaju se njegovom kretanju tokom dana, \u010dime se posti\u017ee optimalna kontrola osvetljenja i energetska efikasnost objekta. Ipak, imaju\u0107i u vidu visoke tro\u0161kove implementacije ovakvog re\u0161enja, za potrebe ove studije slu\u010daja odlu\u010deno je da se analiziraju paneli u nepokretnoj varijanti. U skladu sa prethodnim istra\u017eivanjima, kao optimalno re\u0161enje usvojen je ugao od 30\u00b0 u odnosu na fasadnu ravan. U nastavku se analiziraju \u010detiri slu\u010daja u okviru kojih su paneli postavljeni na razli\u010dite delove fasade i orijentisani prema razli\u010ditim stranama sveta. Na taj na\u010din dobili smo potpuniju sliku o tome kako paneli funkcioni\u0161u u razli\u010ditim uslovima izlo\u017eenosti Suncu, kao i kako se menja estetski do\u017eivljaj fasade u tim uslovima.<\/p>\n\n\n\n

Slu\u010daj 1 – Bez fasadnih panela<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

U prvom slu\u010daju objekat je prikazan u svojoj osnovnoj varijanti sa potpuno zastakljenom fasadom i bez fasadnih panela. Takvo re\u0161enje daje zgradi veoma lagan i \u201evazdu\u0161ast\u201c karakter, nagla\u0161avaju\u0107i transparentnost i otvorenost objekta. Me\u0111utim, zbog uniformnosti staklenih povr\u0161ina, fasada mo\u017ee delovati pomalo monotono i ve\u0107 vi\u0111eno, bez dovoljno izra\u017eene dinamike ili jedinstvenog vizuelnog identiteta. Ovakav izgled je estetski \u010dist i elegantan, ali ne stvara toliko sna\u017ean vizuelni akcenat.<\/p>\n\n\n\n

Slu\u010daj 2 – Fasadni paneli na jugoisto\u010dnim fasadama<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

U drugom slu\u010daju paneli su postavljeni na jugoisto\u010dne fasade, \u0161to je doprinelo najzanimljivijem vizuelnom efektu. Na ovaj na\u010din zadr\u017ean je karakter staklene fasade, ali je dodata doza dinamike i ritma koji razbijaju monotoniju i nagla\u0161avaju kompleksnu geometriju objekta. Kosine i uglovi dolaze jo\u0161 vi\u0161e do izra\u017eaja, pa zgrada deluje sna\u017enije. Kolorit panela pa\u017eljivo je uskla\u0111en sa tonom stakla, \u0161to stvara skladniji i elegantniji izgled u odnosu na varijante u kojima boje kontrastno odudaraju. Za ovaj slu\u010daj prikazan je i pogled iz enterijera jedne od kancelarija.<\/p>\n\n\n\n

Prikaz fasadnih panela iz enterijera<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Prikaz izgleda fasade s panelima u kontrastnoj boji u odnosu na boju stakala na fasadi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Slu\u010daj 3 – Fasadni paneli na jugozapadnim fasadama<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

U tre\u0107em slu\u010daju paneli su postavljeni na jugozapadnu fasadu. Iako i ovde donose odre\u0111enu dinamiku i razbijaju monotoniju staklene povr\u0161ine, efekat je manje skladan nego kad se paneli nalaze na jugoisto\u010dnim fasadama (Slu\u010daj 2). Paneli deluju vizuelno te\u017ei i zatvoreniji, pa fasada na ovom segmentu dobija ne\u0161to masivniji i zagu\u0161eniji karakter. Ipak, pozitivna strana ove varijante je \u0161to do izra\u017eaja dolazi centralni deo objekta. Praznina pasa\u017ea kao I ogledanje jedne fasade u drugoj postaju nagla\u0161eniji i stvaraju zanimljiv kontrast izme\u0111u transparentnih i zatvorenih povr\u0161ina. Ovaj kontrast daje fasadi malo stro\u017eiji, stabilniji i monolitniji izgled te iako gubi deo one \u201evazdu\u0161aste\u201c lako\u0107e iz prve dve varijante, dobijamo potpuno novi pogled na vizuelni potencijal ovog objekta.<\/p>\n\n\n\n

Slu\u010daj 4 – Fasadni paneli na svim fasadama<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

U \u010detvrtom slu\u010daju paneli su postavljeni na sve fasade objekta. Iako ovakvo re\u0161enje maksimalno \u0161titi enterijer od direktnog sunca, vizuelni rezultat je prili\u010dno nepovoljan. Fasada deluje zatvoreno i previ\u0161e optere\u0107eno, a izvorni koncept \u010diste, prozra\u010dne I elegantne forme sa nagla\u0161enim staklenim povr\u0161inama potpuno gubi na \u010ditljivosti. Dinamika panela, koja je u prethodnim varijantama unosila ritam i nagla\u0161avala geometriju, ovde postaje dominantna i prekriva osnovnu ideju objekta, \u010dine\u0107i ga prevashodno monolitom.<\/p>\n\n\n\n

