{"id":22287,"date":"2025-09-10T21:30:27","date_gmt":"2025-09-10T20:30:27","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=22287"},"modified":"2025-09-10T21:35:28","modified_gmt":"2025-09-10T20:35:28","slug":"integracija-parametarskog-dizajna-i-biomimetike-u-projektovanju-sistema-zasene-za-unapredenje-energetske-efikasnosti-i-smanjenje-toplotnih-dobitaka-na-postojecim-objektima-faza-iii","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/integracija-parametarskog-dizajna-i-biomimetike-u-projektovanju-sistema-zasene-za-unapredenje-energetske-efikasnosti-i-smanjenje-toplotnih-dobitaka-na-postojecim-objektima-faza-iii\/","title":{"rendered":"Integracija parametarskog dizajna i biomimetike u projektovanju sistema zasene za unapre\u0111enje energetske efikasnosti i smanjenje toplotnih dobitaka na postoje\u0107im objektima \u2013 Faza III"},"content":{"rendered":"\n

S  obzirom da je analiza vr\u0161ena za pet zadatih kriterijuma kroz pet razli\u010ditih polo\u017eaja brisoleja (obe zone upravne na ravan zida; donja zona – upravna na ravan zida, gornja zona – paralelna sa njom; gornja zona – upravna na ravan zida, donja zona – paralelna sa njom; obe zone rotirane za 45\u00b0 – u suprotnim smerovima; donja zona rotirana za 60\u00b0 a gornja zona za 30\u00b0, u istom smeru) rezultati ura\u0111enih analiza \u0107e tako\u0111e biti prikazane posebno za svaki pojedina\u010dni kriterijum:<\/p>\n\n\n\n

Parametarskom analizom prvog kriterijuma koji glasi: \u201ePotrebno je da sistem zadovolji nisku propusnost sun\u010devog zra\u010denja, pri \u010demu koeficijent prolaska solarne energije (g-vrednost \/ SHGC \u2013 udeo sun\u010deve energije koja ulazi kroz prozor, izra\u017een kao broj izme\u0111u 0 i 1) ne bi trebalo da prelazi 0,35 u letnjim uslovima,\u201d dobijeni podaci prikazani u slede\u0107oj tebeli:<\/p>\n\n\n\n

Br.<\/td>DEFINISAN POLO\u017dAJ BRISOLEJA<\/td>Dobijena vrednost SHGC<\/td>Max vrednost SHGC<\/td><\/tr>
1.<\/td>Obe zone upravne na ravan zida<\/td>0,172<\/td>0,35<\/td><\/tr>
2.<\/td>Donja zona – upravna na ravan zida, gornja zona – paralelna sa njom<\/td>0,197<\/td>0,35<\/td><\/tr>
3.<\/td>Gornja zona – upravna na ravan zida, donja zona – paralelna sa njom<\/td>0,212<\/td>0,35<\/td><\/tr>
4.<\/td>Obe zone rotirane za 45\u00b0 – u suprotnim smerovima<\/td>0,122<\/td>0,35<\/td><\/tr>
5.<\/td>Donja zona rotirana za 60\u00b0 a gornja zona za 30\u00b0, u istom smeru<\/td>0,086<\/td>0,35<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

Pokazuju da je vrednost SHGC (Solar Heat Gain Coefficient – Koeficijent solarnog dobitka toplote) za svih pet karakteristi\u010dnih polo\u017eaja zna\u010dajno manja od maksimalne vrednosti 0,35 i kre\u0107e se u granicama od 0,086 \u2013 0,212. Dakle iz podataka prilo\u017eenih u tabeli mo\u017eemo da vidimo da je za polo\u017eaj brisoleja gde je donja zona rotirana za 60\u00b0 a gornja zona za 30\u00b0, u istom smeru vrednost SHGC najmanja dok je za polo\u017eaj brisoleja gde je gornja zona – upravna na ravan zida, donja zona – paralelna sa njom ta vrednost najve\u0107a (0,212) ali i dalje manja od maksimalne vrednosti. Dobijena vrednost od 0,086 zna\u010di da kroz sistem zasene prolazi samo 8,6% sun\u010deve energije, \u0161to pokazuje izuzetnu efikasnost u blokiranju solarnog zra\u010denja dok za vrednost od 0,212 (prolazi 21,2% sun\u010deve energije), sistem i dalje zadovoljava kriterijum (\u2264 0,35), omogu\u0107avaju\u0107i blago pove\u0107anu solarnu dobit u prostoru bez ugro\u017eavanja termalne udobnosti.<\/p>\n\n\n\n

