{"id":22442,"date":"2025-09-17T21:47:00","date_gmt":"2025-09-17T20:47:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=22442"},"modified":"2025-09-21T10:24:27","modified_gmt":"2025-09-21T09:24:27","slug":"parametarska-analiza-sunceve-osvetljenosti-objekta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/parametarska-analiza-sunceve-osvetljenosti-objekta\/","title":{"rendered":"Analiza performansi objekta"},"content":{"rendered":"\n

Performativni dizajn u arhitekturi odnosi se na pristup dizajnu koji stavlja akcenat na efikasnost i interakciju objekta sa njegovim okru\u017eenjem, sa ciljem da se pobolj\u0161a energetska efikasnosti i smanje negativni uticaji koji deluju na objekat i prirodne resurse. Va\u017eno je analizirati kako se objekat pona\u0161a pod uticajem razli\u010ditih spolja\u0161njih faktora, kao \u0161to su: sun\u010devo zra\u010denje (insolacija), prevelik uticaj vetra, sezonske promene, ki\u0161a, akustika… ali u ovom kontekstu za dalje istra\u017eivanje, bavi\u0107emo se isklju\u010divo insolacijom.<\/p>\n\n\n\n

Dizajniranje objekata koji su u skladu sa okolnim uslovima, doprinosi boljoj energetskoj efikasnosti, komforu korisnika, smanjenju tro\u0161kova i odr\u017eivosti. Iz tog razloga, analiza performansi objekta mora da bude sastavni deo dizajna. Performanse se mogu analizirati kroz nekoliko faktora, kako objekat apsorbuje, reflektuje i zra\u010di sun\u010devu energiju koja dolazi do njega, u cilju u\u0161tede energije, komfora korisnika tokom letnjih dana kada su visoke temperature.<\/p>\n\n\n\n

Insolacija se odnosi na koli\u010dinu sun\u010devog zra\u010denja koja pada na povr\u0161inu objekta, a meri se u kWh\/m\u00b2. Ovo je klju\u010dan parametar za analizu, jer visoka insolacija mo\u017ee dovesti do pregrevanja u objektu, pri \u010demu se on mora u unutra\u0161njosti hladiti, dok se nedostatak mora nadoknaditi grejanjem objekta i dolazi do ve\u0107ih tro\u0161kova. Na primer, objekti sa velikim staklenim povr\u0161inama mogu imati koristi od sun\u010deve svetlosti tokom zimskih meseci, jer su temperature ni\u017ee i dani su kra\u0107i i direktan ulazak sunca u prostoriju ne smeta, ali tokom leta mogu pretrpeti prekomerno zagrevanje.<\/p>\n\n\n\n

Svoje dalje istra\u017eivanje bazira\u0107u na analizu performansi hotela. Primer hotela kao objekta sa visokim zahtevima za energetskom efikasno\u0161\u0107u, mo\u017ee nai\u0107i na slede\u0107e probleme: prekomerna insolacija, koja mo\u017ee dovesti do pregrevanja tokom letnjih meseci ili obrnuto, pove\u0107ana potreba za hla\u0111enjem i grejanjem u zavisnosti od klimatskih uslova. Re\u0161enja koja mogu pozitivno uticati i pobolj\u0161ati samu funkciju objekta su: zavese, koje delimi\u010dno blokiraju ulaz previ\u0161e sun\u010devih zraka u sam objekat, prozori sa staklima za kontrolu zra\u010denja, stakla koja reflektuju sun\u010devu svetlost, zeleni krovovi, instalacija sun\u010devih panela kako bi se sun\u010deva energija iskoristila za proizvodnju elektri\u010dne energije.<\/p>\n\n\n\n

Primeri i studije slu\u010daja:<\/p>\n\n\n\n

1.Radisson Blu Hotel, Sopot, Poljska<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

REFERENCA: Link<\/a><\/p>\n\n\n\n

Problemi pre rekonstrukcije: vizuelni i ekolo\u0161ki izazovi da se integri\u0161e u okru\u017eenje, kontrola oticanja padavina<\/p>\n\n\n\n

Re\u0161enja posle rekonstrukcije: instaliran zeleni krov, sakupljanje ki\u0161nice, bolja integracija sa pejza\u017eom<\/p>\n\n\n\n

Rezultati: smanjenje toplotnih efekata krova, pobolj\u0161anje mikroklime na krovu, bolje hla\u0111enje i grejanje zbog bolje izolacije i smanjenog direktnog izlaganja krova suncu<\/p>\n\n\n\n

2.\u00d8yna Cultural Landscape Hotel, Norve\u0161ka<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

REFERENCA: Link<\/a><\/p>\n\n\n\n

Problemi pre rekonstrukcije: pro\u0161irivanje objekta, rizik da bi novi delovi naru\u0161ili pejza\u017e i imali visoke gubitke toplote<\/p>\n\n\n\n

