{"id":22277,"date":"2025-09-10T20:00:30","date_gmt":"2025-09-10T19:00:30","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=22277"},"modified":"2025-09-10T20:00:30","modified_gmt":"2025-09-10T19:00:30","slug":"integracija-parametarskog-dizajna-i-biomimetike-u-projektovanju-sistema-zasene-za-unapredenje-energetske-efikasnosti-i-smanjenje-toplotnih-dobitaka-na-postojecim-objektima-faza-i","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/integracija-parametarskog-dizajna-i-biomimetike-u-projektovanju-sistema-zasene-za-unapredenje-energetske-efikasnosti-i-smanjenje-toplotnih-dobitaka-na-postojecim-objektima-faza-i\/","title":{"rendered":"Integracija parametarskog dizajna i biomimetike u projektovanju sistema zasene za unapre\u0111enje energetske efikasnosti i smanjenje toplotnih dobitaka na postoje\u0107im objektima \u2013 Faza I"},"content":{"rendered":"\n

Oblast istra\u017eivanja<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

(Slika preuzeta sa: https:\/\/vektorpro.com\/energetska-efikasnost\/<\/a>)<\/p>\n\n\n\n

Oblast istra\u017eivanja obuhvata energetsku efikasnost postoje\u0107ih objekata (konkretno objekata izgra\u0111enih pre uvo\u0111enja savremenih standarda energetske efikasnosti 2011. godine), sa posebnim fokusom na optimizaciju termalnog komfora<\/strong> u objektima kroz postavljanje novoprojektovanog sistema spoljnje zasene. U savremenoj arhitekturi, sistemi zasene imaju klju\u010dnu ulogu u kontroli prirodnog osvetljenja<\/strong> i smanjenju toplotnih dobitaka<\/strong>, \u010dime direktno uti\u010du na potro\u0161nju energije (konkretno za potro\u0161nju energije za grejanje, hla\u0111enje, ovsvetljenje i ventilaciju) i kvalitet boravka u prostoru. Istorijski gledano, sistemi zasene razvijali su se od tradicionalnih re\u0161enja, poput \u0161alukatri i venecijanera, do savremenih parametarskih, inteligentnih i biomimeti\u010dkih sistema.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Tema istra\u017eivanja<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