Zatim, parametarskom analizom drugog kriterijuma koji glasi: \u201eElementi zasene moraju biti dizajnirani tako da blokiraju najmanje 70% letnjeg sun\u010devog zra\u010denja na ju\u017enim, jugozapadnim i zapadnim stranama, dok istovremeno omogu\u0107avaju minimalno 60% prodora sun\u010deve svetlosti zimi,\u201d dobijeni podaci prikazani u slede\u0107oj tebeli:<\/a><\/p>\n\n\n\n

Br.<\/td>DEFINISAN POLO\u017dAJ BRISOLEJA<\/td>Letnji period (\u226570%), %<\/td>Zimski period (\u226440%), %<\/td><\/tr>
1.<\/td>Obe zone upravne na ravan zida<\/td>100<\/td>0<\/td><\/tr>
2.<\/td>Donja zona – upravna na ravan zida, gornja zona – paralelna sa njom<\/td>99,3<\/td>13,8<\/td><\/tr>
3.<\/td>Gornja zona – upravna na ravan zida, donja zona – paralelna sa njom<\/td>99,4<\/td>14,9<\/td><\/tr>
4.<\/td>Obe zone rotirane za 45\u00b0 – u suprotnim smerovima<\/td>99,5<\/td>17,5<\/td><\/tr>
5.<\/td>Donja zona rotirana za 60\u00b0 a gornja zona za 30\u00b0, u istom smeru<\/td>99<\/td>20,4<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

Pokazuju da polo\u017eaj brisoleja gde su obe zone upravne na ravan zida za letnji period blokiraju najvi\u0161e svetlosti, gotovo 100%, dok za zimski period gotovo u potpunosti propu\u0161taju sun\u010devo zra\u010denje. Svi analizirani polo\u017eaji formalno zadovoljavaju kriterijum jer leti blokiraju vi\u0161e od 70% sun\u010devog zra\u010denja, a zimi ispod 40%. Polo\u017eaj gde su obe zone upravne na ravan zida (100% leto \/ 0% zima) najvi\u0161e zadovoljava postavljen kriterijum, ali se pokazuje kao neadekvatno, budu\u0107i da gotovo potpuno blokira sun\u010devo zra\u010denje tokom letnjih meseci, dok u zimskom periodu omogu\u0107ava njegov potpuni prodor. Takav ekstremni odnos rezultira rizikom od blje\u0161tanja i naru\u0161avanja vizuelnog komfora, kao i pojavom prekomernih toplotnih dobitaka koji uti\u010du na termalni komfor korisnika. Varijante sa jednom zonom postavljenom paralelno a drugom pod uglom od 45\u00b0 (99,3\/99,4% blokiranosti leti i 13,8\/14,9% blokiranosti zimi) obezbe\u0111uju umerenu kontrolu tokom zimskog perioda dok pru\u017eaju ne\u0161to ve\u0107u blokiranost leti, konfiguracija brisoleja (99,5% blokiranosti leti i 17,5% blokiranosti zimi) omogu\u0107avaju pove\u0107an prodor direktnog sun\u010devog zra\u010denja zimi i povoljniju raspodelu dnevne svetlosti dok opet ne\u0161to ve\u0107u blokiranost direktnog sun\u010devog zra\u010denja u letnjim uslovima. Dakle, sve vrednosti se nalaze unutar po\u017eeljnog opsega, jer ostaju zna\u010dajno ispod gornje granice od 40, ali za najbolji balans najprikladnija je varijanta sa rotiranim zonama, posebno donja zona rotirana za 60\u00b0, a gornja za 30\u00b0 u istom smeru, jer nudi najve\u0107i zimski prodor (20,4%) uz o\u010duvanu visoku letnju za\u0161titu i vizuelni komfor (99%).<\/p>\n\n\n\n

