{"id":22055,"date":"2025-09-01T18:18:45","date_gmt":"2025-09-01T17:18:45","guid":{"rendered":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/?p=22055"},"modified":"2025-09-27T09:58:55","modified_gmt":"2025-09-27T08:58:55","slug":"metode-istrazivanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/metode-istrazivanja\/","title":{"rendered":"Analiti\u010dka studija modelovanja fluidne arhitekture Zah\u0435 Hadid – 2. deo"},"content":{"rendered":"\n

Metoda istra\u017eivanja podeljena je u 4 faze. Ovaj tekst objedinjuje fazu 1 – Analiza postoje\u0107ih objekata<\/em><\/strong> i fazu 2 – Dekonstrukcija forme<\/em><\/strong>, dok je naredni deo istra\u017eivanja rezervisan za preostale dve faze u kojima \u0107e se generisati novi objekat i ispitati kvalitet dobijenog produkta i ta\u010dnost postavljene hipoteze kroz anketiranje ispitanika.<\/p>\n\n\n\n

Etape rada i stvarala\u010dki opus Zahe Hadid<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Pionirka eksperimentalnih i fluidnih formi ostavila je dubok trag u savremenoj arhitekturi. Stvarala\u0161tvo Zahe Hadid obuhvata kontinuirani razvoj od apstraktnih vizionarskih eksperimenata do realizacije nekih od najprepoznatljivijih gra\u0111evina savremenog doba. U ranim godinama<\/strong> njen rad je bio sna\u017eno inspirisan suprematizmom<\/strong> i avangardnim umetni\u010dkim praksama<\/strong>, gde su projekti bili zasnovani na crte\u017eima i slikama koje su fragmentisale prostor u dinami\u010dne kompozicije. Arhitektura je tada delovala gotovo kao teorijski manifest<\/strong>, jer su projekti uglavnom ostajali nerealizovani<\/strong>, ali su ve\u0107 tada pokazivali radikalno odstupanje od konvencionalnih formi i otvorili put novim \u010ditanjima prostora.<\/p>\n\n\n\n

Sa razvojem digitalnih tehnologija<\/strong> tokom 1990-ih, Zaha prelazi iz oblasti konceptualnog u sferu izvodivog. Parametarsko modelovanje<\/strong> i kompjuterske simulacije<\/strong> omogu\u0107ile su joj da kompleksne zakrivljene geometrije preto\u010di u arhitektonske strukture, pa nastaju prvi objekti koji potvr\u0111uju njenu prepoznatljivu estetiku \u2014 fluidnu, dinami\u010dnu i gotovo skulpturalnu<\/strong>. Ovaj period ozna\u010dava tranziciju njenog rada iz vizuelnih eksperimenata u realizovana arhitektonska dela<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Zrela faza<\/strong> njenog rada donosi punu afirmaciju tog izraza i globalno priznanje. U ovim delima jasno se o\u010ditava njena te\u017enja ka prostornom kontinuitetu<\/strong> i brisanju granica<\/strong> izme\u0111u zida, poda i krova, pri \u010demu objekti deluju kao da su u pokretu. Karakteristi\u010dno je i istra\u017eivanje novih materijala i naprednih konstrukcijskih sistema, koji omogu\u0107avaju ostvarenje formi koje su ranije delovale nemogu\u0107e. Ovaj period svedo\u010di o njenoj sposobnosti da spoji umetnost, in\u017eenjerstvo i tehnologiju u jedinstven arhitektonski izraz koji je istovremeno avangardan i funkcionalan<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Za potrebe istra\u017eivanja odabrani su projekti iz zrele faze<\/strong> stvarala\u010dkog opusa, gde je pristup projektovanju uveliko odre\u0111en i prepoznatljiv.<\/p>\n\n\n\n

1. Heydar Aliyev Center<\/h2>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
Fotografija 1: Heydar Aliyev Center, Baku, 2007-2012<\/summary>\n

Izvor: https:\/\/archello.com\/project\/heydar-aliyev-center<\/a><\/p>\n<\/details>\n\n\n\n

