![\"\"](\"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-content\/uploads\/2025\/09\/FTN_main_building.jpeg\")
<\/a><\/figure>\n\n\n\nZgrada Nastavnog bloka Fakulteta tehni\u010dkih nauka (Slika preuzeta sa: https:\/\/sh.wikipedia.org\/wiki\/Fakultet_tehni%C4%8Dkih_nauka_u_Novom_Sadu<\/a>) <\/p>\n\n\n\n Grejanje funkcioni\u0161e putem starih tu\u010danih radijatora sa nedovoljnom regulacijom, dok su vodovod, kanalizacija i elektri\u010dne instalacije uglavnom obnovljeni. Sve eta\u017ee uklju\u010dene su u re\u017eim grejanja, \u010dime se defini\u0161e termi\u010dki omota\u010d zgrade.<\/p>\n\n\n\n Numeri\u010dkom analizom, pomo\u0107u Microsoft Excel-a, utvr\u0111eni su osnovni parametri:<\/p>\n\n\n\n Klimatski i eksploatacioni parametri: projektna spolja\u0161nja temperatura: -14,8\u202f\u00b0C, unutra\u0161nja 20\u202f\u00b0C, \u0394T=34,8\u202f\u00b0C, broj grejnih dana 181, stepen-dani grejanja 2,679, korektivni koeficijent 0,4437, stvarni stepen-dani 1,189.<\/p>\n\n\n\n Koeficijenti prolaska toplote U za postoje\u0107e elemente objekta varirali su: krov 0,36\u202fW\/\u00b0C\u00b7m\u00b2, zidovi 0,67\u20132,05\u202fW\/\u00b0C\u00b7m\u00b2, prozori i vrata 1,70\u20132,30\u202fW\/\u00b0C\u00b7m\u00b2, zidovi u tlu 0,80\u202fW\/\u00b0C\u00b7m\u00b2. Ukupni godi\u0161nji gubici energije kroz termi\u010dki omota\u010d: 170,630\u202fkWh (36\u202f%), ventilacioni gubici: 327,554\u202fkWh (64\u202f%), ukupna potrebna energija: 512,933\u202fkWh\/godi\u0161nje, ukupna potro\u0161nja energije: 666,580\u202fkWh\/godi\u0161nje.<\/p>\n\n\n\n Predlo\u017eene mere unapre\u0111enja:<\/p>\n\n\n\n Nakon implementacije, U-vrednosti smanjene su: krov 0,20, zidovi 0,40, prozori i vrata 1,50, zidovi u tlu 0,40\u202fW\/\u00b0C\u00b7m\u00b2. Rezultati:<\/p>\n\n\n\n Uprkos sprovedenim merama energetske efikasnosti, gde smo na\u0161u ukupnu potro\u0161nju energije sada smanjili na 367,679 kWh\/godi\u0161nje, analiza orijentacije i osun\u010danja ukazuje na dodatni potencijal za optimizaciju. Terenskim uvidom i konsultacijama sa korisnicima utvr\u0111eno je da su \u010detvrti i peti sprat objekta konstantno izlo\u017eeni direktnom sun\u010devom zra\u010denju tokom ve\u0107eg dela dana, naro\u010dito leti, bez prisustva prirodne ili ve\u0161ta\u010dke senke. Ovakva izlo\u017eenost zna\u010dajno pove\u0107ava toplotne dobitke i potro\u0161nju energije za klimatizaciju, \u0161to ukazuje na potrebu za implementacijom sistema zasene kao dodatne pasivne mere za pobolj\u0161anje energetske efikasnosti i termalnog komfora.<\/p>\n\n\n\n 2. Dizajn i karakteristike sistema zasene<\/p>\n\n\n\n Koncept predlo\u017eenog sistema zasene razvijen je kao odgovor na identifikovana ograni\u010denja postoje\u0107ih re\u0161enja sa fiksnim ili rotacionim brisolejima, \u010diji su elementi, usled nepovoljnog odnosa du\u017eine i debljine pojedina\u010dnih lamela, okarakterisani malom savojnom kruto\u0161\u0107u. Tako\u0111e, ovi konvencionalni sistemi, iako funkcionalni u osnovi, \u010desto ne omogu\u0107avaju precizno upravljanje stepenom zasene, niti adekvatno reagovanje na promene orijentacije, ugla upada zra\u010denja ili sezonske varijacije.