Va\u017eno je naglasiti da kriterijum prema kojem elementi zasene treba da blokiraju najmanje 70% letnjeg sun\u010devog zra\u010denja, a istovremeno omogu\u0107e minimalno 60% prodora zimi, ne treba tuma\u010diti bukvalno kao fizi\u010dko merilo ukupnog zra\u010denja. Ove vrednosti predstavljaju orijentacione pragove za procenu kvaliteta dnevnog osvetljenja, pri \u010demu je cilj da se tokom leta spre\u010de prekomerni toplotni dobici i blje\u0161tanje, a da se zimi omogu\u0107i dovoljan nivo prirodnog osvetljenja i pasivnih dobitaka. U tom smislu, visoke vrednosti blokiranosti u letnjem periodu (oko 99%) ukazuju na efikasnu za\u0161titu od sunca, dok niske vrednosti blokiranosti u zimskom periodu (13\u201320%) zna\u010de da je koli\u010dina zra\u010denja koja ulazi u prostor zna\u010dajna, \u0161to doprinosi funkcionalnoj raspodeli dnevne svetlosti i termalnom komforu. Dakle, kriterijum se odnosi na vremensku dostupnost korisne dnevne svetlosti u prostoru, a ne na apsolutni intenzitet sun\u010devog zra\u010denja koji prolazi kroz otvor.<\/p>\n\n\n\n

Parametarskom analizom tre\u0107eg kriterijuma koji glasi: \u201ePotreban maksimalni ukupni kapacitet hla\u0111enja (Maximum Total Cooling Capacity) ne bi trebalo da prelazi 2288 W, \u010dime se obezbe\u0111uje adekvatan nivo termalnog komfora i efikasno dimenzionisanje sistema klimatizacije,\u201d dobijeni podaci prikazani u slede\u0107oj tebeli:<\/p>\n\n\n\n

Br.<\/td>DEFINISAN POLO\u017dAJ BRISOLEJA<\/td>Dobijeni ukupni kapacitet hla\u0111enja (\u22642288W), W<\/td>Maksimalni ukupni kapacitet hla\u0111enja, W<\/td><\/tr>
1.<\/td>Obe zone upravne na ravan zida<\/td>2016<\/td>2288<\/td><\/tr>
2.<\/td>Donja zona – upravna na ravan zida, gornja zona – paralelna sa njom<\/td>2019<\/td>2288<\/td><\/tr>
3.<\/td>Gornja zona – upravna na ravan zida, donja zona – paralelna sa njom<\/td>2019<\/td>2288<\/td><\/tr>
4.<\/td>Obe zone rotirane za 45\u00b0 – u suprotnim smerovima<\/td>2023<\/td> 2288<\/td><\/tr>
5.<\/td>Donja zona rotirana za 60\u00b0 a gornja zona za 30\u00b0, u istom smeru<\/td>2022<\/td> 2288<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

Pokazuju da sve ispitane konfiguracije zadovoljavaju ovaj zahtev. Vrednosti se kre\u0107u u rasponu od 2016 W do 2023 W, \u0161to zna\u010di da ni u jednom slu\u010daju ne dolazi do prekora\u010denja zadate granice. Najni\u017ei kapacitet hla\u0111enja ostvaren je kod konfiguracije sa obe zone postavljene upravno na ravan zida (2016 W), dok su gotovo identi\u010dne vrednosti (2019 W) dobijene za polo\u017eaje u kojima je jedna zona upravna, a druga paralelna sa zidom. Blago pove\u0107anje se javlja kod rotiranih varijanti odnosno polo\u017eaja kada su obe zone rotirane za 45\u00b0 – u suprotnim smerovima i donja zona rotirana za 60\u00b0 a gornja zona za 30\u00b0, u istom smeru (2022\u20132023 W), \u0161to ukazuje na ne\u0161to ve\u0107e toplotne dobitke u ovim polo\u017eajima. Ipak, sve konfiguracije ostaju unutar dozvoljenog opsega, pa se mo\u017ee zaklju\u010diti da je polo\u017eaj sa obe zone upravne na ravan zida najefikasniji u pogledu smanjenja rashladnog optere\u0107enja, dok rotirane varijante (redni brojevi 4. i 5.), iako ukazuju na ne\u0161to ve\u0107e toplotne dobitke, nude bolje uslove osvetljenja i stoga mogu predstavljati uravnote\u017eenije re\u0161enje.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de \u010detvrtog kriterijuma u okviru ura\u0111ene analize, a koji glasi: \u201eU pogledu dnevnog osvetljenja, sistem bi trebalo da omogu\u0107i da najmanje 60\u202f% vremena tokom radnog dana osvetljenost prostora bude u korisnom opsegu, odnosno u nivou osvetljenja koji je dovoljno visok da zadovolji potrebe korisnika, ali ne previ\u0161e jak da stvara zaslepljuju\u0107i efekat (UDI \u2013 Useful Daylight Illuminance (Korisna dnevna osvetljenost)),\u201d dobijeni podaci prikazani u slede\u0107oj tabeli:<\/p>\n\n\n\n