S toga, tema ovog istra\u017eivanja je unapre\u0111enje energetske efikasnosti postoje\u0107ih objekata kroz kombinovanu primenu pasivnih i aktivnih mera, sa posebnim fokusom na smanjenje toplotnih dobitaka i pregrevanja unutra\u0161njih prostora. Pasivne mere obuhvataju optimizaciju termi\u010dkog omota\u010da zgrade (zidovi, prozori, vrata, krov i podovi \u2014 koji razdvajaju grejani prostor od spoljne sredine\/negrejanog prostora), uklju\u010duju\u0107i toplotnu izolaciju zidova, krovova i podova, kvalitetno zastakljenje prozora i vrata, kao i funkcionalno re\u0161enje prostora, dok aktivne mere podrazumevaju savremene instalacione sisteme koji koriste energiju iz obnovljivih i neobnovljivih izvora. Poseban akcenat stavljen je na primenu spoljnog sistema zasene, koji blokira direktno sun\u010devo zra\u010denje pre nego \u0161to dospe do staklenih povr\u0161ina i time zna\u010dajno smanjuje letnje toplotne dobitke, dok unutra\u0161nji sistemi zasene imaju ograni\u010den u\u010dinak u ovom pogledu. Na ovaj na\u010din, istra\u017eivanje analizira kako kombinacija pasivnih i aktivnih mera, uz efikasnu upotrebu spoljnog sistema zasene, mo\u017ee doprineti unapre\u0111enju energetskih performansi postoje\u0107ih objekata.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Stanje u oblasti<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Postoje\u0107i sistemi zasene evoluirali su tokom vremena, prelaze\u0107i od tradicionalnih re\u0161enja ka savremenim, visokotehnolo\u0161kim pristupima. U istra\u017eivanju su analizirani primeri poput \u0161upljih brisoleja, venecijanera, roletni, SageGlass reaktivnih fasada, ETFE membranskih sistema<\/strong> i Solskin PV fasada<\/strong>. Svako re\u0161enje ima svoje prednosti i mane \u2014 dok tradicionalni sistemi nude jednostavnost i pristupa\u010dnost, savremeni modeli donose bolju kontrolu svetlosti i energetske dobitke, ali zahtevaju visoka po\u010detna ulaganja i redovno odr\u017eavanje<\/strong>. Analizom su identifikovani klju\u010dni faktori koji uti\u010du na funkcionalnost sistema: materijal, konstrukcija, adaptivnost, cena i integracija sa postoje\u0107im objektima<\/strong>. Ova kriti\u010dka analiza poslu\u017eila je kao osnova za definisanje problema i dalji razvoj sopstvenog sistema.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Problemi<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Analizom postoje\u0107ih primera uo\u010deni su brojni izazovi u projektovanju efikasnih sistema zasene. Kod fiksnih sistema<\/strong>, poput roletni i klasi\u010dnih brisoleja, kontrola svetlosti je ograni\u010dena i \u010desto dovodi do prekomerne upotrebe ve\u0161ta\u010dkog osvetljenja. Kod reaktivnih sistema<\/strong>, kao \u0161to je SageGlass<\/strong>, problem predstavljaju visoki po\u010detni tro\u0161kovi<\/strong> i slo\u017eeno odr\u017eavanje. Membranski sistemi<\/strong>, poput ETFE folija<\/strong>, nude vizuelnu lako\u0107u, ali zahtevaju dodatne ventilacione sisteme. \u010cak i najnapredniji sistemi, poput Solskin PV fasada<\/strong>, nisu pogodni za sve klimatske zone i tako\u0111e su veoma skupi. Svi ovi izazovi ukazuju na potrebu za efikasnim, prilagodljivim i ekonomi\u010dnim sistemom<\/strong> koji balansira energetske, funkcionalne i estetske zahteve.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Cilj<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dakle, jasno izra\u017eeni problemi prekomernih dobitaka toplote izazvanih neadekvatnim ili nepostoje\u0107im sistemima zasene, uz izra\u017een nedostatak primene drigih pasivnih mera, su evidentni. Stoga, potrebno je unaprediti energetsku efikasnost i omogu\u0107iti unutra\u0161nji termalni komfor postoje\u0107ih objekata, izgra\u0111enih pre uvo\u0111enja Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada 2011. godine, kroz efikasan dizajn spoljnog sistema zasene koji se postavlja sa spoljne strane prozorskih otvora. Cilj istra\u017eivanja je razvoj adaptivnog sistema spoljnje zasene koji \u0107e efikasno kontrolisati upad sun\u010devog zra\u010denja, smanjiti toplotne dobitke i doprineti energetskoj efikasnosti objekta.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
\n\n\n\n

(Slika preuzeta sa: https:\/\/www.daibau.rs\/clanak\/872<\/a>)<\/p>\n\n\n\n

Hipoteza<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Polazna hipoteza istra\u017eivanja zasniva se na pretpostavci da parametarski dizajn<\/strong> u kombinaciji sa biomimeti\u010dkim principima<\/strong> mo\u017ee dovesti do razvoja sistema zasene koji \u0107e zna\u010dajno unaprediti termalni i vizuelni komfor<\/strong> u objektima. Ako se elementi sistema projektuju tako da reaguju na spoljne uslove poput biljnog tkiva odre\u0111enih vrsta trave poput Festuce i Stipe koje se uvijaju usled asimetri\u010dnog rasta \u0107elija ili promena vla\u017enosti, smanjuju\u0107i povr\u0161inu izlo\u017eenu suncu i \u0161tite\u0107i tkiva od isu\u0161ivanja, mogu\u0107e je smanjiti toplotne dobitke<\/strong> i pove\u0107ati energetsku efikasnost<\/strong> objekta bez potrebe za dodatnom potro\u0161njom energije za grejanje, hla\u0111enje, ovsvetljenje i ventilaciju.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Kriterijumi<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, kako bismo ustanovili da je zadati cilj ispunjen, re\u0161enje treba da ispunjava slede\u0107e kriterijume:<\/p>\n\n\n\n