Fasadni paneli pod uglom od 90\u00b0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Analizirana je i varijanta u kojoj su paneli postavljeni pod uglom od 90\u00b0 u odnosu na fasadnu ravan, i to u dva slu\u010daja – kada se nalaze na svim fasadama i kada su prisutni samo na jugoisto\u010dnim. U skladu sa algoritmom razvijenim u Grasshopperu, paneli zauzimaju ovaj polo\u017eaj u trenutku kada sunce za\u0111e za horizont, \u010dime se stvara specifi\u010dan vizuelni identitet objekta tokom no\u0107i.<\/p>\n\n\n\n

Ovako postavljeni paneli daju fasadi potpuno druga\u010diji karakter, ona vi\u0161e ne izgleda kao uobi\u010dajena staklena fasada, ve\u0107 dobija slojevit i dinami\u010dni izgled. Zanimljivo je \u0161to se iz svakog ugla posmatranja fasada \u010dita druga\u010dije, pa objekat deluje dinami\u010dno i u stati\u010dnom stanju. Ova varijanta posebno dobro funkcioni\u0161e u no\u0107nim uslovima kada paneli stvaraju igru svetlosti i senki i doprinose identitetu objekta.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, ukoliko bi se investitor odlu\u010dio da paneli tokom celog dana ostanu u ovom polo\u017eaju (iz ekonomskih razloga, zbog izbegavanja sistema za njihovo pokretanje), ovakvo re\u0161enje bi izgubilo svoju primarnu funkciju, tj. paneli bi u tom slu\u010daju propu\u0161tali veliku koli\u010dinu sun\u010deve svetlosti, \u0161to bi umanjilo efekat kontrole osun\u010danosti i energetske efikasnosti.<\/p>\n\n\n\n

Slu\u010daj 1.1 – Fasadni paneli pod uglom od 90\u00b0 u odnosu na fasadnu ravan na jugoisto\u010dnim fasadama<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Slu\u010daj 1.2 – Fasadni paneli pod uglom od 90\u00b0 u odnosu na fasadnu ravan na svim fasadama<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Na\u0161 zaklju\u010dak: Na osnovu analize sva \u010detiri slu\u010daja, najuspe\u0161nijim se pokazala varijanta sa panelima na jugoisto\u010dnim fasadama. Ona posti\u017ee optimalan balans izme\u0111u dinamike i transparentnosti. Objekat  i dalje zadr\u017eava svoj lagani, stakleni karakter, ali dobija i novu slojevitost i ritam koji nagla\u0161avaju njenu arhitektonsku formu.<\/p>\n\n\n\n

Da bismo potvrdile svoje zaklju\u010dke, odlu\u010dile smo da u procenu uklju\u010dimo i kolege koji su zajedno s nama poha\u0111ali predmet. Napravile smo anketu i testirale je na uzorku od 30 ljudi, tra\u017ee\u0107i od njih da ocene estetski do\u017eivljaj svake od \u010detiri varijante.<\/p>\n\n\n\n

Rezultati prikazani na grafiku jasno pokazuju da se ve\u0107ina ispitanika slo\u017eila sa na\u0161om procenom.  Kao najatraktivnija i estetski najuspe\u0161nija prepoznata je varijanta sa panelima na jugoisto\u010dnim fasadama (Slu\u010daj 2), dok su osnovna varijanta bez panela (Slu\u010daj 1) i varijanta sa panelima na svim fasadama (Slu\u010daj 4) ocenjene kao najmanje uspe\u0161ne. Ovakvi rezultati dodatno su potvrdili na\u0161 izbor finalnog re\u0161enja i dali mu ve\u0107u relevantnost.<\/p>\n\n\n\n

Rezultati ankete o estetskom do\u017eivljaju fasadnih re\u0161enja<\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Lighting analysis Ova analiza bavi se prirodnom osvetljeno\u0161\u0107u objekta u toku dana. Uvele smo specifi\u010dno 2 sata u toku dana za koje smo htele da dobijemo posebne analize. Uzele smo po\u010detak (8h) i kraj (14h) radnog vremena Poreske uprave u Novom Sadu da bismo uporedile koliko se rezultati promene u toku tog vremenskog intervala. Treba… Continue reading Postavljanje pokretnih panela u cilju postizanja ve\u0107e energetske efikasnosti objekta \u2013 faza 3<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":659,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656,1],"tags":[],"coauthors":[651],"class_list":["post-22847","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-24-25-radovi","category-opste","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22847","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/659"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22847"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22847\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23175,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22847\/revisions\/23175"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22847"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22847"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22847"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=22847"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}