Br.<\/td>DEFINISAN POLO\u017dAJ BRISOLEJA<\/td>Dobijena vrednost UDI (\u226560%), %<\/td>Grani\u010dna vrednost UDI (korisna dnevna osvetljenost), %<\/td><\/tr>
1.<\/td>Obe zone upravne na ravan zida<\/td>85,42<\/td>60<\/td><\/tr>
2.<\/td>Donja zona – upravna na ravan zida, gornja zona – paralelna sa njom<\/td>85,62<\/td>60<\/td><\/tr>
3.<\/td>Gornja zona – upravna na ravan zida, donja zona – paralelna sa njom<\/td>83,56<\/td>60<\/td><\/tr>
4.<\/td>Obe zone rotirane za 45\u00b0 – u suprotnim smerovima<\/td>83,01<\/td> 60<\/td><\/tr>
5.<\/td>Donja zona rotirana za 60\u00b0 a gornja zona za 30\u00b0, u istom smeru<\/td>86,05<\/td> 60<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

Pokazuju da sve ispitane konfiguracije zna\u010dajno prema\u0161uju zadati prag. Dobijene vrednosti kre\u0107u se izme\u0111u 83,01% i 86,05%, \u0161to ukazuje na visok kvalitet osvetljenja u svim varijantama. Najpovoljniji rezultat ostvaren je kod konfiguracije sa donjom zonom rotiranom za 60\u00b0 i gornjom za 30\u00b0 u istom smeru (86,05%), dok su ne\u0161to ni\u017ee, ali i dalje veoma dobre vrednosti dobijene za varijante sa zonama postavljenim upravno (85,42%) i kombinovano upravno\u2013paralelno (85,62% i 83,56%). Najni\u017ea vrednost uo\u010dena je kod konfiguracije sa obe zone rotirane za 45\u00b0 u suprotnim smerovima (83,01%), ali i ona u potpunosti zadovoljava kriterijum. Mo\u017ee se zaklju\u010diti da je optimalan polo\u017eaj onaj sa donjom zonom rotiranom za 60\u00b0, a gornjom za 30\u00b0 u istom smeru, jer pru\u017ea najbolji balans izme\u0111u osvetljenosti i vizuelnog komfora.<\/p>\n\n\n\n

Analizom poslednjeg kriterijuma koji glasi: \u201eFaktor dnevne svetlosti (Daylight Factor \u2013 procenat unutra\u0161nje u odnosu na spolja\u0161nju osvetljenost, izra\u017een u procentima) ne bi trebalo da bude manji od 2%, kako bi se obezbedila adekvatna prirodna osvetljenost i vizuelni komfor,\u201d dobijeni podaci prikazani u slede\u0107oj tabeli:<\/p>\n\n\n\n

Br.<\/td>DEFINISAN POLO\u017dAJ BRISOLEJA<\/td>Dobijena vrednost DF (\u22652%), %<\/td>Maksimalna vrednost DF (Faktor dnevne osvetljenosti), %<\/td><\/tr>
1.<\/td>Obe zone upravne na ravan zida<\/td>4,52<\/td>2<\/td><\/tr>
2.<\/td>Donja zona – upravna na ravan zida, gornja zona – paralelna sa njom<\/td>4,42<\/td>2<\/td><\/tr>
3.<\/td>Gornja zona – upravna na ravan zida, donja zona – paralelna sa njom<\/td>3,41<\/td>2<\/td><\/tr>
4.<\/td>Obe zone rotirane za 45\u00b0<\/a> – u suprotnim smerovima<\/td>3,30<\/td> 2<\/td><\/tr>
5.<\/td>Donja zona rotirana za 60\u00b0 a gornja zona za 30\u00b0, u istom smeru<\/td>3,71<\/td> 2<\/td><\/tr><\/tbody><\/table><\/figure>\n\n\n\n