Koncept objekta<\/h4>\n\n\n\n

Koncept Heydar Aliyev<\/em> centra zasniva se na stvaranju kontinuirane veze izme\u0111u urbanog prostora i objekta. Fluidna forma uvodi posetioce u arhitektonski pejza\u017e sa vi\u0161estrukom funkcijom: do\u010dekivanje, usmeravanje i povezivanje prostora. Na ovaj na\u010din zgrada bri\u0161e granice izme\u0111u objekta i urbanog pejza\u017ea, izme\u0111u fasade i trga, figure i pozadine, unutra\u0161njosti i eksterijera.<\/p>\n\n\n\n

Tok linija i fluidnost formi su inspirisani istorijskom islamskom arhitekturom regiona, gde kolone, ornamentalni i kaligrafski motivi prirodno teku i stvaraju ne-hijerarhijski prostor. Ideja nije imitacija pro\u0161losti, ve\u0107 savremena reinterpretacija kontinuiranih i povezanih povr\u0161ina. Topografske karakteristike terena su iskori\u0161\u0107ene da se stvore alternativne putanje izme\u0111u trga, zgrade i podzemnog parkinga, \u0161to oblikovanju daje dodatnu dinamiku.<\/p>\n\n\n\n

Geometrija objekta<\/h4>\n\n\n\n

Geometrija i struktura jasno upu\u0107uju da je povr\u0161ina zgrade konceptualno tretirana kao kontinuum. Strukturni elementi se uklapaju u obod zgrade, a fasadno platno je podeljeno na panele \u010diji raspored i spojevi prate tok linija i nagla\u0161avaju dinamiku, transformaciju i fluidnost forme.<\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eiva\u010dki deo – dekonstrukcija forme<\/h4>\n\n\n\n

U okviru istra\u017eivanja su ispitivani tok linija, prostorni kontinuitet i zakrivljenost povr\u0161ina kako bi se identifikovali principi formiranja slo\u017eenih struktura. Ispitivanjem u Rhino programu je utvr\u0111eno da je najefikasnije koristiti izvodnice u dva pravca za modelovanje dvostruko zakrivljenih povr\u0161ina. Ceo postupak pojednostavljen je tako da se sastoji isklju\u010divo od izvodnica (curves) u dva pravca koje su povezane samo alatkom Curve Network<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Osnovna mre\u017ea krivih<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a>
Finalizacija forme – povr\u0161inska interpretacija<\/figcaption><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

2. London Aquatics Centre<\/h2>\n\n\n\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n
Fotografija 2: London Aquatics Centar, London, 2005-2011<\/summary>\n

Izvor: https:\/\/www.archdaily.com\/161116\/london-aquatics-centre-for-2012-summer-olympics-zaha-hadid-architects<\/a><\/p>\n<\/details>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Koncept objekta<\/h4>\n\n\n\n

Koncept London Aquatics Centra inspirisan je fluidnom geometrijom vode u pokretu, stvaraju\u0107i prostorne odnose i okru\u017eenje u harmoniji sa re\u010dnim pejza\u017eom Olimpijskog parka. Krov, talasasto podignut sa tla, obavija bazene i povezuje ih u jedinstvenu formu, pri \u010demu njegova fluidna linija defini\u0161e volumen pliva\u010dkog i skaka\u010dkog bazena. Upotrebom geometrije sa dvostrukom zakrivljeno\u0161\u0107u kreirana je struktura parabolskih lukova koja oblikuje jedinstveni karakter krova, dok projekcija krova preko ulaza sa mosta nagla\u0161ava prisustvo objekta u odnosu na okolni pejza\u017e.<\/p>\n\n\n\n

Geometrija objekta<\/h4>\n\n\n\n

Primenjeni princip jasno pokazuje kako tok linija i fluidne povr\u0161ine mogu biti primenjeni u projektovanju: osnovni oblik i volumeni izvode se iz prirodne dinamike vode, dok se precizna geometrija dvostruke zakrivljenosti koristi za strukturiranje povr\u0161ina i definisanje vizualnog kontinuiteta. Takav pristup mo\u017ee poslu\u017eiti kao osnova za algoritamsko generisanje novih povr\u0161ina i objekata u sli\u010dnom maniru.<\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eiva\u010dki deo – dekonstrukcija forme<\/h4>\n\n\n\n

