{"id":22445,"date":"2025-09-17T22:30:56","date_gmt":"2025-09-17T21:30:56","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=22445"},"modified":"2025-10-02T14:14:42","modified_gmt":"2025-10-02T13:14:42","slug":"kreiranje-koda-i-njegovo-ispitivanje-na-pojednostavljenim-geometrijskim-formama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/kreiranje-koda-i-njegovo-ispitivanje-na-pojednostavljenim-geometrijskim-formama\/","title":{"rendered":"Ispitivanje performansi na pojednostavljenim geometrijskim formama"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Ovo istra\u017eivanje se dalje mo\u017ee primenjivati na bilo kom objektu, a sada \u0107emo ga ispitati na primerima jednostavnih formi, postavljenih nasumi\u010dno u prostoru. U Rhino programu modelovani su kubusi, lopta, kupa, piramida i \u0161upalj valjak. Pomo\u0107u komponenti Grasshopper-a, odnosno Ladybug-a ra\u010duna se osun\u010danost svih delova elemenata, gde plava-ljubi\u010dasta predstavljaju najmanje osvetljeni deo elemenata, dok \u017euta, narand\u017easta, do crvene predstavljaju najvi\u0161e osun\u010dane delove elemenata. Grafikon prikazuje insolaciju na razli\u010ditim oblicima, pri \u010demu boje predstavljaju razli\u010dite vrednosti radijacije u jedinici kWh\/m\u00b2 (crvene – najvi\u0161a do plava – najni\u017ea)<\/p>\n\n\n\n

Tuma\u010denje boja:<\/p>\n\n\n\n

Crvena <\/strong>(6.46 kWh\/m\u00b2): Ovo je najvi\u0161i nivo radijacije. U kontekstu solarne energije, Idealno je kada su povr\u0161ine koje prikupljaju energiju izlo\u017eene ovoj koli\u010dini radijacije, ali to ovde nije slu\u010daj, tako da dolazi do previ\u0161e toplote i potencijalno pregrevanje. Ako nema panela, a krov je previ\u0161e izlo\u017een suncu, mo\u017ee do\u0107i do prekomernog zagrevanja prostora ispod krova. To mo\u017ee izazvati jako visoke temperature u unutra\u0161njosti objekta, \u0161to zna\u010di potreba za klimatizacijom i hladjenjem, \u010dime se pove\u0107ava potro\u0161nja energije.<\/p>\n\n\n\n

Narand\u017easta<\/strong> (5.81 kWh\/m\u00b2): Kao i crvena, ima veliki potencijal, ako je pitanje postojanje solarnih panela. Tako\u0111e dolazi do pregrevanja unutra\u0161njosti objekta, ali malo manje nego crvena.<\/p>\n\n\n\n

\u017duta<\/strong> (5.17 kWh\/m\u00b2): Umereno zagrevanje, tokom leta, zbog visokih temperatura i dalje izaziva manje zagrevanje.<\/p>\n\n\n\n

Zelena <\/strong>(3.88 kWh\/m\u00b2): Povr\u0161ine koje se nalaze u zelenoj boji \u0107e dobijati manje dovoljno svetlosti i toplote, izbegava pregrevanje ili visok nivo temperature unutar objekta.<\/p>\n\n\n\n

Plava <\/strong>(1.94 kWh\/m\u00b2 – 0.65 kWh\/m\u00b2): Prostori koji dobijaju jako malo sun\u010deve svetlosti i bi\u0107e potrebno koristiri dodatnu energiju za osvetljavanje i grejanje prostora, \u0161to \u0107e predstavljati dodatni tro\u0161ak.<\/p>\n\n\n\n

0.00 kWh\/m\u00b2 predstavlja povr\u0161ine koje nisu nimalo osun\u010dane.<\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak: Svaka boja na grafikonu ima svoje prednosti i mane, i bitno je da se zna kako \u0107e specifi\u010dni krov ili povr\u0161ina biti kori\u0161\u0107eni u konkretnom projektu. U slu\u010daju crvene boje, krov sa jakim sun\u010devim zra\u010denjem je dobar za instalaciju solarnih panela, ali ako ne postoji takva instalacija, mo\u017ee izazvati prekomerno zagrevanje i pove\u0107ati potrebe za hla\u0111enjem. Po meni svetlije nijanse narand\u017easte pa do \u017eute predstavljaju neki balans osun\u010danosti i odr\u017eivosti.<\/p>\n\n\n\n

Analiza pojedina\u010dnih oblika i njihov uticaj na druge elemente:<\/p>\n\n\n\n

1.Pravougaonik (h>a,b)<\/strong>: Kako je pravougaonik samo po sebi element pravilnih i definisanih ivica, tako \u0107e se i svetlost o\u0161tro prelamati. U ovom slu\u010daju sunce se nalazi ta\u010dno iznad svih geometrijski formi, bez ikakve nadstre\u0161nice ili druge za\u0161tite, tako da \u0107e gornja povr\u0161ina uvek biti crvene boje. Njegove bo\u010dne stranice su umereno osun\u010dane, svetlo narand\u017easta boja, osim severne, koja je u senci.<\/p>\n\n\n\n

2.Pravougaonik (h<a,b)<\/strong>: Gornja stranica je najvi\u0161e osvetljena, isto\u010dna i zapadna su umereno osun\u010dane a ju\u017ena i severna strana su u senci, zbog pravougaonika ispred njega.<\/p>\n\n\n\n

3.Kocka<\/strong>: Istasta situacija, kao i u prethodnom slu\u010daju. <\/p>\n\n\n\n