Re\u0161enja posle rekonstrukcije: pro\u0161irenje sa zelenim krovom tako da se sobe \u201cutope\u201d u teren, kori\u0161\u0107enje lokacije, odnosno blizinu zemlje, koja daje prirodno zaklonjene povr\u0161ine<\/p>\n\n\n\n

Rezultati: bolja izolacija krova (zemlja i vegetacija slu\u017ee kao izolatori), smanjeni toplotni gubici, bolji komfor unutra tokom zime, prilago\u0111ena temperatura u prostorijama<\/p>\n\n\n\n

3.Crowne Plaza Copenhagen Towers, Danska<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

REFERENCA: Link<\/a><\/p>\n\n\n\n

Problemi pre rekonstrukcije: veliki tro\u0161kovi grejanja i hla\u0111enja<\/p>\n\n\n\n

Re\u0161enja posle rekonstrukcije: kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora energije, solarna energija integrisana u fasadu<\/p>\n\n\n\n

Rezultati: hotel generi\u0161e ve\u0107inu potrebne energije iz obnovljivih izvora, smanjen CO2<\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak: U slu\u010daju da nadstre\u0161nica ili krov imaju veliku koli\u010dinu staklenih povr\u0161ina, tokom letnjih meseci mo\u017ee do\u0107i do prekomernog zagrevanja unutra\u0161njeg prostora zbog prevelikog broja sun\u010devih zraka koje dolaze do povr\u0161ine, dok tokom zime mo\u017ee biti nezadovoljavaju\u0107e u smislu grejanja. Optimizacija mo\u017ee obuhvatiti dodavanje zelenih povr\u0161ina na krov i fasadu, \u0161to doprinosi hla\u0111enju objekta. Kori\u0161\u0107enjem staklenih zasen\u010denih panela mo\u017ee se smanjiti solarni dobitak u letnjem periodu, dok zeleni krov mo\u017ee pove\u0107ati toplotnu izolaciju zimi i smanjiti potrebe za ve\u0161ta\u010dkim grejanjem.<\/p>\n\n\n\n

Za ovu analizu koristi\u0107emo Rhino kao program u kome je odre\u0111eni hotel modelovan, a za analizu performansi hotela, alati poput Ladybug-a (koji je deo Grasshopper-a u Rhino programu) omogu\u0107avaju simulaciju i analizu razli\u010ditih parametara kao \u0161to su insolacija, energija, svetlosni uslovi,…<\/p>\n\n\n\n

Rhino je klju\u010dan alat za modelovanje objekata u 3D prostoru, \u0161to omogu\u0107ava preciznu analizu uz pomo\u0107 svojih plug in-ova (Ladybug i Honeybee), \u010dime se stvara realisti\u010dna simulacija osun\u010danosti objekta u stvarnim uslovima. Ladybug omogu\u0107ava analizu klimatskih podataka i insolacije na zatvorenu spolja\u0161nju formu objekat.<\/p>\n\n\n\n

OBLAST: Performativni dizajn<\/p>\n\n\n\n

TEMA: Insolacija ili smanjenje prevelike osun\u010danosti<\/p>\n\n\n\n

Opis: Cilj projekta je da se uradi analiza osvetljenosti arhitektonskog objekta u razli\u010ditim vremenskim intervalima (po danu ili sezonski). Prvi deo ispitivanja sastoji se od tra\u017eenja odgovaraju\u0107eg koda i ispitivanja na osnovnim geometrijskim oblicima, a drugi deo se odnosi na odre\u0111ivanje ta\u010dnog objekta, njegove orijentacije i mesta na kom se nalazi, kao i vremenskog perioda ispitivanja.<\/p>\n\n\n\n

HIPOTEZA: Ispitivanje uticaja vegetacije oko i na samom objektu u cilju smanjenja insolacije tokom letnje sezone.<\/p>\n\n\n\n

Primenjeni alati i metode: Rhino, Grasshopper, Ladybug.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

REFERENCA: Link<\/a><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Performativni dizajn u arhitekturi odnosi se na pristup dizajnu koji stavlja akcenat na efikasnost i interakciju objekta sa njegovim okru\u017eenjem, sa ciljem da se pobolj\u0161a energetska efikasnosti i smanje negativni uticaji koji deluju na objekat i prirodne resurse. Va\u017eno je analizirati kako se objekat pona\u0161a pod uticajem razli\u010ditih spolja\u0161njih faktora, kao \u0161to su: sun\u010devo zra\u010denje… Continue reading Analiza performansi objekta<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":599,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656],"tags":[],"coauthors":[588],"class_list":["post-22442","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-24-25-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22442","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/599"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22442"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22442\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":22605,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22442\/revisions\/22605"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22442"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22442"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22442"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=22442"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}