Na osnovu ovog principa, u konceptualnom modelovanju, razvijena je pojednostavljena metoda u kojoj su dvostruko zakrivljene povr\u0161ine generisane isklju\u010divo pomo\u0107u izvodnica u dva pravca, primenom alatke Curve Network <\/em>u Rhino programu.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Osnovna mre\u017ea krivih<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a>
Finalizacija forme – povr\u0161inska interpretacija<\/figcaption><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

3. Beijing Daxing International Airport<\/h2>\n\n\n\n
\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n
Fotografija 3: Daxing International Airport, Peking, 2014-2019<\/summary>\n

Izvor: https:\/\/www.cntraveler.com\/story\/inside-beijing-daxing-international-airport<\/a><\/p>\n<\/details>\n\n\n\n

Koncept objekta<\/h4>\n\n\n\n

Koncept globalne konfiguracije objekta zasnovan je na optimizaciji funkcionalnih tokova: maksimalan broj kontaktnih ta\u010daka je postignut uz minimalnu udaljenost hodanja od ulaza i prilikom transfera. Ova logika toka aktivnosti direktno defini\u0161e formu objekta, \u010dine\u0107i je razumljivom kako spolja, tako i iznutra, dok jasna orijentacija i jednostavna navigacija predstavljaju klju\u010dne elemente dizajna.<\/p>\n\n\n\n

Struktura se sastoji od \u0161est velikih svodova koji podse\u0107aju na latice, a funkcioni\u0161u kao efikasne ljuske i podr\u017eavaju stakleni krov, istovremeno pru\u017eaju\u0107i vizuelne i funkcionalne markere za orijentaciju unutar prostora.<\/p>\n\n\n\n

Geometrija objekta<\/h4>\n\n\n\n

Tok linija i prostorne veze su oblikovane parametarski i digitalno: po\u010detna kompleksna forma je oblikovana u Maya softveru, zatim precizno definisana i strukturno optimizovana u Rhino i Grasshopper-u, a kasnije je kori\u0161\u0107en Catia i Revit za dalju finalizaciju. Ovakav pristup, podr\u017ean vlastitim algoritmima, omogu\u0107ava kontinuitet izme\u0111u softverskih platformi i dodatno unapre\u0111uje geometrijske mogu\u0107nosti, \u0161to jasno pokazuje kako se principi toka linija, prostorne fluidnosti i funkcionalne logike mogu direktno primeniti u algoritamskom kreiranju kompleksnih arhitektonskih formi.<\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eiva\u010dki deo – dekonstrukcija forme<\/h4>\n\n\n\n

I na ovom objektu je primenjena ista metoda modelovanja preko krivih u dva pravca, kori\u0161\u0107enjem alatke Curve Network<\/em> u Rhino programu, \u0161to je omogu\u0107ilo pojednostavljeno, ali precizno generisanje dvostruko zakrivljenih povr\u0161ina. Ovaj pristup je omogu\u0107io preno\u0161enje principa toka linija i prostorne fluidnosti iz originalnog dizajna u pojednostavljenu i kontrolisanu formu, prilago\u0111enu konceptualnom modelovanju.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Osnovna mre\u017ea krivih<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/a>
Finalizacija forme – povr\u0161inska interpretacija<\/figcaption><\/figure>\n<\/figure>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Metoda istra\u017eivanja podeljena je u 4 faze. Ovaj tekst objedinjuje fazu 1 – Analiza postoje\u0107ih objekata i fazu 2 – Dekonstrukcija forme, dok je naredni deo istra\u017eivanja rezervisan za preostale dve faze u kojima \u0107e se generisati novi objekat i ispitati kvalitet dobijenog produkta i ta\u010dnost postavljene hipoteze kroz anketiranje ispitanika. Etape rada i stvarala\u010dki… Continue reading Analiti\u010dka studija modelovanja fluidne arhitekture Zah\u0435 Hadid – 2. deo<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":679,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[656],"tags":[],"coauthors":[672],"class_list":["post-22055","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-24-25-radovi","entry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22055","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/users\/679"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22055"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22055\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23012,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22055\/revisions\/23012"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22055"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22055"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22055"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.arhns.uns.ac.rs\/givsf\/wp-json\/wp\/v2\/coauthors?post=22055"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}