4.Lopta<\/strong>: Zakrivljen oblik i svetlo pada na razli\u010dite ta\u010dke u zavisnosti od pozicije sunca. Kada sun\u010devi zraci udare u loptu, oni se raspr\u0161e u svim pravcima. Gornji deo lopte je najvi\u0161e osvetljen, pa se postepeno osun\u010danost smanjuju od gore ka dole, do potpune senke.<\/p>\n\n\n\n

5.Konus<\/strong>: Konus je tako\u0111e zakrivljen oblik, ali se razlikuje od lopte po tome \u0161to ima bazu i vrh. Svetlo pada na konus iz razli\u010ditih uglova. svetlo se apsorbuje pod razli\u010ditim uglovima, a na vrhu konusa, svetlo mo\u017ee biti razbacano zbog zakrivljenosti povr\u0161ine. Konus dalje pravi senku na piramidu iza.<\/p>\n\n\n\n

6.Piramida<\/strong>: Piramida je element \u0161a o\u0161trim ali nako\u0161enim ivicama. Ako sun\u010devi zraci pogode jednu od strana pod o\u0161trim uglom, ta povr\u0161ina \u0107e imati ja\u010du koncentraciju svetla nego druge strane.<\/p>\n\n\n\n

7.Valjak sa \u0161upljinom u centru<\/strong>: Ima spoljnu povr\u0161inu, a unutra je \u0161upalj. Svetlost koja pada na povr\u0161inu je ravnomerno raspore\u0111ena po bo\u010dnoj ivici, dok je vrh vi\u0161e osvetljen. Unutra\u0161njost se nalazi u senci, samo mali deo pri vrhu dobija sun\u010deve zrake. Tako\u0111e prime\u0107ujemo uticaj piramide na tu povr\u0161inu, gde je javlja njena senka sa jedne strane, a senka kocke sa severne strane.<\/p>\n\n\n\n

Oblici sa zakrivljenim povr\u0161inama (poput lopte, konusa i valjka sa \u0161upljinom u sredini) prelamaju svetlo na specifi\u010dan na\u010din, \u0161to zna\u010di da sun\u010devi zraci ne padaju ravnomerno, nego se oni da se raspr\u0161uju. Ravne povr\u0161ine (kao \u0161to je pravougaonik ili kocka) omogu\u0107avaju da svetlo pada ravnomerno na svaku stranu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

OBJA\u0160NJENJE: Proces zapo\u010dinje preuzimanjem vremenskih podataka za specifi\u010dnu lokaciju za \u0161ta sam koristila EPW mapu, koja sadr\u017ei informacije o temperaturi, vlazi, i sun\u010devoj radijaciji tokom razli\u010ditih perioda dana i godine. Ovi podaci se u\u010ditavaju u Grasshopper i koriste za dalju analizu. Bilo je potrebno napraviti zatvorene povr\u0161ine, na kojima \u0107e se ra\u010dunati (geometrijski oblici ili delovi poput krova, fasade, terasa, ograda,…). Definisane su pomo\u0107u Brep ili Mesh oblika, koji omogu\u0107avaju preciznu analizu kako svetlost pada na te povr\u0161ine. Potrebno je i napraviti odre\u0111enu mre\u017eu na osnovu koje \u0107e se raditi prora\u010dun, \u0161to omogu\u0107ava detaljnu analizu svakog dela povr\u0161ine i kako sun\u010deva radijacija uti\u010de na njih. Sistem dalje koristi model neba (koji uklju\u010duje simulaciju svih mogu\u0107ih pozicija sunca) i povezuje ga sa 3D geometrijom objekta, kako bi se simuliralo kako svetlost pada sa neba i kako se prelama na povr\u0161ini objekta. Za analizu se defini\u0161e specifi\u010dan vremenski period (mesec, dan, sat) u kojem se ispituje sun\u010deva radijacija, na osnovu kojeg se izra\u010dunava incidentna radijacija koja pada na povr\u0161inu objekta. Kroz ovu analizu, dobijaju se rezultati pokazuju kolika je insolacija na svaki deo objekta, odnosno koliko sun\u010devih zraka pada u svaku ta\u010dku, \u0161to mo\u017ee pomo\u0107i u optimizaciji solarnih panela, grejnih sistema ili u energetskoj efikasnosti objekata. Celokupni proces omogu\u0107ava vizualizaciju sun\u010deve radijacije i kako se ona raspore\u0111uje tokom dana ili godine, na osnovu vremenskih podataka i geometrije objekta.<\/p>\n\n\n\n

Primer: dodavanje neke vrste nadstre\u0161nice, kako bi se smanjila insolacija na geometrijske oblike.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Prime\u0107ujem da je sada nadstre\u0161nica primila ve\u0107inu sun\u010devih zraka koji su padali na oblike i time su se delimi\u010dno za\u0161titili.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovo istra\u017eivanje se dalje mo\u017ee primenjivati na bilo kom objektu, a sada \u0107emo ga ispitati na primerima jednostavnih formi, postavljenih nasumi\u010dno u prostoru. U Rhino programu modelovani su kubusi, lopta, kupa, piramida i \u0161upalj valjak. Pomo\u0107u komponenti Grasshopper-a, odnosno Ladybug-a ra\u010duna se osun\u010danost svih delova elemenata, gde plava-ljubi\u010dasta predstavljaju najmanje osvetljeni deo elemenata, dok \u017euta,… Continue reading Ispitivanje performansi na pojednostavljenim geometrijskim formama<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":599,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656],"tags":[],"coauthors":[588],"class_list":["post-22445","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-24-25-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22445","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/599"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22445"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22445\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23244,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22445\/revisions\/23244"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22445"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22445"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22445"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=22445"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}