Ukazuju na to da se dobijene vrednosti  kre\u0107u u opsegu od 3,30% do 4,52%, \u0161to ukazuje na stabilan i dovoljan nivo prirodnog osvetljenja u svim analiziranim polo\u017eajima brisoleja. Najvi\u0161i DF (Daylight Factor – Faktor dnevne svetlosti) postignut je kod polo\u017eaja sa obe zone postavljene upravno na ravan zida (4,52%), dok su ne\u0161to ni\u017ee, ali i dalje povoljne vrednosti ostvarene kod kombinovanih konfiguracija gde je jedna zona upravna na ravan zida a druga paralelna sa njom (4,42% i 3,41%) i rotiranih varijanti gde su obe zone rotirane za 45\u00b0 – u suprotnim smerovima (3,30%) ili gde je donja zona rotirana za 60\u00b0 a gornja zona za 30\u00b0, u istom smeru (3,71%). Prema EN 17037:2018 (evropski standard za procenu dnevnog svetla u zgradama), optimalan opseg faktora dnevne svetlosti kre\u0107e se izme\u0111u 2% i 5%, jer obezbe\u0111uje ravnote\u017eu izme\u0111u dovoljne koli\u010dine prirodne svetlosti i izbegavanja prekomerne osvetljenosti prostora. Na osnovu sprovedene analize mo\u017ee se zaklju\u010diti da konfiguracija sa obe zone upravne na ravan zida, sa ostvarenim faktorom dnevne svetlosti od 4,52%, predstavlja najpovoljnije re\u0161enje u pogledu ovog kriterijuma.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

(Slika analiziranog HB Room)<\/p>\n\n\n\n

Iako su ovo samo neki od bezbroj mogu\u0107ih polo\u017eaja lamela predlo\u017eenog sistema zasene, analiza pet karakteristi\u010dnih konfiguracija pokazuje da svaki polo\u017eaj ima svoje prednosti i mane \u2013 neki pru\u017eaju bolju za\u0161titu od sunca leti, drugi omogu\u0107avaju ve\u0107i prodor svetla zimi ili bolji vizuelni komfor, pa je izbor optimalnog polo\u017eaja uslovljen \u017eeljenim performansama u odre\u0111enom periodu i funkcionalnim zahtevima prostora. Polo\u017eaji sa obe zone upravne na ravan zida odlikuju se visokom efikasno\u0161\u0107u u blokiranju sun\u010devog zra\u010denja leti i minimalnim kapacitetom hla\u0111enja, \u0161to zna\u010dajno uti\u010de na u\u0161tedu energije ali istovremeno ograni\u010davaju prodor dnevne svetlosti zimi. Konfiguracije sa jednom zonom paralelnom i jednom upravnom na ravan zida omogu\u0107avaju ve\u0107i prodor svetlosti tokom zimskih meseci i blago pove\u0107avaju UDI (korisna dnevna osvetljenost), ali smanjuju efikasnost u blokiranju sun\u010devih dobitaka. Rotirane varijante (45\u00b0 u suprotnim smerovima ili donja zona 60\u00b0 \/ gornja 30\u00b0 u istom smeru) pru\u017eaju uravnote\u017eeniji odnos izme\u0111u osvetljenja i kontrole toplote, pove\u0107avaju\u0107i faktor dnevne svetlosti i korisnu dnevnu osvetljenost, ali uz ne\u0161to ve\u0107e vrednosti maksimalnog kapaciteta hla\u0111enja.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de SHGC vrednosti, niske vrednosti kod rotiranih i kombinovanih varijanti efikasno blokiraju solarnu energiju, dok polo\u017eaji sa obe zone upravne omogu\u0107avaju bolju ravnote\u017eu izme\u0111u spre\u010davanja toplotnih dobitaka i prodora svetlosti. Sve analizirane konfiguracije zadovoljavaju postavljene pragove za vizuelni komfor i dnevno osvetljenje, pri \u010demu svaka varijanta omogu\u0107ava odre\u0111eni balans izme\u0111u blokiranja direktnog sun\u010devog zra\u010denja i prodora prirodne svetlosti. Neke konfiguracije efikasnije blokiraju direktno sun\u010devo zra\u010denje i smanjuju rizik od blje\u0161tanja i pregrevanja, dok druge omogu\u0107avaju ne\u0161to ve\u0107i prodor svetlosti, ali i blago pove\u0107ane toplotne dobitke. Dakle, svaki polo\u017eaj lamela pru\u017ea specifi\u010dne prednosti za odre\u0111ene uslove i periode u odnosu na doba dana ili godine, \u0161to potvr\u0111uje fleksibilnost modularnog sistema i njegovu sposobnost da se projektantski prilagodi potrebama prostora, bez potrebe za univerzalno \u201enajboljim\u201c re\u0161enjem.<\/p>\n\n\n\n