\u2022\u00a0\u00a0Potrebno je da sistem zadovolji nisku propusnost sun\u010devog zra\u010denja, pri \u010demu koeficijent prolaska solarne energije (g-vrednost \/ SHGC \u2013 udeo sun\u010deve energije koja ulazi kroz prozor, izra\u017een kao broj izme\u0111u 0 i 1) ne bi trebalo da prelazi 0,35 u letnjim uslovima.<\/p>\n\n\n\n

\u2022\u00a0\u00a0Elementi zasene moraju biti dizajnirani tako da blokiraju najmanje 70% letnjeg sun\u010devog zra\u010denja na ju\u017enim, jugozapadnim i zapadnim stranama, dok istovremeno omogu\u0107avaju minimalno 60% prodora sun\u010deve svetlosti zimi.<\/p>\n\n\n\n

\u2022\u00a0\u00a0\u00a0Potreban maksimalni ukupni kapacitet hla\u0111enja (Maximum Total Cooling Capacity) ne bi trebalo da prelazi 2288 W, \u010dime se obezbe\u0111uje adekvatan nivo termalnog komfora i efikasno dimenzionisanje sistema klimatizacije.<\/p>\n\n\n\n

\u2022\u00a0\u00a0U pogledu dnevnog osvetljenja, sistem bi trebalo da omogu\u0107i da najmanje 60\u202f% vremena tokom radnog dana osvetljenost prostora bude u korisnom opsegu, odnosno u nivou osvetljenja koji je dovoljno visok da zadovolji potrebe korisnika, ali ne previ\u0161e jak da stvara zaslepljuju\u0107i efekat (UDI \u2013 Useful Daylight Illuminance (Korisna dnevna osvetljenost)).<\/p>\n\n\n\n

\u2022\u00a0\u00a0Faktor dnevne svetlosti (Daylight Factor \u2013 procenat unutra\u0161nje u odnosu na spolja\u0161nju osvetljenost, izra\u017een u procentima) ne bi trebalo da bude manji od 2%, kako bi se obezbedila adekvatna prirodna osvetljenost i vizuelni komfor.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, sistem treba da zadovolji slede\u0107e projektanstske kriterijume:<\/p>\n\n\n\n

\u2022\u00a0\u00a0Sistem treba da omogu\u0107i potpuno otvaranje i zatvaranje, pru\u017eaju\u0107i maksimalnu kontrolu nad upadom svetlosti.<\/p>\n\n\n\n

\u2022\u00a0\u00a0Konstrukcija sistema treba da bude \u0161to tanja, minimiziraju\u0107i obstrukciju pogleda ka spolja\u0161njoj okolini i pritom pru\u017eaju\u0107i maksimalni vizuelni komfor.<\/p>\n\n\n\n

\u2022\u00a0\u00a0Sistem mora biti pouzdan i izdr\u017eljiv, sa sposobno\u0161\u0107u da podnese repetitivno otvaranje i zatvaranje bez gubitka funkcionalnosti.<\/p>\n\n\n\n

\u2022\u00a0\u00a0Zasena mora biti modularna i jednostavna za monta\u017eu, pri \u010demu vreme postavljanja na standardni prozorski otvor ne bi trebalo da prelazi 2 sata, uz maksimalno pet sastavnih elemenata po otvoru.<\/p>\n\n\n\n

\u2022\u00a0\u00a0Sistem treba da bude primenljiv kao adaptabilna struktura na postoje\u0107im objektima.<\/p>\n\n\n\n

