{"id":22832,"date":"2025-09-26T16:15:03","date_gmt":"2025-09-26T15:15:03","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=22832"},"modified":"2025-10-02T14:12:17","modified_gmt":"2025-10-02T13:12:17","slug":"ergonomske-proteze-za-jazavicare-parametarsko-modelovanje-i-eksperimentalna-verifikacija-faza-iii","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/ergonomske-proteze-za-jazavicare-parametarsko-modelovanje-i-eksperimentalna-verifikacija-faza-iii\/","title":{"rendered":"Ergonomske proteze za jazavi\u010dare: parametarsko modelovanje i eksperimentalna verifikacija-Faza III"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Uvod<\/h2>\n\n\n\n

Specifi\u010dna telesna gra\u0111a jazavi\u010dara \u2013 duga\u010dak torzo i kratki udovi \u2013 \u010dini ovu rasu posebno ranjivom na degenerativne bolesti ki\u010dme, intervertebralne diskopatije i probleme sa zadnjim nogama. Kao posledica, javlja se potreba za ortopedskim pomagalima i protezama koje bi omogu\u0107ile rastere\u0107enje tela i pobolj\u0161anje kretanja.<\/p>\n\n\n\n

Tradicionalni pristupi izradi proteza zasnivaju se na ru\u010dnom modelovanju i prilago\u0111avanju, \u0161to je vremenski zahtevno i \u010desto manje precizno. Razvoj CAD\/CAM i 3D tehnologija otvara nove mogu\u0107nosti za individualizovanu, brzu i preciznu proizvodnju ortopedskih pomagala.<\/p>\n\n\n\n

Cilj ovog istra\u017eivanja bio je da se razvije metodologija projektovanja ergonomske proteze za jazavi\u010dare primenom parametarskog modelovanja i digitalne analize povr\u0161ina, uz eksperimentalnu verifikaciju na fizi\u010dkom modelu.<\/p>\n\n\n\n

Materijal i metode<\/h2>\n\n\n\n

Za digitalno modelovanje kori\u0161\u0107en je Rhinoceros 3D, dok su parametarske operacije i analiza razvijanja povr\u0161ina sprovedene u Grasshopper dodatku. Zavr\u0161na obrada i \u0161abloniranje modela izvr\u0161eni su u AutoCAD-u, dok je za eksperimentalnu validaciju primenjena 3D \u0161tampa FDM tehnologijom.<\/p>\n\n\n\n

Modelovanje torza i udova:<\/p>\n\n\n\n

– Torzo je formiran pomo\u0107u preseka kru\u017enih kontura postavljenih pod razli\u010ditim uglovima, spojenih funkcijom Loft.<\/p>\n\n\n\n

– Udovi su oblikovani na bazi elipti\u010dnih preseka, tako\u0111e kori\u0161\u0107enjem Loft operacije.<\/p>\n\n\n\n

-Dobijeni volumeni su spojeni radi anatomskog kontinuiteta.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

Kreiranje modela proteze:<\/p>\n\n\n\n

-Primena Boolean operacija omogu\u0107ila je uklanjanje volumena nogu sa osnovnog torza, \u010dime su formirani udubljeni otvori na mestima udova.<\/p>\n\n\n\n

– Funkcija Shell primenjena je za formiranje konstantne debljine zida, \u0161to simulira debljinu materijala proteze.<\/p>\n\n\n\n

– Na povr\u0161ini modela, pomo\u0107u funkcije InterpCrvOnSrf, definisane su linije konstrukcije, a Patch funkcija je omogu\u0107ila zatvaranje povr\u0161ina i kreiranje trodimenzionalne, zatvorene forme proteze.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Analiza razvijanja povr\u0161ina:<\/p>\n\n\n\n

-Za razvijanje povr\u0161ine proteze kori\u0161\u0107en je BFF algoritam u Grasshopper-u.<\/p>\n\n\n\n

-Upore\u0111ivana su dva pristupa:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. razvijanje cele povr\u0161ine proteze,<\/li>\n\n\n\n
  2. razvijanje samo jedne polovine modela i njeno kasnije mirorovanje.<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    -Analiza je pokazala da je razvijanje cele povr\u0161ine rezultovalo zna\u010dajnim deformacijama i promenama u dimenzijama, \u0161to ote\u017eava preno\u0161enje oblika na materijal.<\/p>\n\n\n\n

    -Suprotno tome, razvijanje jedne polovine modela izazvalo je promene od svega oko 10%, i to u pozitivnom ili negativnom smeru, \u0161to predstavlja prihvatljiv stepen odstupanja.<\/p>\n\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

    -Na osnovu ovih rezultata, kao optimalno re\u0161enje odabrano je razvijanje polovine i njeno mirorovanje, \u010dime se posti\u017ee simetrija uz minimalne deformacije.<\/p>\n\n\n\n