<\/p>\n\n\n\n S toga, predlo\u017eeni sistem (slika dole) uvodi dvostruki rotacioni mehanizam \u2013 u gornjoj i donjoj zoni svakog brisoleja \u2013 koji omogu\u0107ava kontrolisano uvijanje elemenata du\u017e njihove vertikalne ose. Sistem funkcioni\u0161e tako da se gornji i donji rotacioni mehanizmi za koje su brisoleji pri\u010dvr\u0161\u0107eni mogu nezavisno zakretati, \u010dime dolazi do kontrolisanog uvijanja lamela du\u017e njihove vertikalne ose. Kada su spojevi precizno izvedeni i lamele izra\u0111ene od kvalitetnih materijala sa dobrim elasti\u010dnim svojstvima, posti\u017ee se kontrolisano savijanje elemenata bez nastanka trajnih deformacija ili naru\u0161avanja funkcionalnosti.<\/p>\n\n\n\n (Slika novoprojektovanog sistema zasene)<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to je prikazano na prethodnim slikama, sistem omogu\u0107ava nezavisno zakretanje donje i gornje ivice panela, bilo pojedina\u010dno ili simultano, \u010dime se efikasno kontroli\u0161e direktno sun\u010devo zra\u010denje. Inspirisan biomimeti\u010dkim principima, ovaj sistem opona\u0161a na\u010din na koji se vrste trave poput Festuce i Stipe uvijaju usled asimetri\u010dnog rasta \u0107elija ili promena vla\u017enosti, smanjuju\u0107i povr\u0161inu izlo\u017eenu suncu i \u0161tite\u0107i tkiva od isu\u0161ivanja. Osim \u0161to \u0161tite same biljke, ovakvi uvijeni listovi stvaraju difuznu senku koja reguli\u0161e mikroklimu tla i \u0161titi mlade izdanke. Sli\u010dno tome, dinami\u010dki brisoleji uvijanjem tankih lamela po vertikalnoj osi ne slu\u017ee za\u0161titi samih brisoleja, ve\u0107 omogu\u0107avaju optimalnu kontrolu svetlosti u enterijeru, funkcioni\u0161u\u0107i kao pasivna barijera koja \u0161titi unutra\u0161njost od direktnog sun\u010devog zra\u010denja, primenjuju\u0107i efikasan biomimeti\u010dki princip.<\/p>\n\n\n\n Biljka Festuca (Slika preuzeta sa: https:\/\/www.pinterest.com\/pin\/345018021424484832\/<\/a>)<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, zbog same prirode re\u0161enja, sistem zasene projektovan je tako da mo\u017ee biti izveden u jednoj od tri varijante \u2013 kao pasivni sistem koji samostalno reaguje na spoljne uslove, kao aktivni sistem sa elektri\u010dnim napajanjem, ili kao aktivni sistem sa manuelnim upravljanjem, koji funkcioni\u0161e isklju\u010divo uz fizi\u010dku intervenciju korisnika, bez potrebe za elektri\u010dnom energijom. Izbor konkretne varijante zavisi od uslova primene, bud\u017eeta i vrste materijala koji se koriste u realizaciji.<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de same fabrikacije, za izradu sistema predla\u017ee se da se sa gornje i donje strane konstrukcije postave nosa\u010di za zup\u010danike, izvedeni od kvadratnih profila, dodatno oja\u010danih L-profilima, radi stabilnosti. Materijali ovih elemenata mogu biti plastificirani \u010delik (otporniji na spolja\u0161nje uticaje, ali skuplji) ili ekstrudirani aluminijum (lak\u0161i i jeftiniji, pogodan za manje sisteme), a mogu\u0107a je i njihova kombinacija. Posebnu pa\u017enju potrebno je obratiti na mogu\u0107e deformacije i savijanja metala pod uticajem visokih temperatura. Mehanizam rotacije omogu\u0107uju zup\u010danici, za koje su vezane po dve fleksibilne sajle pre\u010dnika 2\u20132.5 mm, tipa inox 7×19 \u2013 sastavljene od 7 snopova po 19 \u017eica, koje su izuzetno savitljive i otporne na habanje, UV i vlagu, idealne za krivljenje i zatezanje u laganim konstrukcijama. Izme\u0111u te dve sajle nalazi se lagano platno \u2013 poput screen fabric-a, poliesterskog ili PVC oblo\u017eenog tkanja \u2013 koje se pomo\u0107u keder trake ili kliza\u010da postavlja u \u017elebove i klizi po sajlama. Rotaciju \u010ditavog platna omogu\u0107uju upravo te dve ivi\u010dne sajle, koje svojim uvijanjem zakre\u0107u tkaninu i tako reguli\u0161u koli\u010dinu svetlosti koja ulazi u prostor.