\u2022\u00a0\u00a0Potrebna je mogu\u0107nost manuelnog i automatskog upravljanja, kako bi sistem bio fleksibilan i lak za implementaciju bez potrebe za naprednom tehnologijom.<\/p>\n\n\n\n

\u2022\u00a0\u00a0Materijali koji se koriste za izradu spoljnog sistema zasene moraju biti otporni na spoljne uticaje i ekonomski isplativi.<\/p>\n\n\n\n

Ispunjenjem ovih zahteva, razvija se univerzalno re\u0161enje sistema zasene koje omogu\u0107ava preciznu regulaciju svetlosnih i termalnih dobitaka u postoje\u0107im objektima koji ne ispunjavaju savremene zahteve energetske efikasnosti propisane regulativom iz 2011. godine. Pored toga, cilj istra\u017eivanja jeste i stvaranje tehni\u010dki i ekonomski odr\u017eivog sistema koji se mo\u017ee jednostavno implementirati u navedene objekte, uz visok stepen prilagodljivosti razli\u010ditim funkcionalnim, klimatskim i prostornim uslovima. <\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Metode<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Metode istra\u017eivanja obuhvataju identifikaciju postoje\u0107eg objekta i sprovo\u0111enje energetske analize pomo\u0107u namenski izra\u0111enog Excel fajla, u kojem se unose relevantni podaci o termi\u010dkom omota\u010du, sistemima grejanja, hla\u0111enja i ventilacije. Softver automatski prora\u010dunava ukupnu potro\u0161nju energije prema standardu SRPS EN ISO 13790, omogu\u0107avaju\u0107i procenu trenutnog stanja i simulaciju pobolj\u0161anih parametara prolaska toplote. Posebna pa\u017enja posve\u0107uje se transparentnim povr\u0161inama i uvo\u0111enju spoljnog sistema zasene, pri \u010demu se analiziraju razli\u010dite konfiguracije segmenata i njihove pozicije u prostoriji. Rezultati omogu\u0107avaju identifikaciju optimalnih re\u0161enja za efikasno smanjenje toplotnih dobitaka i unapre\u0111enje termalnog komfora, uzimaju\u0107i u obzir kompletno stanje objekta.<\/p>\n\n\n\n

Na osnovu svega gore navedenog, zbog potrebe boljeg segmentisanja i razumevanja ovog rada istra\u017eivanje je podeljeno u 3 faze:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Analiza energetske efikasnosti objekta <\/strong>\u2013 na\u010din sprovo\u0111enja kvantifikacije trenutne i projektovane potro\u0161nje energije (procena potro\u0161nje energije nakon sprovo\u0111enja odre\u0111enih mera unapre\u0111enja ili pobolj\u0161anja) u Microsoft Exel softveru uz identifikovan zna\u010daj implementacije zasene.<\/li>\n\n\n\n
  2. Dizajn i karakteristike sistema zasene <\/strong>– analiza odabranog sistema zasene, uklju\u010duju\u0107i konstruktivne karakteristike, izbor i svojstva materijala, tehnologiju izrade, kao i funkcionalne mogu\u0107nosti i principe rada.<\/li>\n\n\n\n
  3. Parametarska analiza performansi sistema zasene <\/strong>– kori\u0161\u0107enjem alata Ladybug i Honeybee unutar Grasshopper okru\u017eenja, izvr\u0161ena je simulacija performansi sistema zasene na konkretnoj prostoriji unutar identifikovanog postoje\u0107eg objekta, u odnosu na kriterijume propusnosti sun\u010devog zra\u010denja, termalnog komfora i dnevnog osvetljenja.<\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Tamara Mandi\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":673,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656],"tags":[657,296,679],"coauthors":[666],"class_list":["post-22277","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-24-25-radovi","tag-24-25","tag-3d-modeling","tag-energy-efficiency","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22277","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/673"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22277"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22277\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":22280,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22277\/revisions\/22280"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22277"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22277"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22277"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=22277"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}