    \"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

    Eksperimentalna validacija:<\/p>\n\n\n\n

    -Najpovoljnije re\u0161enje (razvijanje polovine modela i mirorovanje) bake-ovano je i eksportovano u AutoCAD, zatim \u0161tampano na papiru kao \u0161ablon (stencil).<\/p>\n\n\n\n

    -Na osnovu \u0161ablona isecan je taj specifi\u010dan oblik sa nekog materijala.<\/p>\n\n\n\n

    -Pored toga, 3D \u0161tampan je pribli\u017ean model jazavi\u010dara na kome je izvr\u0161ena dodatna proba. Na onovu ovog minijaturnog torza izra\u0111ena je proteza od tkanine i konca, \u0161to je omogu\u0107ilo simulaciju funkcionalnosti i vizuelnu potvrdu ergonomskog oblika.<\/p>\n\n\n\n

    \"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

    Rezultati<\/h2>\n\n\n\n

    Parametarsko modelovanje omogu\u0107ilo je brzo formiranje torza i udova, kao i laku primenu geometrijskih operacija za formiranje proteze.<\/p>\n\n\n\n

    Analiza razvijanja povr\u0161ina jasno je pokazala da se pri razvijanju cele povr\u0161ine javljaju prevelike deformacije, dok razvijanje polovine i mirorovanje rezultira minimalnim odstupanjima (~10%).<\/p>\n\n\n\n

    Eksperimentalna validacija pomo\u0107u 3D \u0161tampe i ru\u010dne izrade minijaturne proteze od tkanine i konca potvrdila je da se proteza mo\u017ee precizno uklopiti na model torza, uz o\u010duvanje ergonomskog oblika i funkcionalnosti.<\/p>\n\n\n\n

    Dobijeni rezultati potvr\u0111uju da parametarsko modelovanje i primena BFF algoritma zna\u010dajno unapre\u0111uju proces projektovanja ergonomskih proteza. Posebno je zna\u010dajno pore\u0111enje razli\u010ditih metoda razvijanja: pokazalo se da razvijanje polovine i njeno mirorovanje pru\u017ea najstabilnije rezultate, jer se deformacije materijala svode na minimum.<\/p>\n\n\n\n

    Eksperiment sa minijaturnim modelom jazavi\u010dara i ru\u010dno ura\u0111enom protezom od tkanine i konca pokazao je da je \u010dak i u fazi rane validacije mogu\u0107e pouzdano testirati izgled i funkcionalnost. Time se otvara prostor za dalji razvoj metodologije, koja bi mogla biti pro\u0161irena na izradu realnih proteza od fleksibilnih i biokompatibilnih materijala.<\/p>\n\n\n\n

    \"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

    Zaklju\u010dak<\/h2>\n\n\n\n

    Ovo istra\u017eivanje pokazalo je da je mogu\u0107e razviti efikasnu metodologiju za projektovanje ergonomskih proteza za jazavi\u010dare primenom CAD\/CAE alata i parametarskog modelovanja. Pore\u0111enjem razli\u010ditih metoda razvijanja povr\u0161ina zaklju\u010deno je da je razvijanje jedne polovine modela i njeno mirorovanje optimalno re\u0161enje, jer dovodi do minimalnih promena materijala (~10%), za razliku od razvijanja cele povr\u0161ine gde su deformacije zna\u010dajno ve\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

    Eksperimentalna validacija na pribli\u017enom 3D \u0161tampanom modelu i minijaturnoj protezi izra\u0111enoj od tkanine i konca potvrdila je da metoda daje funkcionalne i ergonomski prilagodljive rezultate. Slede\u0107i koraci uklju\u010duju izbor adekvatnih materijala i testiranje u realnim uslovima na \u017eivim jedinkama.<\/p>\n\n\n\n

    \n
    \"\"<\/a><\/figure>\n<\/figure>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Uvod Specifi\u010dna telesna gra\u0111a jazavi\u010dara \u2013 duga\u010dak torzo i kratki udovi \u2013 \u010dini ovu rasu posebno ranjivom na degenerativne bolesti ki\u010dme, intervertebralne diskopatije i probleme sa zadnjim nogama. Kao posledica, javlja se potreba za ortopedskim pomagalima i protezama koje bi omogu\u0107ile rastere\u0107enje tela i pobolj\u0161anje kretanja. Tradicionalni pristupi izradi proteza zasnivaju se na ru\u010dnom modelovanju… Continue reading Ergonomske proteze za jazavi\u010dare: parametarsko modelovanje i eksperimentalna verifikacija-Faza III<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":658,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656],"tags":[657,692,691,687,689,690,688],"coauthors":[641],"class_list":["post-22832","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-24-25-radovi","tag-24-25","tag-3d-stampa","tag-bff-algoritam","tag-ergonomija","tag-jazavicar","tag-parametarsko-modelovanje","tag-proteze-za-pse","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22832","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/658"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22832"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22832\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23239,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22832\/revisions\/23239"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22832"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22832"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22832"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=22832"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}