<\/p>\n\n\n\n 3. Parametarska analiza performansi sistema zasene<\/p>\n\n\n\n Kori\u0161\u0107enjem alata Ladybug i Honeybee unutar Grasshopper okru\u017eenja izvr\u0161ena je simulacija performansi sistema zasene na osnovu zadatih kriterijuma. Grasshopper je vizuelni programski dodatak za Rhino 3D softver koji omogu\u0107ava parametarsko modelovanje kroz kreiranje i manipulaciju logi\u010dkih veza. Dakle, umesto klasi\u010dnog programiranja, korisnici razvijaju proceduralne modele defini\u0161u\u0107i skup pravila i parametara, \u010dime se omogu\u0107ava generisanje kompleksnih i varijabilnih geometrija uz visoku kontrolu i fleksibilnost.<\/p>\n\n\n\n Dizajn sistema zasene koncipiran je tako da omogu\u0107ava kontrolu upada direktnog sun\u010devog zra\u010denja kroz veliki broj mogu\u0107ih rotacija lamela, u zavisnosti od odre\u0111enog dela dana ili perioda godine. Me\u0111utim, analiza svih kombinacija polo\u017eaja tokom cele godine predstavljala bi izuzetno obiman i slo\u017een zadatak. Zato \u0107e u ovom radu biti razmatrano pet reprezentativnih polo\u017eaja, a rezultati za svaki od definisanih kriterijuma bi\u0107e prikazani odvojeno u preglednim tabelama.<\/p>\n\n\n\n Prvi polo\u017eaj lamela odnosi se na situaciju kada su sve lamele zakrenute upravno na ravan zida. Drugi i tre\u0107i polo\u017eaj analiziraju situacije kada je samo gornja, odnosno samo donja zona lamela zakrenuta upravno na zid, dok je druga zona paralelna s njegovom ravni. \u010cetvrti polo\u017eaj podrazumeva da su gornja i donja zona zakrenute pod uglom od 45\u00b0 u suprotnim smerovima. Peti polo\u017eaj defini\u0161e scenario u kojem je gornja zona zakrenuta pod uglom od 30\u00b0, a donja pod uglom od 60\u00b0, pri \u010demu su obe rotirane u istom smeru.<\/p>\n\n\n\n Prvi kriterijum projektovanja sistema zasene odnosi se na nisku propusnost sun\u010devog zra\u010denja, pri \u010demu koeficijent prolaska solarne energije (g-vrednost \/ SHGC) ne sme da prelazi 0,35 u letnjim uslovima. To zna\u010di da maksimalno 35\u202f% sun\u010deve energije prolazi kroz prozor, dok se 65\u202f% odbija, smanjuju\u0107i potrebu za klimatizacijom i pobolj\u0161avaju\u0107i termalni komfor.<\/p>\n\n\n\n Analiza je sprovedena u Grasshopper-u kori\u0161\u0107enjem dodatka Ladybug, uz EPW fajl za Novi Sad koji sadr\u017ei meteorolo\u0161ke podatke, uklju\u010duju\u0107i temperaturu, vla\u017enost, vetar i solarno zra\u010denje. Za procenu sun\u010devog dobitka kori\u0161\u0107ena je komponenta Cumulative Sky Matrix, definisan period od 1. juna do 31. avgusta, \u0161to obuhvata letnji period sa najve\u0107im solarnim zra\u010denjem. Dobijeni podaci su povezani sa LB Incident Radiation komponentom, koja kvantifikuje sun\u010devu energiju na povr\u0161inama, a zatim su normalizovani deljenjem sa referentnom vredno\u0161\u0107u od 500 da bi se dobio SHGC koeficijent za svaku poziciju brisoleja.<\/p>\n\n\n\n\n
\n
\n
<\/a><\/figure>\n\n\n\n<\/a><\/figure>\n\n\n\n