Evaluacija o ispunjavanju projektantskih kriterijuma<\/p>\n\n\n\n

Predlo\u017eeni sistem zasene, zasnovan na dvostrukom rotacionom mehanizmu gornje i donje zone lamela, omogu\u0107ava preciznu kontrolu upada svetlosti kroz prostor. Fleksibilnost pojedina\u010dnih elemenata, kombinovana sa kontrolisanim uvijanjem po vertikalnoj osi, omogu\u0107ava potpuno otvaranje i zatvaranje sistema, \u010dime se posti\u017ee maksimalna regulacija direktnog sun\u010devog zra\u010denja i optimizuje vizuelni komfor. Tanak profil lamela i modularna konstrukcija smanjuju vizuelnu obstrukciju i omogu\u0107avaju o\u010duvanje pogleda ka spolja\u0161njoj okolini, dok istovremeno pru\u017eaju efikasnu za\u0161titu od blje\u0161tanja i prekomernih solarnih dobitaka.<\/p>\n\n\n\n

Iako to nije predmet ovog istra\u017eivanja, sistem je dizajniran tako da bude pouzdan i izdr\u017eljiv, sposoban da podnese vi\u0161estruko otvaranje i zatvaranje bez gubitka funkcionalnosti, dok modularni elementi omogu\u0107avaju brzu i jednostavnu monta\u017eu \u2013 za standardni prozorski otvor dovoljno je do dva sata i najvi\u0161e pet sastavnih elemenata. Ovo olak\u0161ava implementaciju kako u novogradnji, tako i na postoje\u0107im objektima, \u010dine\u0107i sistem adaptabilnim i prakti\u010dnim za razli\u010dite primene.<\/p>\n\n\n\n

Dodatno, predvi\u0111ena je mogu\u0107nost manuelnog i automatskog upravljanja, \u0161to pru\u017ea fleksibilnost u kori\u0161\u0107enju bez potrebe za naprednom tehnologijom, dok bi kori\u0161\u0107enje materijala otpornih na UV zra\u010denje, vlagu i habanje obezbedili dugotrajnost i ekonomsku isplativost sistema. Na ovaj na\u010din predlo\u017eeni sistem zasene uspe\u0161no ispunjava sve projektantske kriterijume.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

(Izgled predlo\u017eenog sistema zasene)<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

(Izgled zakretanja predlo\u017eenog sistema zasene)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

S  obzirom da je analiza vr\u0161ena za pet zadatih kriterijuma kroz pet razli\u010ditih polo\u017eaja brisoleja (obe zone upravne na ravan zida; donja zona – upravna na ravan zida, gornja zona – paralelna sa njom; gornja zona – upravna na ravan zida, donja zona – paralelna sa njom; obe zone rotirane za 45\u00b0 – u suprotnim… Continue reading Integracija parametarskog dizajna i biomimetike u projektovanju sistema zasene za unapre\u0111enje energetske efikasnosti i smanjenje toplotnih dobitaka na postoje\u0107im objektima \u2013 Faza III<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":673,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656],"tags":[657,296],"coauthors":[666],"class_list":["post-22287","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-24-25-radovi","tag-24-25","tag-3d-modeling","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22287","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/673"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22287"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22287\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":22302,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22287\/revisions\/22302"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22287"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22287"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22287"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=22287"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}